Miladin Kovačević: Podaci o Srbiji u proširenoj tabeli Eurostata

Kovačević ističe da "prvi i osnovni razlog zbog kojeg Srbije, kao ni drugih zemalja kandidata, nema u saopštenju Evrostata (nikada ih zapravo nije ni bilo) jeste što je ovo saopštenje rezervisano za zemlje članice EU i fokusirano je na EU i Evrozonu (uz suplement podataka za tradicionalne partnere EU – Norvešku, Švajcarsku i SAD)."

"Kada je reč o Srbiji, njeni kvartalni kao i godišnji podaci o BDP-u se nalaze u glavnoj Evrostatovoj bazi podataka u koju se, nakon provere i verifikacije, slivaju podaci nacionalnih statističkih institucija i na osnovu kojih se kompilira pomenuto saopštenje", naveo je Kovačević i rekao da se u proširenoj tabeli nalaze i podaci i za Republiku Srbiju (redovne kvartalne stope rasta) i ostale zemlje kandidate.

On dodaje da "niti Evrostat, niti Miladin Kovačević, niti bilo koji pojedinac, ne obračunava fleš-procene BDP-a već to čine nacionalne statističke institucije".

"Evrostat obračunava fleš-procenu za EU kao celinu i grupu zemalja koje začinjavaju Evrozonu, opet na osnovu individualnih, nacionalnih podataka koje obračunavaju nacionalne statističke institucije i prosleđuju Evrostatu", ističe Kovačević.

Direktor RZS navodi da drugi razlog zbog kojeg Evrostat nije objavio fleš-procenu BDP-a za Republiku Srbiju proizlazi iz činjenice da tu procenu RZS nije ni dostavio Evrostatu, budući da Republika Srbija još uvek nema obavezu da obračunava, publikuje, niti Evrostatu transmituje fleš-procenu (koje je i same zemlje članice EU na dobrovoljnoj osnovi publikuju i transmituju Evrostatu a mogu je, ukoliko žele i konfidencijalno poslati – bez publikovanja).

"Da je RZS to uradio, i ova, fleš-procena bi se pojavila na veb-sajtu Evrostata u pomenutoj proširenoj tabeli u bazi podataka, kao što će se uskoro pojaviti redovna, mnogo važnija i preciznija, kvartalna procena BDP-a koju je Evrostat i do sada uvek regularno objavljivao bez ikakvih 'flegova' koji bi ukazivali na nepoverenje Evrostata u pogledu kvaliteta procena RZS-a", navodi on.

Kovačević kaže da se iz saopštenja Evrostata može videti i da među članicama EU postoje zemlje koje nisu objavile fleš-procenu i za koje ne postoje podaci za treći kvartal (Hrvatska, Slovenija, Grčka itd).

Prema rečima direktora RZS, Srbija se pojavljuje u društvu zemalja članica "u jednom drugom, veoma važnom dokumentu Evropske komisije – Autumn 2020 Economic Forecast u kojima su date prognoze rasta BDP-a za 2020. kao i za 2021. i 2022. godinu".

"Na 199. strani ovog dokumenta može se videti da je Evropska komisija prognozira za Republiku Srbiju najmanji pad BDP-a za 2020. od – 1,8% – što predstavlja najbolji rezultat među svim zemljama članicama EU uključujući i zemlje kandidate Zapadnog Balkana", navodi Kovačević.

On naglašava da su podaci RZS obračunati na osnovu metoda i izvora podataka u čijem definisanju i primeni je učestvovao sam Evrostat.

"Sistem nacionalnih računa koji je Evrostat nametnuo svim zemljama članicama EU pa i Srbiji, upravo je osmišljen da onemogućava i čini lako proverivom bilo kakvu samovolju pojedinaca u vidu 'šminkanja' i 'ulepšavanja' podataka", navodi Kovačević i ističe da su Evropska komisija i Evrostat "potvrdili svoje poverenje u RZS u svom Izveštaju o napretku Srbije, gde se u delu koji se odnosi na statistiku kaže da je Srbija ostvarila naročito poboljšanje u kompilaciji makroekonomskih statistika u skladu sa Evropskim sistemom nacionalnih računa (European System ofAccounts - ESA 2010).