Državna pomoć tokom pandemijske krize odložila je talas otkaza. Ali bi već od januara on mogao da se oseti punom silinom, kažu stručnjaci za DW. Pretpostavlja se da će mnogi poslodavci posegnuti za radom na crno.

„Idemo sa brzom isplatom još jedne zarade, pričam o turističkim agencijama, turističkim vodičima, turističkim pratiocima, rent-a-car agencijama, ugostiteljima i hotelijerima“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić u četvrtak. „To je ukupno 72.500 ljudi, u roku od deset dana dobiće po jednu minimalnu zaradu za svakoga.“

Već u petak je Vlada izvojila bezmalo dve milijarde dinara za tu meru. S obzirom da je minimalac oko 30.000 dinara, sva je prilika da novac neće dobiti 72.500 ljudi, kako kaže predsednik, već oko 66.000 njih.

Međutim, da li će to biti dovoljno da spreči dramatični talas otkaza i prelaska ljudi u rad na crno? Na takav scenario na početku iduće godine upozoravaju i sagovornice DW.

Krajem godine ističu tri meseca tokom kojih poslodavci, koji su uzeli drugu državnu pomoć – dva puta po 60 odsto minimalca za zaposlene – nisu smeli da otpuste više od deset odsto zaposlenih, inače bi morali da vrate svu pomoć koju su dobili.

Kako je govorio ministar finansija Siniša Mali, pomoć je tada dobilo 235.000 firmi, odnosno, više od milion radnika, a zbog isteka ovog roka u stručnoj javnosti se govori da bi privredu Srbije od januara mogao da zadesi talas otkaza.

Posebno jer od januara poslodavci treba da počnu sa isplatom poreza i doprinosa na minimalce koje je država dala njihovim zaposlenima, i može se očekivati da brojne firme neće moći da ispune te obaveze.

Borba za opstanak

Sagovornice DW očekuju da će neki poslodavci probati da ove probleme reše tako što će izbegavati plaćanje poreza i doprinosa – to jest, zvanično otpustiti radnika da bi ga zaposlili na crno.

„Ko je bio u neformalnom sektoru, on će ostati tamo, a pretpostavljam da će ih više ući u neformalni sektor“, kaže za DW Jelena Žarković, vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Zna se da među ugostiteljima ima dosta neprijavljenih radnika, a minimalac će biti uplaćen samo za one koji su formalno zaposleni. U suštini je to osmišljeno da bi se amortizovao pad koji će uslediti početkom 2021. godine“, dodaje Žarković.

Sa ocenom da će broj neformalno zaposlenih porasti saglasna je Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju. Dosadašnje mere su odložile krizu, pa Bradaš naglašava da ćemo njene razmere videti tek od 1. januara.

„Može da se desi, pogotovo što su u najvećem problemu preduzetnici i mikropreduzeća, da dođe do prelaska ljudi iz formalnog sektora u neformalni, kako bi nekako preživeli na tržištu“, dodaje ona u razgovoru za DW.

U petak je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić za agenciju Beta rekao da je svaka pomoć dobrodošla, ali da je nedovoljna i zakasnela jer je već dosta radnika otpušteno.

Nove mere i novi rizici

Od petka je, u sklopu borbe protiv pandemije, rad ugostitelja i firmi koje se bave uslužnim delatnostima ograničen do 17 časova radnim danima, dok će tokom vikenda za njih biti svojevrstan policijski čas – biće zatvoreni od petka u 17 sati do ponedeljka u 5 ujutru.

Tako će ove delatnosti, uz turizam i hotelijerstvo, ponovo najviše nastradati, s obzirom da su i prilikom zatvaranja na proleće potpuno ostale bez prihoda.

Da stvar bude gora, tek treba da se vidi da li će ove mere – debelo zakasnele, po oceni pojedinih članova Kriznog štaba – biti dovoljne da uspore zahuktalu epidemiju, ili će biti potrebne još drastičnije, što bi ugrozilo i druge grane privrede.

Podsetimo, država je za 2021. godinu zacrtala realni rast BDP od šest odsto, što je Fiskalni savet ocenio kao „optimističnu prognozu“ koja „lako može da se ne ostvari“.

Nije samo „na crno“

Osim ovih sektora, retko se u javnosti priča o čitavoj armiji ljudi koji su se prvi našli na udaru protivepidemijskih mera – neformalno zaposlenima.

Šta su neformalno zaposleni radnici? Na prvu loptu, deluje da je reč samo o onima koji rade na crno, odnosno, nemaju nikakav ugovor ili rade u neregistrovanim preduzećima. Međutim, reč je o svim onim radnicima koji nemaju ugovor o radu: dakle, i oni koji su bez ikakvog ugovora, i oni koji imaju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu.

„Mi smo radili istraživanje koje pokazuje da neformalno zaposleni imaju nižu zaradu po času rada od minimalne zarade“, kaže profesorka Žarković. „Dakle, ne samo da nemaju plaćene poreze i doprinose, nemaju zdravstveno osiguranje i sutra neće imati penziju ili će biti manja, čak je i njihova satnica niža od minimalne – uprkos tome što nema nikakve druge troškove za radnika. To je dodatni aspekt ranjivosti.“

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u periodu april-jun 2020. broj neformalno zaposlenih bio je čak za skoro 133 hiljade manji u odnosu na isti kvartal prošle godine.

Iako podaci godinama unazad govore da tokom drugog i trećeg kvartala značajno raste broj neformalno zaposlenih – prevashodno zbog sezonskih poslova u poljoprivredi – to se u drugom kvartalu nije desilo: sa 564 hiljade neformalno zaposlenih prošle godine, taj broj je u drugom kvartalu ove godine pao na 432 hiljade.

Ove sedmice je RZS objavio podatke iz Ankete o radnoj snazi za treći kvartal ove godine: broj neformalno zaposlenih jeste porastao, ali ne u istoj meri koliko je opao u drugom kvartalu – za 77,5 hiljada (ukupno 509 hiljada).

Treba, dakle, očekivati da ovaj broj još više poraste u prvim mesecima sledeće godine – i to na uštrb formalno zaposlenih – ali ove podatke ćemo imati tek kada bude objavljena Anketa o radnoj snazi za prvi kvartal 2021, odnosno, krajem maja.

Prava nezaposlenost 18 odsto

Da u Srbiji zapravo mnogo više ljudi traži posao nego što to pokazuje broj nezaposlenih iz Ankete o radnoj snazi, može se videti iz podataka o takozvanoj podzaposlenosti, objašnjava Sarita Bradaš.

„Mi kad vidimo da je stopa nezaposlenosti 7,3 odsto u drugom i devet odsto u trećem kvartalu – to je samo jedan deo ljudi. Drugi deo nezaposlenih RZS prikazuje kao ‘zastoj na tržištu rada’, a u stvari su to podaci o podzaposlenosti“, navodi Bradaš.

„To su nezaposleni koji žele da rade, ali ne traže posao. Oni se računaju kao neaktivni, jer je definicija nezaposlenog – onaj ko želi da radi i traži posao. Kada nezaposlenima pridružite ove koji su podzaposleni – žele da rade, ali ne traže aktivno posao – dođete do stope nezaposlenosti od preko 18 odsto u trećem kvartalu“, zaključuje Bradaš.