Evropska centralna banka (ECB) je zadržala dosadašnji nivo ograničenja hitnih sredstava za grčke banke, ali je postavila strože uslove za dobijanje likvidnosti.
Na telefonskoj konferenciji održanoj u ponedeljak uveče, Upravni savet ECB-a je saopštio da će nastaviti da pruža pomoć, ali da je podigao kriterijume za banke koje žele da pristupe sredstvima, prenosi agencija ECB.
PROČITAJTE JOŠ:
„Evropska centralna banka je odlučila nakon razmatranja predloga centralne banke Grčke, da izdvajanja iz Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA) za grčke banke zadrži na nivou utvrđenom 26. juna 2015. godine“, navodi se saopštenju tog kreditora sa sedištem u Frankfurtu.
Istovremeno, centralna banka evrozone je ukazala da sredstva iz fonda ELA mogu da se dobiju samo uz dovoljno kolaterala, vršeći tako dodatni pritisak na prezaduženu zemlju.
„Finansijska situacija u Grčkoj ima posledice po grčke banke, jer se kolaterali koje daju u okviru programa ELA u velikoj meri oslanjaju na državne aktive. U tom kontekstu, Upravni savet ECB-a je odlučio da smanji vrednost kolaterala koji centralna banka Grčke prihvata u okviru programa ELA„, navodi se u saopštenju ECB-a.
Nemački list „Velt“ piše da je zvanična Atina navodno tražila podizanje granice ELA za šest milijardi evra, ali da je ECB zadržala hitnu pomoć na oko 89 milijardi evra.
Grčki premijer Aleksis Cipras je, takođe, sinoć razgovarao telefonom sa guvernerom ECB-a, Mariom Dragijem, pozivajući na ukidanje kontrole kapitala i obezbeđivanje hitne pomoći za likvidnost, javile su agencije.
