MAT: Zastoj u proizvodnji Rafinerije „pojeo“ privredni rast Srbije u 2025. godini

Presudnu ulogu za ovakav konačni rezultat imala je tzv. „situacija sa NIS-om“, odnosno stupanje na snagu sankcija SAD i prekid snabdevanja pančevačke Rafinerije sirovom naftom, piše Nedeljnik.

Autori analize ističu da je „najpre, usporeniji rad, a krajem godine i zaustavljanja proizvodnje pančevačke rafinerije ‘mehanički pojeo’ većinu planiranog rasta“.

Rafinerija u Pančevu, kako ističu, nije bila u problemu samo u decembru, već je usled neizvesnosti od mogućeg sankcionisanja slabije radila tokom cele godine.

U MAT-u se naglašava da bi „bez tog incidenta, rezultat bio blizu ili, čak, i bolji od plana“, ali je situacija sa naftnom industrijom poslužila kao „jasno upozorenje kako geopolitika može direktno da potkopa ekonomski rast u kratkom roku“.

Na početku prošle godine očekivalo se da će rast BDP u 2025. iznositi 4,2 odsto, da bi prognoze više puta bile korigovane do konačnih 2 odsto.

Automobilska industrija ključni generator rasta

Nasuprot padu u naftnom sektoru, određene grane industrije su tokom 2025. godine pružile snažan otpor negativnim trendovima.

U analizi MAT se precizira da se „automobilski sektor tokom 2025. izdvojio kao najbitniji generator uvećanja proizvodnje prerađivačkog sektora i vrednosti robnog izvoza“.

Veliki doprinos tome dala je fabrika u Kragujevcu, gde je početkom godine pokrenuta proizvodnja novog električnog modela.

Oblast proizvodnje motornih vozila i prikolica od januara je beležila solidne stope rasta, a nivo proizvodnje krajem godine bio je za oko 60 odsto veći od proseka iz prethodne godine.

Rast cena u okviru cilja Narodne banke

Na opštu privrednu sliku uticala je i činjenica da je prošla godina završena sa inflacijom u granicama cilja Narodne banke Srbije.

Ovaj rezultat je postignut „usled značajnog smanjenja cena hrane koje je zabeleženo od septembra 2025. godine kao rezultat ograničavanja marži u trgovini robom široke potrošnje“.

Uporedo sa smirivanjem cena, Srbija je uz Bugarsku u decembru zabeležila najveći međugodišnji realni rast prometa u trgovini na malo u Evropi.

Autori zaključuju da su ključni faktori koji su podržali rast prometa u maloprodaji bili „nastavak povoljnih trendova na tržištu rada kroz rast zaposlenosti i rast raspoloživog dohotka stanovništva“.