Šoškić: Uopšte ne postoje uslovi za stopu privrednog rasta od šest odsto

Obrazlažući predlog budžeta za narednu godinu u Skupštini Srbije, ministar finansija Siniša Mali rekao je da je republički budžet za 2021. godinu planiran tako da obezbedi da Srbija u naredne dve godine ima najveći privredni rast u Evropi, zahvaljujući merama koje je Vlada preduzela ove godine kako bi u vreme pandemije pomogla privredi i gradjanima.

 "Takav rast bi Srbiji svakako godio, međutim mislim da uopšte ne postoje uslovi za tako visoku stopu rasta. Investicije, posebno domaćih privrednika su na niskom nivou, a niže su ove godine i strane investicije, i nerealno je da se očekuje neki naročit privredni rast", kazao je on.

Preterana su očekivanja privrednog rasta, i ona ne treba da budu onakva kakva ima vlada, dodaje Šoškić. "Bilo bi mnogo realnije predviđati mnogo niži rast, lako je potrošiti više ako bude bolja godina, ali šta ako ne bude tako", upitao je.

"Uopšte ne delim ocenu da ćemo imati šest odsto, moguće je da imamo pozitivnu stopu privrednog rasta, ali sam vrlo skeptičan da će to biti preko tri odsto. Bilo bi zanimljivo čuti na osnovu čega temelje ta očekivanja, ali bi bilo dobro da imaju i plan šta će ako tako ne bude", naveo je on.

Kako smatra Šoškić, najspornija tačka budžeta je da se konstantno odlaže restruktuiranje javnih preduzeća. "Svake godine imamo ogromno izdvajanje iz budžeta za razne subvencije raznim državnim preduzećima, očigledno se zapostavlja taj problem, kao i to što se ne uvede rad u javni sektor, odnosno platni razredi, i racionalizacija, da se prekine konstano prelivanje u ta preduzeća iz budžeta", ocenio je on.

Ukoliko ne bude rasta kakav najavljuje Vlada, Šoškić upozorava da bi Srbija morala oštrije da sprovodi narednih godina fiskalnu konsolidaciju.

Mi mislimo da samo time što nudimo novac stranim investitorima i "potplaćujemo ih da dođu", možemo da pravimo rast, ali ne možemo, potrebno je podsticati domaće privatne investicije, rekao je gost Novog dana i dodao da biznis počiva na pravednim uslovima za sve, obrazovanoj radnoj snazi - tu Srbija mora da unapredi uslove.

"Posebno nije dobro što stalno podižemo plate u javnom sektoru, taj rast plata nije opravdan, posebno ne u ovom obimu, to je neodrživo, mi nemam taj rast BDP, šaljemo negativne signale o tome kakva je konkurentnost domaće privrede", kazao je.

Medicinari su, kako je ocenio, odavno zaslužili mnogo veće plate.

"Kad uporedite plate medicinara sa platama u nekim agencijama, u javnim preduzećima - to su besmislene stvari. Imamo i dalje te neprihvatljive disparitete... to je nefer prema ljudima koji su uložili ogromno vreme u svoje obrazovanje i da nas leče", rekao je i dodao da fundamentalno zapostavljamo ulaganja u znanje i nauku.

On smatra da moramo da razmišljamo dugoročno, da se razumeju osnovne makroekonosmke relacije, da se sistematski radi na unapređenju konkurentnosti.