Od ukupnog javnog duga Grčke, koji trenutno iznosi 323 milijarde evra, najveći udeo u evropskom dugu imaju zemlje članice evrozone na koje otpada ukupno 60 odsto duga.
POVEZANE VESTI
Prema tabeli grčkih kreditora, koju je sačinio Bi-Bi-Si, evrozona je kroz Evropski fond za finansijsku stabilnost Grčkoj pozajmila 141,8 milijardi evra i još dodatnih 52,9 milijardi, kroz poseban zajam za Grčku.
Gledano po državama, najveći kreditor je Nemačka, koja je preko evropskog programa pomoći i banaka Grčkoj plasirala ukupno 68,2 milijarde evra, sledi Francuska s ukupnim iznosom od 43,3 milijarde evra, a na trećem mestu je Italija sa 38,4 milijarde evra. Iza njih su Međunarodni monetarni fond koji je Grčku kreitirao sa 21,4 milijarde evra i Evropska centralna banka sa 18,1 milijardi evra kredita.
Otpis tih dugovanja, što se donekle očekuje, prve dve zemlje neće previše da pogodi s obzirom na njihovu snažnu ekonomiju, ali bi zato otpis duga mogao da predstavlja problem za Italiju (38,4 milijarde evra) i Španiju, kojoj Grčka duguje 25 milijardi evra, koje i same imaju probleme sa otplatom dugova, slabim oporavkom privrede i velikom nezaposlenošću, preneo je portal Indeks.hr.
Među državama-poveriocima sa većim pozajmicama su i Holandija sa 13,4 milijarde evra, SAD 11,3 milijarde, Velika Britanija – 10,8 milijardi, Belgija sa 7,5, Austrija 5,7 i Finska 3,9 milijardi evra.
Oštar pad na evropskim berzama posle grčkog “ne”
Na evropskim berzama cene deonica su jutros oštro pale, nastavljajući silazni trend od prošle nedelje, jer je pobeda opcije “ne” na jučerašnjem grčkom referendumu izazvala bojazan od izlaska Grčke iz evrozone.
Euro STOXX indeks 50 vodećih akcija evrozone bio je u 9,30 sati na gubitku 1,7 odsto, nakon što je prošle nedelje potonuo 5,0 odsto, najviše u ovoj godini, prenosi Frans pres.
Londonski FTSE, frankfurtski DAX i pariski CAC indeks bili su u 9,30 sati u minusu izmedu 0,5 i 1,1 odsto.
Pod najvećim su pritiskom deonice banaka, koje su u proseku pale 2,3 odsto, nakon što su na referendumu dan ranije Grci odbili mere štednje, koje su tražili međunarodni kreditori kako bi odobrili novu pomoć toj zemlji.
Akcije na azijskim berzama su, takođe, registrovale pad vrednost, pa je tako tokijski indeks oslabio 2,08 odsto, seulski 2,40 odsto, a sidnejski za 1,11 odsto.
