BG voz zaglavljen u vremenu i prostoru: Rokovi sve bliži, realizacija sve dalja

Evropski putnici spremni su da izdvoje mnogo novca kako bi iskusili putovanje neobičnim kompozicijama iz davnih vremena. Beograđani drugo iskustvo sem ovog i nemaju. I uz to je naizgled besplatno, iako je BG voz deo javnog prevoza koji „jede“ četvrtinu gradskog budžeta.

Neredovne polaske, pretrpane vagone, lošu higijenu i nedostatak kiseonika građani Beograda trpe jer je i pored svega navedenog - putovanje vozom starim 45 godina najbrži i najefikasniji način transporta u gradu koji je u hroničnom stanju saobraćajnog kolapsa i manjka parking mesta.

„BG voz je u lošem stanju zbog nepouzdanosti, a veliki broj polazaka se ne ostvaruje zbog kvarova na garniturama“, kaže za portal N1 saobraćajni inženjer Ivan Banković i dodaje da je gradska železnica zanemarena, iako je izuzetno bitna.

Da će biti bolje, obećavala je vlast, a prvi nagoveštaji bi se mogli videti 2027. godine kada bude gotova pruga do Surčina i Nacionalnog stadiona, gde će putnike prevoziti devet novih kineskih vozova čija kupovina je već ugovorena.

Ova pruga bi u nekom narednom periodu trebalo da bude produžena do Obrenovca, čime bi Obrenovčani prvi put direktnom voznom linijom bili spojeni s centrom Beograda.

Ambiciozni planovi koji kasne decenijama

Goran Vesić, prvo kao zamenik gradonačelnika, a potom i kao ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, najavljivao je 2030. godinu kao prelomnu.

Pre tačno četiri godine, u maju 2021, kazao je da će 2030. godine biti završeni BG voz sa dve nove linije, od kojih će jedna bili od Železnika do Karaburme, i prve dve linije metroa.

Optimistično je predviđao da će tada osnovni sistem javnog prevoza biti šinski (BG voz, metro, novi tramvaji), dok će autobusi u Beogradu biti samo pomoćno prevozno sredstvo.

Kao najvažnije isticao je to što će centar grada na taj način biti povezan sa prigradskim opštinama, a Beograd postati jedinstven i funkcionalan grad.

„Sugrađani u udaljenim delovima grada sada žive izdvojeno kao da ne pripadaju Beogradu“, kazao je pre četiri godine Vesić, a od tada se gotovo ništa nije promenilo.

Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu za N1 objašnjava da su svi ovi projekti morali da se dese pre više desetina godina.

Naime, i sama pruga do Karaburme nije nikakva novina. Još u Generalnom urbanističkom planu iz 1972. godine konstatovano je da je putnički železnički čvor nedovršen u svemu, a planirana je izgradnja nove teretne stanice „Karaburma“. U tu svrhu izgrađen je, kako se tada nazivao, „Dunavski tunel“, odnosno tunel sa dve nezavisne cevi kod Pančevačkog mosta, samo što se do Karaburme nikada nije stiglo.

“Tu ne mislim na železničku prugu za potrebe nacionalnog stadiona. Izgrađeni objekti železnice potencijalno predstavljaju značajan kapacitet za prevoz putnika u prigradsko-gradskom putničkom saobraćaju. Master planom saobraćaja iz 2017. godine predloženo je uvođenje nekoliko novih linija. Tom prilikom je rečeno da će učešće železničkog saobraćaja biti oko 12 odsto, ali danas je oko pet. Mislim da su u ovom vremenu investicije namenjene razvoju železnice u gradu totalno iscrpljene gradnjom ‘brze’ pruge i investicijama u druge infrastrukturne objekte železnice“, kazao je Jovanović.

Rat u Ukrajini i zastoj u projektima

BG voz trenutno ima dve gradske i dve prigradske linije.

Gradske su Batajnica – Ovča – Batajnica i i Resnik – Ovča, a prigradske Ovča – Beograd Centar – Mladenovac i Lazarevac – Resnik – Beograd Centar – Ovča.

Na gradskim linijama vozovi saobraćaju na sat vremena, osim u špicu kada idu na pola sata. Kada su prigradske linije u pitanju, broj polazaka je sedam do Lazarevca i tri za Mladenovac.

Vesićev plan je bio da BG voz 2030. godine umesto tadašnjih 104 ima 500 polazaka dnevno.

Za veći broj polazaka potreban je i veći broj vozova, a Beograđani zamenu za skoro pola veka stare „Ruse“ još dugo neće videti. Naime, naručeni „Kinezi“, koji treba da stignu krajem 2026. godine, saobraćaće na novoj liniji do Surčina.

“Prethodna vlast je napravila dobar početak sa jednom linijom na svakih 15 minuta, a sada je nakon svih remonta dva puta ređe na rekonstruisanim prugama u koje su uložene stotine miliona evra. Postojeće garniture su pred krajem radnog veka, i za ozbiljan BG voz nam treba oko 40 novih garnitura”, ocenjuje Jovanović.

Banković objašnjava da kupovina većeg broja novih garnitura, odnosno kompozicija, ne bi sama po sebi poboljšala sistem. Razlog su sama ograničenja koja postojeća pruga ima i potreba da se na njoj uskladi saobraćaj BG voza, teretnih, regionalnih, međunarodnih i međugradskih linija.

„Neophodna je šira strategija razvoja koja bi obuhvatila i one delove grada i građane koji sada nisu povezani BG vozom. Mladenovac ima prugu i BG voz, ali nikada nije realno povezan s prestonicom jer ima samo dva polaska dnevno“, dodaje.

Kada je u pitanju BG voz za Mladenovac, Jovanović napominje da je čekajući ulaganje u prugu za Niš vlast dozvolila da se pruga za Mladenovac skoro potpuno raspadne.

“A pruga za Vrčin i Umčare pet godina od početka radova još nije videla ni jedan putnički voz. Ipak, najveću štetu su naneli ukidanjem pruga za centar Beograda, čime su mogućnosti razvoja BG voza prepolovljene”, ocenjuje Jovanović.

Da li nam je obećana 2030. sve dalje, iako se kalendarski približava?

Postavlja se onda pitanje kada će se građani Beograda i njegovih prigradskih naselja voziti gradskom železnicom, a da to bude brzo, tačno i dostojanstveno.

Inženjer Banković podseća da nam prethodna iskustva sa projektima koje ova vlast sprovodi govore da oni redovno ili kasne ili se od njih odustaje. Ništa bolje nije prošla ni izgradnja metroa, iako je to projekat od strateškog značaja.

„Grad Beograd ne iskazuje dovoljno interesovanja za razvoj BG voza koji se, iako je u nadležnosti Srbijavoza, tiče i Beograda, odnosno njegovih građana“, ukazao je Banković.

Dodaje da za vreme "gradonačelnikovanja" Aleksandra Šapića nije ostvaren nikakav pomak po tom pitanju, niti održan ijedan ozbiljniji sastanak. Banković napominje da se za vreme Vesića na mestu zamenika gradonačelnika, i "pored svih njegovih projekata štetnih za ovaj grad, po pitanju BG voza nešto radilo".

„Kada bismo danas krenuli da se aktivno i ozbiljno bavimo strategijom i razvojem BG voza, trebalo bi pet godina da dobijemo nov i funkcionalan sistem - ako sve ide kao po loju. Optimalan period je sedam do 10 godina da se gradska železnica pretvori u funkcionalni sistem“, objašnjava Banković.

On ukazuje i na to da će gradska železnica imati još veću ulogu kada bude završen metro, koji svojim linijama neće obuhvatiti sve građane. BG voz će zato služiti da putnike brzo preveze do stanica metroa.

Jovanović veruje da će vlast sva sredstva usmeriti u liniju za EXPO, iako ona većinom zaobilazi postojeća naselja i ide vijugavo.

“To će raditi makar i na štetu svih ostalih projekata. Tom linijom će put do EXPO biti oko 15 kilometara duži vozom nego autobusom ili kolima. Jedina kolateralna korist je povezivanje aerodroma”, napomenuo je Jovanović iz Centra za lokalne politike.

Šta koči razvoj gradske železnice

Kada je Vesić 2021. godine najavljivao nove linije, polaske i vozove, važno je napomenuti da je posao ugovaran sa Rusijom.

Budžetom za 2022. godinu predviđeno je bilo da se Srbija uzajmi od Ruske Federacije za razvoj sistema gradske železnice, odnosno projekat „Beogradski dijametri“, za šta je u budžetu planirano 1,3 milijarde evra.

Na sastanku koji su 2021. godine održali srpsko-ruski naučni i tehnološki savet za implementaciju projekta najavljeno je bilo da će se gradska železnica razvijati uz pomoć Rusije.

Međutim, 24. februara Rusija 2022. je izvršila invaziju na Ukrajinu, usledile su sankcije i ovaj projekat je ostao zaglavljen u komplikovanim geopolitičkim okolnostima koje su usledile.

Banković potvrđuje da je rat u Ukrajini zaustavio „Beogradski dijametar“, ali napominje da nisu Rusi jedini koji mogu da grade gradsku železnicu.

Posle tri godine zastoja, u februaru ove godine gradski Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove je objavio da se na javnoj prezentaciji nalazi Urbanistički projekat za izgradnju stanice BG voza Karaburma sa pratećom železničkom infrastrukturom u opštini Palilula.

Planom je predviđeno da nova stanica postane deo linije 3 BG voza, koja će povezivati Makiš sa Karaburmom preko Pančevačkog mosta.

Projektom je predviđena dogradnja železničke infrastrukture u zoni ranžirne stanice Makiš radi povezivanja sa prvom linijom beogradskog metroa, kao i izgradnja kompletne infrastrukture za stanicu Karaburma.

Stanična zgrada prostiraće se na oko 1.100 kvadratnih metara, i nalaziće se između železničkih koloseka i planirane pristupne saobračajnice uz koju će se nalaziti stanični plato železničke i planirani stanični plato metro stanice.

Naručilac projekta je Infrastruktura železnice Srbije, dok je izradu projekta poverena Saobraćajnom institutu CIP.

Infrastrukturu železnice Srbije smo pitali kada je planiran početak radova na trećoj gradskoj liniji železnice, a kada njen završetak i puštanje u saobraćaj.

Zanimalo nas je i ko će finansirati gradnju pruge, ali odgovore nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.