Goran Radosavljević iz SDS, profesor finansija na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da nova vlada suštinski ne može da uradi ništa, jer je ograničena na mandat od 15 meseci. Dodaje da misli da je njena uloga da obezbedi širi mandat vladajućoj stranci. Ocenjuje da državne mere privredi "nisu bile selektivne. Možda u prvom ciklusu nisu mogle da budu selektivne, ali u drugom su morale, jer je jasno bilo da će biti nekog trećeg ciklusa".

„Suštinski od početka godine nemamo vladu i skupštinu i država je funkcionisala, sve odluke se donose na Andrićevom vencu. Suštinski ova vlada će uraditi tačno onoliko koliko je planirano da ona uradi – ni manje ni više. To nam govori i sam odabir članova vlade, od kojih su mnogi potpuno nova lica. Ako se ne pokažu, može da se kaže – ionako su bile nestranačke ličnosti, ionako se nestranačke ličnosti u svim vladama smenjuju“, rekao je Radosavljević u Danu uživo na TV N1.

„U svakom slučaju, čak i kada bi imali i volje i želje da nešto urade, apsolutno neće imati vremena, a ako i budu imali znanja, poput ministarke privrede (Anđelke Atanasković), postavlja se pitanje da li će imati političkih mogućnosti da nešto urade“, dodaje on.

On ocenjuje da spoljnu politiku u Srbiji vodi predsednik Aleksandar Vučić, a da je sadašnji predsednik Skupštine i bivši šef dipomatije Ivica Dačić koji je potpisao Briselski sporazum, bio najbolji pregovarač u tom trenutku.

„Presednik se igra, on pomera ministre na šahovskoj tabli kako njemu odgovara, ne zavisi ništa od vas, zavisi od mene – tako ja vidim tu vladu“, navodi Radosavljević.

„Ovde nema ni proruske, ni proameričke ni proevropske strane. Ima samo jedna strana koja balansira između te tri. I na taj način postavlja svoje ministre“, dodaje on i dodaje „ko kaže da 2022. neće opet da se rotiraju ministri“.

Dodaje da ga „mnogo više brinu ovi ljudi koji su došli možda sa energijom da nešto urade, a ne poznaju državnu upravu. To nepoznavanje će biti, mislim, glavna prepreka za te ljude. Sve što urade preko onoga što ne očekujemo, a ja ne očekujem ništa, pozitivno je“.

Nema pozitivnog u našoj ekonomskoj politici

Na pitanje voditeljke da li smo ekonomski najbolji u Evropi, kao što tvrdi Vučić, Radosavljević ističe da „nema tu previše pozitivnih stvari, ali samo se one forsiraju“.

„Imaćemo najmanji pad, ali to nije objektivno rezultat fenomenalnog rada vlade, već rezultat nekih objektivnih okolnosti. Privreda Srbije se zasniva na poljoprivredi, a poljoprivreda nije pala“, ocenjuje on.

„Međunarodni monetarni fond je obazriv, ali postoji alternativni scenario koji kaže da će to biti mnogo lošije jer vi niste zatvorena sredina, ne znamo šta će se događati u ostatku sveta…“ dodaje on.

A na konstataciju da smo bolje dočekali ovu krizu u finansijskom smislu, jer smo imali neki suficit, jer je to zasluga vlade za dobre javne finansije, on dodaje da smo od 2012. podigli poreze i da je to moralo da da rezultet.

„Ali, sa druge strane, mi ćemo ove godine imati 8,6 odsto deficit budžeta, imaćemo blizu 4 milijarde evra deficita budžeta. To je najveći deficit koji je ova zemlja ikada imala od 2000. naovamo. Moraćemo dodatno da se zadužimo“, poručuje Radosavljević.

Pomoć države privredi odlaganje koje će joj se vratiti

On dodaje da je velika pomoć države privredi samo odlaganje, koje će se vratiti državi.

„Ja se ne bih previše radovao, ova država nijednu krizu nije iskoristila kao svoju šansu. Da biste to uradili mora da ima još nekog kome je takođe dobro, a trenutno se zemlje opet zatvaraju“, ocenjuje Radosavljević.

„Tih šest posto javnog duga koji predviđa MMF je na dugom štapu, i ja se ne bih tako začudio ako se ostvari taj alternativni scenario MMF da javni dug lako može da dođe na šest odsto, ali može da dostigne i 68 odsto“, dodaje on.

„Džaba što je naša poljoprivreda dobra, ako mi nemamo gde da izvezemo. Svi smo izgubili, ali smo mi trenutno izgubili sa 1:0“, ističe Radosavljević.

Ocenjuje da su u političkom pristupu vlade Srbije dve stvari bile pogrešne:

„Mi se ovde ne bavimo politikom, nego politikanstvom. Predsednik je kada su se svi zaduživali izašao i rekao da nama ne treba novac, a onda smo se zadužili najviše od svih u Evropi – 3,5 posto. Mi smo platili skupo taj naš javni dug. Trebalo je drugačije da planiramo“, smatra on.

Kao drugu bitnu stvar navodi da „mere nisu bile selektivne“.

„Možda u prvom ciklusu nisu mogle da budu selektivne, ali u drugom su morale, jer je jasno bilo da će biti nekog trećeg ciklusa. Ako rasipamo svuda istim intenzitetom, onda imamo sektore koji nisu imali nikakav pad zbog kovida a dobili su isto“, kaže Radosavljević.

Rizična dinamika rasta javnog duga

On smatra da je za Srbiju rizična dinamika rasta javnog duga, koji je trenutno ispod 60 odsto BDP.

„Ukoliko bi se kriza nastavila, mi lako možemo da skliznemo u provaliju. Mi imamo jako veliki spoljni dug… Naša ekonimija je takva da bi dug veći od 60 odsto bio rizičan“, poručuje on.

Na pitanje da li je država uredbu o dekapitalizaciji donela zbog Air Serbia, on smatra da to izgleda da je „napravljeno široko, i da država može da dekapitalizuje lanac hotela ili neku privatnu firmu jer je dobila zakonski okvir da to radi“.

Na pitanje kakve šanse opozicija u Srbiji ima na predstojećim izborima, Radosavljević ocenjuje da ima na beogradskim, „a ako bi se dogovorili o kandidatu na predsedničkim izborima, on bi imao šanse“.

„Ali, opozicija nikad nema dovoljno vremena da se priprema, vlast je uvek u kampanji. Oslobađanje medijskog prostora i dogovor oko normalnih uslova opozicije su crvene granice“, smatra on.