Londonski Gardijan upozorio je da je Srbija jedna od zemalja kojoj preti dužnička kriza. Svaki stanovnik Srbije u proseku institucijama ili bankama u inostranstvu duguje 3.713 evra. Spoljni dug Srbije na kraju marta iznosio je 23,73 milijarde evra, što je oko 70 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Da li je Srbija na putu prezaduženosti? Ono što treba gledati jeste udeo rata za spoljni dug u bruto domaćem proizvodu zemlje. U ovom trenutku to je oko 10 odsto i mnogi smatraju da nije razlog za uzbunu.

S druge strane, prema učešću ukupnog duga u BDP-u, Srbija spada u red visoko zaduženih zemalja.

„Kombinujući oba pokazatelja, može se reći da i nama kao i nekolikim zemljama u orkuženju, preti opasnost da uđemo u dužničku krizu“, kaže Hasan Hanić s Beogradske bankarske akademije.

Zadužil smo se da bismo izbegli reforme

„Zabrinjavajuće je što su efekti našeg zaduživanja veoma upitni. Niti su nam doneli privredni rast, niti smo izvršili suštinske privredne reforme. Mi smo se zadužili da bismo izbegli reforme i da bismo izbegli da uredimo Srbiju kako treba“, kaže Aleksandar Stevanović, ekonomista.

Ono što brine jeste, međutim, struktura duga. Dok s jedne strane državni dug raste, s druge, privatni se smanjuje i to govori o nedovoljnoj ekonomskoj aktivnosti.