Beograd i dalje bez fabrike za otpadne vode – hronologija neispunjenih obećanja

Biznis 26. jan 202310:5826 komentara
Voda, reka, zagađenje, priroda, đubre, smeće, otpad, otpadne vode
Izvor: Shutterstock/ilustracija

Izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda i kanalizacije jedno je od najčešće davanih, a neispunjenih obećanja u proteklih osam godina.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, najavio je početkom januara da će u Beogradu početi izgradnja prve fabrike za preradu otpadnih voda, od ukupno pet koliko je predviđeno za Beograd.

Ova izgradnja trebalo bi da se sprovodi u okviru projekta „Čista Srbija“, a investiciju je ministar nazvao istorijskom.

I zaista, za Beograd u 21. veku ovo bi trebalo da bude istorijska prekretnica, da grad od dva miliona ljudi prestane da ispušta otpadne vode direktno u reku.

Dok nema dileme o neophodnosti, pošto je Beograd jedini veliki grad u Evropi koji ne prećišćava svoje otpadne vode, postavlja se opravdano pitanje da li će do izgradnje navedenih fabrika zaista i doći.

Razlog tome je istorijat brojnih najava posle kojih nije bilo akcije.

Marta 2015. godine kao gradski menadžer Beograda Vesić je u „Večernjim novostima“ najavio ponovo pokretanje kapitalnog projekta „Interceptor“, koji je zbog mnogobrojnih problema i nezakonitosti obustavljen.

„Beograd će do 2020. godine trajno rešiti problem kanalizacije i otpadnih voda“, najavio je gradski menadžer Goran Vesić.

On je tada naveo da je potrebno 500 miliona evra kako bi se trajno rešio problem kanalizacije i prerada otpadnih voda.

Godinu dana kasnije, marta 2016. godine ništa nije započeto, ali su ambicije znatno porasle kao i broj postrojenja za prečišćavanja vode.

Prema tvrdnjama tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog za „Strateški plan razvoja vodovodne i kanalizacione mreže Beograda“ u narednoj deceniji biće uloženo oko milijardu evra – 700 miliona za izgradnju 1.600 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže i 300 miliona za podizanje 14 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Mali je najavio da će finasiranje biti u formi javno-privatnog partnerstva, a osim navedenih projekata, u planu grada je tih dana bilo da sve ulice u gradu relativno brzo dobiju asfalt. Kao što je poznato i ovo obećanje nje ispunjeno.

Povezane vesti

Stiglo se do januara 2020. godine kada su Grad Beograd i kineska kompanija Čajna mašineri endžiniring  korporejšn (China Machinery Engineering Corporation) potpisali sporazum o saradnji u vezi sa finansiranjem istražnih i projektantskih radova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda, kao i ugovorni sporazum o istražnim radovima u vezi sa tim projektom.

Kako je tada navedeno, vrednost prve faze radova, odnosno izgradnje kolektora-interceptora, trebalo je da iznosi 271 milion evra, druge faze između 400 i 500 miliona evra za izgradnju prve fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, koja će biti Velikom Selu.

„Biće potrebno i još oko 100 miliona evra za ostale četiri fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, dok će se iz sredstava novog investicionog plana „Srbija 2025″ raditi nedostajuća kanalizacija“, rečeno je na konferenciji za novinare.

Predsednik obećao tri milijarde 

Da kanalizacija nije obećavana samo Beograđanima, pokazao je predsednik Aleksandar Vučić. On je avgusta 2019. godine u obraćanju građanima najavio izdvajanje tri milijarde evra i obećao da će svako selo i svaki grad u Srbiji imati kanalizaciju i čistu pijaću vodu za četiri ili pet godina.
Koliko je to blizu istine znaju građani Srbije.

Tadašnja ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je na potpisivanju precizirala da ugovor o realizaciji prve faze projekta stupa na snagu u trenutku kada se potpiše ugovor o finansiranju, o čemu će Ministarstvo finansija pregovarati sa kineskom kompanijom, dok realizacija sporazuma o istražnim radovima u vezi sa projektom počinje odmah.

„Čekaće se od tri do šest meseci kako bi se potpisao taj finansijski ugovor i da se ne bi gubilo vreme, radiće se istražni radovi i studija izvodljivosti, geotehnički i drugi elaborati“, rekla je Mihajlović.

Februara 2020. godine Goran Vesić je izjavio da se započelo sa izgradnjom kanalizacione mreže. Međutim, radnici su ubrzo obustavili radove jer nisu bili plaćeni.

Radovi nisu nastavljeni, a ono što se desilo, jeste da je tender za izgradnju produžavan četiri puta i do septembra 2022. godine još nije bio okončan.

Juna iste godine, kada je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić govorio o dve godine rada na ovoj funkciji, izjavio je da je „počela izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu koja će obezbediti vodu za 1,5 miliona ljudi, a završeno je i projektovanje fabrike za preradu otpadnih voda u Batajnici“. Dve i po godine kasnije, istina je da se ništa od najavljenog nije dogodilo.

Pokušaji portala N1 da se od nadležnog ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dobije više informacija o najavljenoj izgradnji, poput finansiranja, koristi za građane i garancija da će za razliku od prethodnih slučajeva nešto zaista i desiti, nije bilo odgovora i pored višednevnog čekanja i podsećanja.

Dok se posao zaista ne obavi, prema rečima Gorana Vesića za posledicu ćemo imati da zagađivači ispuštaju iskorišćenu i industrijsku otpadnu vodu direktno u rečne tokove. Kako je naveo postoji 116 direktnih mesta izlivanja otpadnih voda u Savu, a na obalama Dunava 136.

Trenutna istina je da je od prvih planova za izgradnju 1980. godine, pa do danas, završetkom tunela Višnjica dužine 6.772 metra, realizovano je nešto više od 50 odsto dužine interceptora. Ovaj interceptor je izgrađen pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast u Beogradu.

Komentari

Vaš komentar