Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je postupajući po pritužbi Beogradskog centra za ljudska prava i A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava utvrdio da je Rajfajzen banka a.d. Beograd, povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije kada je odbila da otvori račune osobama sa odobrenim utočištem, odnosno priznatim statusom izbeglica u Srbiji. Poverenik je u svom mišljenju konstatovao da nije moguće isključivo na osnovu državljanstva, odnosno države porekla fizičkog lica ili nacionalnosti, unapred isključiti mogućnost da se određenim kategorijama lica otvaraju računi kod banke.
To je nova odluka Poverenika u postupcima po pritužbama protiv banaka, pošto je prethodno početkom jula utvrdio da je Banka Inteza diskriminisala izbeglice i tražioce azila, objavio je na svom sajtu Beogradski centar za ljudska prava.
Povezane vesti
Nakon informacija da osobama sa odobrenim utočištem u Srbiji, a koje su poreklom iz Irana, neke banke odbijaju da otvore bankovni račun, Inicijativa A 11 i Beogradski centar za ljudska prava sproveli su u maju 2021. godine situaciono testiranje diskriminacije u Rajfajzen banci. Kako se tokom testiranja potvrdila situacija da je odbijena bankovna usluga, ove dve organizacije su podnele pritužbu zbog diskriminacije.
Dodaje se da račun nije otvoren, uz izgovor internih procedura banke, osobama koje imaju ličnu kartu izdatu od strane Kancelarije za azil – MUP, priznat izbeglički status, a samim tim imaju i nameru da se trajno nastane u Srbiji.
Poverenik je konstatovaoa da Rajfajzen banka tokom ovog postupka nije dostavila dokaze iz kojih bi se utvrdilo da je iz opravdanih razloga odbila da zaključi poslovni odnos, odnosno otvori račun osobi poreklom iz Irana sa odobrenim utočištem u Srbiji. Poverenik navodi da je odbijanje otvaranje računa, odnosno uspostavljanja ili raskid poslovnog odnosa moguć samo ako je banka utvrdila da postoji visok rizik pri uspostavljanju poslovnog odnosa, a nije mogla da primeni pojačane radnje i mere u skladu sa zakonom i internim aktom banke.
Poverenik je dao i preporuku da banka bez negativnih generalizacija, u svakom konkretnom slučaju procenjuje i razmatra zahteve za otvaranje računa i da u poslovanju ne krši propise o zabrani diskriminacije. Poverenik napominje da je svojim postupanjem banka neprikosnoveno uskratila primenu korpusa prava garantovanih Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti, ali i Ženevskom konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine, kao što su pravo na pristup tržištu rada, pomoć pri integraciji, pravo na svojinu, socijalnu pomoć.
Komentari ()
Vidi sve komentare