Analiza Fiskalnog saveta: Koliko bi poskupela struja ako bi se ceo trošak poreza na ugljenik prevalio na cenu

Od 2026. godine stupa na snagu važna novina u sprovođenju klimatske regulative EU. Takozvani CBAM - (Carbon Border Adjustment Mechanism - Mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika) ima za cilj da svi učesnici na tržištu EU plaćaju istu naknadu za emisije gasova sa efektom staklene bašte - bez obzira na mesto proizvodnje.

Za Srbiju, kako je objasnio Fiskalni savet u svojoj analizi, to znači da će određenim izvoznim proizvodima iz energetski intenzivnih industrija - aluminijum, gvožđe i čelik, cement, đubriva, vodonik i električna energija - za ulazak na tržište EU biti potreban dokaz o emisijama CO2 tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene sa evropskom cenom ugljenika.

"Uvođenje CBAM na način koji trenutno predviđa EU, znatno bi otežalo poslovanje Elektroprivrede Srbije, dok ostali sektori imaju veći prostor za prilagođavanje. Prvi važan nalaz ove analize je to da će uvođenjem CBAM najviše biti pogođen domaći elektroenergetski sektor, u kom dominira EPS", ocenio je Fiskalni savet u izveštaju „Кlimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena?“

Za to, kako su naveli, postoji više razloga.

Pre svega, proizvodnja električne energije jedini je sektor za koji je predviđeno da se naplaćuje puna cena emitovanog ugljenika već od 2026. godine.

Dodatni problem je to što je zbog dominantne upotrebe lignita karbonski otisak domaće proizvodnje čak tri do četiri puta veći u odnosu na prosek EU.

Nijedan drugi obuhvaćeni sektor ne beleži toliko veliku razliku u emisiji CO2 u odnosu na EU, ukazao je Fiskalni savet.

"Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavat sata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra za mWh, jasno je da bi ovoliki namet po MWh ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU i znatno otežao poslovanje ove kompanije", upozorio je Fiskalni savet.

CBAM direktno ugrožava konkurentnost EPS

Trošak koji će CBAM nametnuti izvozu Srbije imaće veliki rast, sa 46 miliona evra u 2026, na 150-200 miliona evra u 2030. godini, procenio je Fiskalni savet.

Električna energija, međutim, jedinstvena je u odnosu na ostale sektore u okviru CBAM.

Dok se za preostalih pet sektora (aluminijum, gvožđe i čelik, cement, đubriva, vodonik) planira postepeno prilagođavanje troškova CBAM, shodno ukidanju besplatnih dozvola za evropske emitere, to u sektoru električne energije ne postoji.

Naime, od 2026. godine izvoz električne energije u Evropsku uniju biće opterećen troškom u iznosu od 100 odsto cene CBAM sertifikata.

Razlog je to što EU od 2013. ne dodeljuje besplatne dozvole za proizvođače električne energije.

"To znači da bi evropski uvoznik npr. EPS-ove električne energije morao da plati za sav ugljen-dioksid koji je EPS emitovao u proizvodnji izvezene električne energije. Suštinski, iako EPS ne bi direktno plaćao, ovo bi predstavljalo dodatno opterećenje na njegov izvoz. Teret tog opterećenja EPS bi morao da podnese na drugi način – da ponudi nižu izvoznu cenu, da odustane od izvoza ili da izvozi samo onda kada je u Evropi cena dovoljno visoka da mu se izvoz isplati (npr. u periodima nestašica električne energije u Evropi i viška u Srbiji). Drugim rečima, CBAM direktno ugrožava EPS-ovu konkurentnost na evropskom tržištu", pojasnio je Fiskalni savet.

Kako se prilagoditi

Srbija ima na raspolaganju nekoliko mogućnosti da se prilagodi predstojećoj fazi CBAM, ukazuje se u analizi.

Postoji nekoliko mogućih pravaca delovanja u cilju prilagođavanja predstojećoj primeni CBAM, koji bi mogli da umanje potencijalne obaveze zemlje prema EU.

"Prvo, potrebno je da sistem monitoringa i izveštavanja o emisijama bude potpuno operativan kako bi se obaveze po osnovu CBAM za izvoz srpskih dobara obračunavale po osnovu stvarnih emisija, a ne podrazumevanih (koje bi mogle biti znatno nepovoljnije). Drugo, uspostavljanje cenovnog mehanizma za emisije sa efektom staklene bašte (GHG) u Srbiji, prihodi obračunati na emisije u proizvodnji pripadali bi budžetu Srbije, a paralelno bi se umanjivala obaveze koju bi evropski uvoznici (srpskih dobara) uplaćivali u budžet EU. Treće, umanjenje emisija (dekarbonizacija) u privredi ublažilo bi finansijsko opterećenje srpskog izvoza u EU, a istovremeno bi doprinelo ostvarivanju postavljenih strateških ciljeva o ograničavanju emisija u zemlji. Na kraju, Srbija bi trebalo da pregovara o mogućnostima za odlaganje CBAM u oblasti energetike u cilju postepenog prilagođavanja energetskog sektora i održavanja energetske stabilnosti u zemlji", navodi Fiskalni savet.

Uvođenje poreza

Jedan od načina da se ublaže CBAM obaveze koje se obračunavaju na izvoz srpskih dobara u EU, jeste uvođenje sopstvenih fiskalnih instrumenata koji bi se naplaćivali na emisije sa efektom staklene bašte – u skladu sa principom „zagađivač plaća“.

Ukoliko Srbija uspostavi domaći sistem trgovanja emisijama (nacionalni ETS) ili uvede porez na ugljenik, iznosi koji bi bili zaračunavani u EU na uvoz srpskih proizvoda po osnovu CBAM se umanjuju za vrednost već plaćenih nacionalnih dažbina. Na ovaj način, umesto da se plaća u budžet EU, novac bi ostajao u Srbiji i mogao bi biti usmeren na podršku domaćoj industriji, investicije u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost ili zaštitu materijalno najugroženijih domaćinstava.

Dok je Fiskalni savet pripremao izveštaj, Ministarstvo finansija je izašlo sa nacrtom zakona o novom porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji je upravo u javnoj raspravi (traje do 21. oktobra 2025.), a detaljnije o njemu pročitajte OVDE.

Porez na ugljenik diže cene struje

U svojoj analizi Fiskalni savet procenjuje da bi porez na ugljenik mogao osetno da poveća cene - pre svega cementa, električne energije, gvožđa i čelika.

"Uvođenje poreza na ugljenik u Srbiji doprinelo bi prikupljanju dodatnih javnih prihoda i smanjilo bi CBAM obaveze za izvezena dobra u EU. Međutim, s obzirom na to da bi porezom bile obuhvaćene sve emisije nastale tokom procesa proizvodnje, a ne samo u proizvodnji izvoznih dobara, ukupno (fiskalno) opterećenje privrede bilo bi više nego u slučaju da se na izvezena dobra obračunavaju i naplaćuju obaveze po osnovu CBAM", objašnjava Fiskalni savet.

U slučaju da su preduzeća u mogućnosti da za ceo iznos uvedenog poreza povećaju cene svojih proizvoda najveći rast cena mogao bi se očekivati kod električne energije (u proseku za 20-30%) zatim cementa (za oko 25%), i gvožđa i čelika (za oko 7%).

"Napominjemo da je moguće, imajući u vidu da se cena električne energije za komercijalne potrošače formira na slobodnom tržištu, da će čitav trošak uvođenja poreza da se prelije na (regulisanu) cenu električne energije za domaćinstva, što bi značilo povećanje cene i za oko 50 odsto za domaćinstva", upozorava se u analizi Fiskalnog saveta.

Savet navodi da je, pored mogućeg povećanja prodajnih cena dobara, važno imati u vidu i druge specifičnosti svakog od sektora, kao što je obim ukupne proizvodnje, iznos izvoza u zemlje EU, izloženost uvoznim proizvodima, trenutni nivo emisija, zatim broj preduzeća i zaposlenih po sektorima i drugo.

"Svi navedeni činioci doprinose krajnjim makroekonomskim i fiskalnim efektima usled uvođenja poreza na ugljenik, te je važno imati ih u vidu prilikom dizajniranja poreza na ugljenik", ukazuje se u analizi Fiskalnog saveta koju u celosti možete pročitati OVDE.