Bez obrazloženja za osmostruko smanjenje budžeta za metro

Umesto očekivanih 30 milijardi, rebalansom je predviđeno izdvajanje svega četiri milijarde dinara. Objašnjenje za ovo smanjivanje izdvajanja još nije poznato.

Kako se navodi u analizi rebalansa budžeta Fiskalnog saveta ulaganja u beogradski metro pretrpela su najveće rezanje budžeta u okviru kapitalnih rashoda, bilo da se smanjenje posmatra u apsolutnim bilo u relativnim veličinama.

"Republički transferi smanjeni su sa prvobitno planiranih 30 milijardi dinara na svega četiri, dok je na razdelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) dodat još jedan kapitalni rashod na ime izgradnje metroa od 2,2 milijarde dinara, tako da je neto smanjenje budžetskih izdvajanja za metro nepunih 24 milijarde dinara", navodi Fiskalni savet.

Razlozi nisu poznati široj javnosti

Rebalans, prema analizi FS, ne nudi nikakvo obrazloženje za ovako drastično smanjenje izdvajanja za metro u Beogradu.

"Premda je u Obrazloženju budžeta nađeno za shodno da se objasne neke daleko sitnije promene rashoda - reda veličine nekoliko stotina miliona dinara", napisano je u analizi Fiskalnog saveta.

Osim toga Fiskalni savet je ocenio da predloženi rebalans pati od „već uobičajenog manjka transparentnosti“ i da ne donosi potrebna objašnjenja za važne promene u strukturi budžetskih rashoda.

Do sada potrošeno 10 milijardi

U prethodne dve godine na metro je potrošeno blizu 10 milijardi dinara.

U 2022. godini projektovan je rashod od 5,4 milijarde dinara, a koliko je zaista potrošeno biće poznato krajem godine kada bude objavljen Zakon o završnom računu budžeta Srbije za 2022.

Godinu dana ranije, 2021, od planiranih pet potrošene su 4,4 milijarde dinara.

Metro je zvanično počeo sa izgradnjom 22. novembra 2021. godine.

Prema planu prva linija bi trebala da bude gotova 2028. godine što je najavio i predsednik Srbije. Druga linija trebalo bi da bude gotova 2030. godine što je nedavno potvrdio i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

Ministar finansija Siniša Mali krajem jula najavio je da će do kraja godine ili početkom naredne krenuti da se „buše prve četiri stanice beogradskog metroa – na Savskom trgu, u Požeškoj ulici, Sajmu i još jedna ulica blizu Makiškog polja“.

Prema poslednjim izjavama direktora "Beogradskog metroa i voza" Andreja Mladenović je rekao da bi kopanje trebalo da počne krajem 2024. ili početkom 2025. godine.

"Mašine koje kopaju, krtice, biće položene na dva mesta – Bele vode i Pančevački most. „One će krenuti jedna ka drugoj i negde kod Sajma bi trebalo da se susretnu pri kraju 2027. godine", izjavio je Mladenović za Radio televiziju Srbije.

Menjanje trasa i kašnjenje

Iako su najavljeni radovi izvesno je da će trase biti promenjene. Tako je krajem prošle godine JKP Beogradski metro i voz raspisao tender za izradu digitalnog topografskog plana za izmenjenu trasu Linije 2 beogradskog metroa.
Umesto planirane rute od Savskog mosta do Slavije razmatra se u potpunosti drugačija trasa sa velikom devijacijom ispod istorijskog centra - tunelom koji bi presecao osu Kralja Milana ulice u zoni Novog dvora kao i pravac Knez Miloševe ispod Turske ambasade, pisao je krajem decembra sajt eKapija. Iza Slavije, veza sa prigradskom železnicom (BG voz) više se ne planira u Makenzijevoj ulici, u kojoj neće biti ni novog železničkog podzemnog stajališta, već kod Karađorđevog parka.

Međutim ni ovo rešenje nije u potpunosti izvesno, pošto se razmišlja o još jednom alternativnom rešenju. Zona izmene ima dužinu od 4,6 kilometara.

Osim izmena postoje i kašnjenja. U planu je da bude potpisan ugovor za izgradnju Depoa, za pristupne saobraćajnice i da budu naručene krtice za koje je rok bio fabruara 2022. godine. Ugovor sa kinseskom kompanijom "Pauer Čajna" najavljivan je za jul pa za avgust 2023. godine,  ali to se nije desilo.

Memorandum o razumevanju o izgradnji beogradskog metroa potpisan je januara 2021. godine. Ovaj dokument potpisali su ministar finansija Siniša Mali i potpredsednik kompanije "Alstom" Filip Delur, direktor kompanije "Ežis reil" Olivijer Buvar, predstavnik kompanije "Pauer Čajna" Šje Zidije i tadašnji direktor JKP "Beogradski metro i voz" Stanko Kantar.

Ukupna suma potrebna za izgradnju se menjala i nije poznata. Trenutno se spekuliše sa šest milijardi evra.