Arsić: Na blagi pad privredne aktivnosti uticaj ima i politička kriza - ne bih rekao blokade

Ekonomski pokazatelji iz prva dva meseca ove godine nisu ohrabrujući, ukazuju da će privredni rast ove godine biti manji od očekivanog, ocena je ekonomista. Da li je smanjen priliv direktnih stranih investicija i pad prihoda od PDV-a, na koji upozorava predsednik države - posledica blokada i unutrašnje krize?

Dogodilo se, kaže profesor Milojko Arsić, nekoliko nepovoljnih promena u Srbiji i svetu koji su uticali na pogoršanje situacije u Srbiji.
"Kada je u pitanju kretanja na svetskom tržištu, za Srbiju je važno što Nemačka ima slabije performanse na kraju prošle i početkom ove godine u odnosu na ono što je očekivano i prognozirano. A to nepovoljno utiče na privredu Srbije koja je blisko povezana sa Nemačkom. Nepovoljno utiče i nešto što je posledica restrukturiranja privrede -  troškovi poslovanja za neke aktivnosti u Srbiji su povećani. Troškovi poslovanja u tekstilnoj, zatim industriji automobilskih kablova su relativno veliki, plate i cene energije - ta preduzeća bi napustila Srbiju i da nije bilo nikakvih protesta. Ona odlaze tamo gde su plate 300, 400 evra, kao što su i ovde došli na tolike plate", navodi Arsić.

Ima i jedan specifičan faktor - pad proizvodnje u Naftnoj industriji Srbije.

"Sama najava uvođenja sankcija NIS-u utiče na to da su neki kupci našli druge dobavljače, što utiče na pad proizvodnje u tom preduzeću. Sve to u određenoj meri utiče na blagi pad privredne aktivnosti, a sigurno da uticaj ima i politička kriza - ja ne bih rekao blokade zato što se tada već pripisuje krivica onima koji učestvuju u tome, već je ovde reč o političkoj krizi - čiji je osnovni uzrok visok stepen korupcije i nezadovoljstvo velikog broja građana načinom vladavine koji postoji u Srbiji", ističe Arsić.

Blokade su, kaže, reakcije na takvo stanje.

"I sigurno je da takva politička kriza ne predstavlja dobar ambijent za funkcionisanje privrede. Pogotovo negativno utiče na strane direktne investicije koje imaju relativno visok pad u prva dva meseca ove godine - to je možda posledica jednog dela što su prošle godine prva dva meseca bile vrlo visoke", objašnjava Arsić.

Ali, dodaje, prosečan nivo stranih direktnih investicija u prva dva meseca nekoliko godina pokazuju da je došlo ipak do nekog usporavanja - u ovom slučaju to usporavanje je, ističe, posledica krize u zemljama odakle dolaze te strane investicije.

Pre svega misli na Nemačku i Italiju, a verovatno i - Kinu.

"Kina se u ovom periodu političkih turbulencija dvoumi da li da investira u Srbiju - nije sigurna gde će moći i pod kojim uslovima da izvozi iz Srbije", pojašnjava Arsić.

Na konstataciju da izvoz opada, a uvoz raste što je trend u prva dva meseca 2025, Arsić kaže da to nije počelo sada.

"Nepovoljne tendencije snažno su eskalirale u drugoj polovini 2024, a na to uticalo niz faktura - cenovna konkurentnost privrede Srbije je oslabila, drugo, naši glavni trgovinski partneri imaju relativno slabu tražnju, a mi imamo jaku tražnju... Nekoliko faktora je delovalo u istom pravcu i mi smo prošle godine ostvarili visok deficit u trgovini sa svetom i najveći deo se dogodio u drugoj polovini godine", navodi sagovornik N1.

Reč je, kaže, o produbljivanju negativnih tendencija koje su ranije postojale.

"Ovi politički sukobi nisu mogli značajno da utiču na trgovinu sa svetom, kao što su uticali na strane direktne investicije", poručio je profesor Arsić.

Upitan da prokomentariše izjavu predsednika Srbije o 5,5 milijardi dinara manjem prilivu od PDV-a u aprilu, Arsić ukazuje da podatke o kretanju poreza uvek treba posmatrati u malo dužem periodu, jer tu osim sezonske postoji i kalendarska komponenta - kada se tačno kod dana uplaćuje PDV i slično.

Blagi pad PDV

"U prva dva meseca PDV ima blagi realni pad - on je tesno vezan sa ukupnom privrednom aktivnošću što sugeriše da će privredna aktivnost u 2025. biti slabija nego što smo planirali. Za sada je teško proceniti koliko - tako izdvojen jedan podatak teško može da se tumači i i analizira, potrebno je uzeti podataka bar za ceo jedan mesec, a najbolje za nekoliko poslednjih meseci. Oni ne pokazuju da je dogodilo neko drastično pogoršanje - za prva dva meseca postoji umereno usporavanje naplate poreskih prihoda - ako uključimo efekat inflacije, onda je to blagi pad od oko jedan odsto što nije neko dramatično pogoršanje", objašnava Arsić.

Na pitanje ko tu više steže kaiš - građani koji manje troše jer se plaše krize, ili privreda, Arsić podseća da, kada u pitanju privreda - i ona plaća PDV u svakoj fazi privredne aktivnosti.

"Manja naplata može da ukazuje da je možda došlo usporavanje privredne aktivnosti, a možda i građani odlažu nabavke. Ali, kad gledamo podatke o turističkom prometu - on je solidan. Broj stranih turista je povećan u prva dva meseca u odnosu na isti period 2024. Stranci nisu uplašeni - mislim da oni ipak realno procenjuju da je javna bezbednost ovde relativno dobra, bez obzira na proteste jer nije bilo slučajeva nasilništva huliganstva i slično…", navodi  sagovornik N1.

Nismo jeftino tržište za strane investitore

Srbija se, kaže Arsić, sada nalazi u gornjem delu srednje razvijenih zemalja i relativno je blizu donjeg dela visoko razvijenih zemalja.

"Da bi taj prag preskočila, protrebno je da se značajno promeni struktura privrede - da se razvijaju delatnosti koje mogu da finansiraju relativno velike zarade, da mogu da isplaćuju plate između 1.000 i 1.500 evra i sl. To je nešto što je karakteristično za zemlje pri dnu visokog nivoa razvijenosti kao što su zemlje srednje Evrope. To znači da ne treba da privlačimo poslove koji isplaćuju plate od 400, 500 evra, i istovremeno znači da treba da podstičemo da se ovde investira u visokotehnološke delatnosti koje stvaraju visoku dodatu vrednost po radnom mestu. Treba se okrenuti od jeftinih poslova. Mi nismo jeftino tržište za strane investitore. Treba da se oblikujemo produktivnošću, inovativnošću, da pokažemo da smo efikasni", kaže Arsić.

A, da bismo mogli takav model rasta da ostvarimo moramo, kaže, da imamo visokokvalifikovanu i dobro obrazovanu radnu snagu, sposobnu da prati inovacije u svetu a pomalo da ih - kreira.

"Za inovacije je potrebna i državna pomoć - one se nikada ne prepuštaju u potpunosti privatnom sektoru. Potrebno je da država podstiče preduzeća koja kreiraju neke važnije inovacije", naveo je on.