Predlogom zakona o budžetskom sistemu za 2021. godinu predviđeno je popuštanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru koja važi od 2013. godine. Od januara naredne godine budžetski korisnici će moći, bez posebnog odobrenja, da prime državnog službenika na neodređeno vreme, ili pripravnika na određeno, i to do 70 odsto od broja zaposlenih, kojima je po bilo kom osnovu, prestao rad na određeno tokom prethodne godine.
Država će ponovo zapošljavati. Posle sedam godina, od januara 2021, ako je verovati još jednoj najavi nadležnih, s obzirom na to da je i krajem prethodne godine za sledeću bilo najavljeno ukidanje zabrane. To se nije dogodilo. Suštinski nema prednosti od ukidanja zabrane zapošljavanja, smatra novinar Milan Ćulibrk jer se u javnom sektoru ne zapošljavaju ljudi koji su zaista i potrebni.
„U međuvremenu za ovih sedam godina promenile su se potrebe javnog sektora. Nama u javnom sektoru trebaju informatičari. Svaki dan gledamo da postoje nekakvi tenderi za javne nabavke gde se angažuju privatne kompanije koje se bave IT uslugama. Zar ne bi bilo bolje da je država zaposlila te ljude da oni sami rade te softvere i održavanje sistema, šta god treba“, kaže Ćulibrk.
POVEZANE VESTI
Sindikati su godinama tražili da se ukine zabrana zapošljavanja jer ne postiže efekte niti suštinski rešava problem. Predsednik sindikata Nezavisnost smatra da je broj zaposlenih na hiljadu stanovnika jedini uporediv kriterijum sa zemljama Evropske unije. Međutim, nije broj problem.
„Problem je slaba privreda koja to izdržava i nedovoljna racionalnost, kriterijum koliko mi tim brojem zaposlenih u javnom sektoru kvalitetno dobijamo javne usluge, koliko su službe servis građana i koliko su dobro organizovane i kapacitirane. Znači osnovni problem nije broj nego dobra ili loša organizacija, kvalitetna ili nekvalitetna uprava“, ocenio je Zoran Stojiljković.
Problem ili ne, tačan broj zaposlenih u javnom sektoru je nepoznat. Uprkos ranijim najavama različitih ministara na čelu resora državne uprave da će objediniti spisak svih zaposlenih na teretu budžeta, to se nije dogodilo.
„Mi ni danas ne znamo koliko tačno zaposlenih ima u javnom sektoru, još je ministarka Kori Udovički svojevremeno najavljivala da će napraviti neku vrstu spiska svih zaposlenih u javnom sektoru, to se nikada nije dogodilo, kao što nikada nisu uvedeni ni platni razredi i mi imamo totalni nered i haos u javnom sektoru“, navodi Ćulibrk.
Nered i haos bi mogla da sredi nova ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Barem je tako najavila na Beogradskom ekonomskom forumu. Kazala je da će pored reforme javne uprave prioritet tog ministarstva biti i uvođenje platnih razreda.
„Ono što je podjednako važno, podjednako teško to je priča o reformi platnog sistema, o takozvanim platnim razredima žargonski rečeno, kako se kraće u narodu spominje. Te dve reforme, dakle javne uprave sa sistemom lokalne samouprave i reforma platnog sistema su ključne teme kojima ćemo se baviti“, izjavila je Marija Obradović.
Uprkos ranijim najavama da bi sistem platnih razreda trebalo da profunkcioniše od januara 2020. godine, to je odloženo za još godinu dana. Nov sistem određivanja plata, teško da će zaživeti i pod novom ministarskom palicom, u „oročenom“ mandatu.
