Arhitekte o sajmu i Generalštabu: Struka se oglasila i priznala svoj deo odgovornosti - "bolesnik je bolestan"

Salata podseća i na značaj zemljišta na kojem se nalazi sajam, navodeći da je to zeleno-plava arterija grada, gde grad diše i hladi se.
"To je pitanje javnog zdravlja, to zemljište je javno dobro, i moramo pažljivije da se odnosimo prema njemu, a da ne pričamo samo o objektima koji su de fakto vredni, ne samo Hala 1, već i hale 2,3 i 4", ukazuje on u Novom danu na TV N1.

Kada se o Generalštabu radi, Mikitišin podseća da je on apsolutno zaštićen kao kulturno dobro, dok je kod sajma zaštita samo na Hali 1.

Ukazuje da se struka apsolutno slaže da Generalštab treba obnoviti i da bi trebalo da bude konsenzus arhitekata ili neki konkurs za to.

Citirao je profesora Ranka Radovića koji je kazao da arhitektura služi da nas zaštiti od vremena (zaborava) i nevremena.

"Ako ne vidimo da su to naši biseri moderne arhitekture i kako možemo da se zaštitimo od zaborava, onda nemamo o čemu da razgovaramo", poručuje Mikitišin.

Salata podseća na veliki stručni skup koji je održan 23. aprila, upravo povodom najavljenog rušenja Generalštaba i sajma, najveći od 1978. godine, navodeći reči jednog od učesnika koji je kazao da je "Generalštab gađan kao simbol i moramo da ga obnovimo kao simbol, da bismo se kao društvo oporavili".

Kaže i da u javnosti, pogotovu na društvenim mrežama, Generalštab ima konotaciju da je reprezentacija komunizma, propale države.

"Nisam siguran da se igde u svetu to tako gleda. Berlinski Rajhstag je simbolizovao nacizam, bombardovan je, ali su ga Nemci obnovili i dali mu jednu drugu namenu", ukazuje.

Govoreći o skupu, naveo je da je to bila jedinstvena prilika da se na jednom mestu vidi stručna javnost koja je otvoreno diskutovala o pitanjima od javnog značaja.

Dodaje da arhitekture nema dovoljno u javnom životu, kao i da se na njenim pitanjima prelamaju mnoga bitna društvena pitanja.

Na pitanje zašto tek sada jedan takav skup, Mikitišin kaže da su sada profesori verovatno osetili da moraju da reaguju u nekom vidu.

Salata dodaje da je za organizatore presedan bio to što su se već na pola diskusije neki od profesora javili i rekli - "mi smo ovde došli da podelimo odgovornost", stručna javnost je priznala da snosi deo odgovornosti za sve što se događa u urbanističkom i arhitektonskom smislu.

"Struka je pošla prvo od sebe, pa tek onda pokušala da skrene pažnju donosiocima odluka gde je njihova odgovornost. Struka pokušava da uspostavi dijalog, da skrene pažnju na sebe, jer u svakom normalnom društvu treba da slušamo šta struka misli", ističe Salata i dodaje da na arhitekturu treba gledati kao na mehanizam društvenih promena - menjanje društva kroz objekte koji su u službi svih.

On kaže da se mora edukovati javnost da se ne može sve svoditi na logiku profita.

"Postoje i drugi interesi, javni interesi, i tu je uloga struke da pokuša da na to ukaže", ističe.

Mikitišin je naveo da je i formirana radna grupa koju čine i arhitekte, inženjeri, planeri, urbanisti, profesori, kako ukazuje, jedan najširi konsenzus struke, koja će razmatrati i širu sliku, ali fokus će joj biti na sajmu i Generalštabu.

"Na skupu je moralo da se konstatuje da je bolesnik bolestan, da se doživi ta katarza, da bi rekli 'ajde da lečimo'", rekao je Mikitišin.

Salata dodaje da je cilj radne grupe da na stručan i argumentovan način artikuliše šta to struka smatra i da inicira sastanak sa donosiocima odluka.

Mikitišin ukazuje i na značaj utvrđivanja i individualne odgovornosti i navodi da nemamo ni arhitektonsku komoru ni moralni kodeks.

"To smo imali u SFRJ, to sada nemamo, zato imamo razmirice u okviru esnafa i nismo složni", zaključuje.