Arhitekta: Tragediju u Novom Sadu uzrokovala glupost ili neprofesionalnost

"U svemu što se dešava ima pogrešnih pravaca razgovora. Radi se o tome što su projektovanje, izvođenje i nadzor, u jednoj meri bili poslovna logika. Sad se s tim malo preteralo. Uopšte nije bitno kakvu ekipu imate, ako je licencirana i brojna, a ima i puno nameštanja", kazao je arhitekta Kovačević u Novom danu N1.

Bivši direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović izjavio je da do tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi došlo da je taj institut dobio i pravo nadzora radova. Ignjatović je kazao da je CIP kao projektant konkurisao i za nadzor, ali da taj posao nije dobio.

„Ne želim da komentarišem dok traje istraga, ali da je CIP dobio nadzor radova, ova tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu se ne bi desila. Mislim da CIP nije kriv. CIP je pored projektne dokumentacije trebalo da radi i nadzor...", naveo je Ignjatović.
Kovačević je saglasan sa ovom izjavom. "Mislim da je Injatović u pravu. Da je ta firma koja je radila projekat imala i projektantov nadzor, ne verujem da bi se neke stvari desile. U tehničkom pogledu, mislim da je u pitanju tehnička greška koja je završila sa 14 poginulih. Mora da iza ovoga bude neverovatna glupost ili neprofesionalnost, da bi se ovo desilo", istakao je on za N1.

Nenadić objašnjava iz koliko faza se radovi sastoje i da je reč o nekoliko vrsta poslova.

"Ako govorimo o tome ko dobija poslove, ovde je reč o nekoliko vrsta poslova. Bilo bi dobro da znamo da su tu postojala različita pravila kod te tri vrste posla. Srbija je ušla u međudržavni sporazum sa Kinom, što je rezultiralo da se posao dodeli bez nadmetanja konzorcijuma od dve kineske firme, gde su oni potom birali neke srpske firme da urade pojedine poslove, pa i projektovanje koju je radio CIP, tu je i izvođenje što ne znamo i dalje ko je radio i treća je nadzor, što nisu birali Kinezi, nego Ministarstvo građevine, što je moralo da se raspiše tender", objašnjava naš sagovornik.

Na tenderu se, kako ističe, javio jedan konzorcijum.

"Na njemu se javio jedan konzorcijum od nekih pet ili šest firmi, uglavnom nisu iz Srbije - mađarska firma, francuska itd. Sad je opet pitanje koga su oni iz svog tima birali… Ali, video sam da se pominje priča da je CIP bolje da je radio - CIP se nije javio na tender. Pitanje je zašto", nastavlja on.

Nenadić: Nema razloga da ugovori budu tajni

Nenadić je istakao još jedan problem.

"Procenjena vrednost nije bila objavljena unapred, a onda je ponuda bila gotovo identična procenjenoj vrednosti. To je signal da nešto nije u redu u finansijskom smislu. Može da bude signal da čitava stvar nije bila dobra.

Nenadić se osvrnuo i na firmu Starting, gde je rekao da je čudno što tužilaštvo ne zna ništa o firmi, ukoliko su ti navodi tačni.

"Neobično je da tužilaštvo ne zna ko je glavni podizvođač, to baca senku na istražne radove koji su sprovedeni. Tužilaštvo je saopštilo 'izuzeli smo dokumentaciju iz Ministarstva građevinarstva’. Normalno je da uzmu dokumentaciju, ali normalno  je da se uzima dokumentacija i sa drugih mesta, jer takva situacija nije da Ministarstvo poseduje baš sve što bi trebalo, pogotovo imajući u vidu način ugovaranja. Ministarstvo radi samo deo posla, kao što sam prethodno rekao. Ne znamo šta se zaista dogodilo", ističe sagovornik N1.

Arhitekta Kovačević je govorio i o tome kako je često teško dobiti angažman na projektima.

"Primanje nekog u angažman zato što ima neku licencu... Malo je ljudi biroa koji ima te licence. Licencu možete da steknete ako imate određeno iskustvo u određenoj delatnosti, ali u tu delatnost niste ni mogli da uđete, jer nemate licencu... Osnovati firmu danas nije problem, angažovati nekog sa licencom nije problem. Ali možete da imate nadzor projektanta koji gleda da ono što su kao projekat dali, i koji je usvojen, da se to tako izvodi. Imate i investitorske nadzore koji u ime investitora gledaju da li im to ide u korist i možda predlože neke izmene. Više onda ne znate šta je izborni projekat, a šta se dešava na gradilištu", navodi Kovačević.

Nenadić navodi i da nema razloga da ugovori oko projekta rekonstrukcije Železnice Novi Sad budu tajni.

"Nema oslova u ovom slučaju da budu tajni ugovori. postoji krovni sporazum sa kinezima, on je u Skupštini bio na odobrenju. Ugovor koji je potom usledio za ovaj konkretan projekat železnice nije objavljen, ali nije tajni dokument", zaključio je.