Neminovno je da svetska ekonomija zavisi i od privrednih kretanja najveće ekonomske sile, Sjedinjenih Američkih Država, a zbog njenog nedavnog pada bruto domaćeg proizvoda, tako su i prognoze za globalni ekonomski rast umanjene. Razlozi usporavanja američke privrede su, kako se navodi, neuobičajeno hladne zime i jačanje dolara.

Međunarodni monetarni fond, prema svojoj najnovijoj prognozi, snizio je globalni rast za 0,2 odsto za tekuću godinu, a za narednu je zadržao istu projekciju rasta svetske ekonomije, uprkos grčkoj dužničkoj krizi i nedavnim previranjima na kineskim finansijskim tržištima.

U revidiranom izvještaju „Perspektive svetske ekonomije“, MMF navodi da će BDP globalne ekonomije ove godine porasti 3,3 odsto, a dakle za narednu ta projekcija je 3,8 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na raniju prognozu.

MMF je, međutim, zadržao istu prognozu rasta za evrozonu, uprkos tome što je Grčka na ivici bankrota i izlaska iz evrozone.

„Situacija u Grčkoj do sada nije izazvala nikakvu značajniju krizu. Pravovremene političke akcije bi trebalo da pomognu u upravljanju takvim rizicima“, navodi se u najnovijem izveštaju vašingtonskog kreditora.

U razvijenim zemljama privredni rast je ubrzan, a posebno iz razloga dodatnih kapitalnih ulaganja, te realizacije infratrukturnih projekata. U zemljama u razvoju, privredni rast je ugrožen zbog niskih cena sirovina, pooštravanja finansijskih uslova povezanih sa ekonomskim blanasiranjem u Kini i geopolitičkih faktora, navodi MMF.

Ovaj revidirani izveštaj MMF-a nije u detalje naveo i privredna kretanja u zemljama zapadnog Balkana, no ekonomska slika centralne i istočne Evrope reflektuje se i na ekonomiju u našem regionu.