Beograd dobija nove komplekse, a javna preduzeća novu formu

ISTRAŽUJEMO Biznisi porodice Karić u Srbiji: Ko gradi velelepni kompleks na Kosmaju

Uopšte nije slučajno što je Bogoljub Karić odlučio da baš Ilonu Masku pošalje javni hvalospev proglašavajući ga vizionarom i Teslom 21. veka. Jer, osim što smatra da ih obojicu krasi ovo vizionarstvo, Karića i Maska vezuje baš Tesla. Tojeste njegovo ime koje obojica koriste u nazivu svojih kompanija ili poslovnih brendova. Iako se bave posve različitom delatnošću.

Uvređeni zbog teksta koji je izašao u dnevnom listu Danas, a povodom nedavnog javnog hvalospeva iz BK grupe su odgovorili sledeće:

“Ni danas mu nije dozvoljeno da radi u svojoj zemlji, već radi u inostranstvu. Izgradio je jednu od najvećih građevinskih firmi na svetu… Ako je neko vizionar i uspešan možete mu sve oduzeti, napraviće sve ni iz čega“.

Ne objašnjava se, međutim, ko je to Kariću i na koji način zabranio da posluje u Srbiji.

Kolarov, Kinezi, Grci: Ko će podići „grad u gradu“ na više od 600 hektara u blizini aerodroma

Nedaleko od aerodroma Nikola Tesla, pored petlje na kojoj se ukrštaju obilaznica oko Beograda i autoput ka Hrvatskoj, nići će pravi mali grad u gradu, na površini većoj od 600 hektara.

Ko će ga graditi još nije izvesno, a imena koja se vezuju za ovaj projekat idu od grčkog milijardera Spirosa Lacisa preko kineske Mint grupe do našeg proslavljenog fudbalera Aleksandra Kolarova.

Grad Beograd oglasio je rani javni uvid za potrebe izrade Plana detaljne regulacije kompleksa Singidunum, koji će se naći na ovoj lokaciji, a pripada opštini Surčin.

Mediji su ovaj kompleks prethodnih godina nazivali gradom u gradu jer su na tom mestu planirani objekti za stanovanje, kao i komercijalni objekti, privredni park, škole, sportski kompleksi i parkovi.

Aktivnosti na izradi planske dokumentacije za ovo područje počele su još 2010.

RGZ „zaratio“ sa javnom upravom i bankama: Ko je u pravu, a ko neopravdano gura građane u trošak zbog lista nepokretnosti

Republički geodetski zavod uputio je nedavno zvaničan zahtev Zaštitniku građana u kojem traži da se zaštite njihova osnovna prava. Odnosno da se oslobode troška kojem su često izloženi bez osnova i potrebe.

U saopštenju se kaže da pojedini delovi javne uprave, ali i pojedine banke, nepotrebno zahtevaju od građana da sami pribavljaju list nepokretnosti. I to rade iako su dužni, po zakonu, da sami pribavljaju ovaj dokument.  Odnosno, dužni su da list nepokretnosti pribavljaju u elektronskoj formi i bez angažovanja građana kao posrednika.

„RGZ je primio i veliki broj žalbi i pritužbi građana putem infocentra zbog ovakvog maltretiranja“.

Oni dalje kažu da poseban problem predstavljaju banke. I dalje traže da građani sami pribave i donesu izvod iz katastra, iako imaju pristup bazi RGZ putem elektronske komunikacije.

EXPO, Nacionalni stadion i podzemne vode: Koja su rešenja za bezbedne objekte i životnu sredinu

Razvoj područja Surčinskog donjeg polja, u okviru kojeg se, između ostalih sadržaja, nalaze i objekti međunarodne izložbe EXPO 2027 i Nacionalnog fudbalskog stadiona, zahtevao je temeljno sagledavanje vodoprivredne problematike na celom ovom području, navode za Forbes Srbija iz Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi.

Ovaj teren ima specifične uslove (visok nivo podzemnih voda, aluvijalni sastav terena). Postoji i potreba nasipanja do 3-5 metara iznad postojećeg nivoa terena, pokazala su istraživanja.

Iz Instituta Jaroslav Černi navode da je ovo područje generalno pogodno za urbanizaciju. Ali da je obavezna primena mera hidrotehničkog uređenja.

Na delu Surčinskog donjeg polja gradi se izložbeni prostor i stambeni kompleks za EXPO, stadion, prateća infrastruktura i niz saobraćajnica. U budućnosti na ovom području planira se i gradnja tematskog parka.

Područje gde se realizuje celokupna trenutna i buduća gradnja, nalazi se u zonama sanitarne zaštite beogradskog vodoizvorišta.

Pošta i Srbijašume postaju DOO iako bi morali da budu AD: Zatvaranje prozora da jednog dana slučajno ne uđe veća transparentnost?

Nepune tri godine su prošle kako je tadašnji direktor Pošte Srbije, Zoran Đorđević, poručio da će naredna, reč je o 2023. godini, biti godina transformacije u akcionarsko društvo.

Time će se, uveravao je, postići optimizacija poslovnih rezultata, efikasniji i funkcionalniji sistem i procesi.

Pre dva dana transformacija je okončana. Ali ne u akcionarsko društvo. Pošta Srbije je još jedno državno društvo ograničene odgovornosti.

Forbes Srbija analizira zašto Vlada izbegava akcionarstvo i da li postoji razlog zbog koje joj je društvo ograničene odgovornosti prvi izbor?

Da li je cilj samo veća fleksibilnost ili pokušaj prevencije onoga što bi jednog dana donela prodaja dela kompanije ili eventualni izlazak na berzu? I da li je država upravo prekršila zakon i uredbu?