Božo Drašković: Sa neproduktivnim investicijama, država kao pijani milijarder koji rasipa pare

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je prezentaciju o budućem razvoju naše države na kojoj je obećao, čini se, najviše do sada. Predstavljajući svoj „Skok u budućnost – Srbija 2027“ Vučić je rekao da će u njegovu realizaciju biti uloženo 17,8 milijardi evra jer plan obuhvata sve.

Ekonomista Božo Drašković podsetio je u Novom danu na jedan drugi plan - Postkrizni razvoj Srbije od 2010. do 2020. godine.

"Projektovana je i tada svetla budućnost, a vidi se rukopis nekih autora koji su potpisali i ovaj 'Skok u budućnost'. Nažalost, mi nikada kada prođe neki ciklus ne govorimo objektivno o tome šta su problemi, šta jeste a šta nije urađeno i zašto nije", rekao je ekonomista.

Tako upadamo u zamku slikanja ružičaste budućnosti, ističe.

"U ljudskoj prirodi je da želimo da nam bude lepše. Dakle, vi projektujete sjajnu budućnost, ali uklanjate realnu sliku i stvarne mogućnosti napretka, i na taj način manipulišete ljudima. Meni se čini da je ovaj skok u budućnost zapravo plan buduće Vlade koju je saopštio predsednik države", smatra on.

To je program buduće Vlade, ističe, a prezentovo ga je predsednik, uz male pomoći ministra finansija.

"Bruto domaći proizvod ne daje realnu sliku"

"Velika je zamka što mi govorimo o bruto domaćem proizvodu kao merilu kome se apsolutno veruje. Bruto je neki okvir stanja ekonomije. Vrlo često se koriste pojmovi koje većina stanovnika ne razume. Mnogo je produktivnije govoriti o neto domaćem proizvodu, tj. o tome koliki je stvarni ekonomski rast neke zemlje i koja je njegova struktura", objasnio je sagovornik N1.
Na pitanje da li će, kada se kaže da će 2027. godine BDP biti 100 milijardi, Drašković odgovara - ne.

"Zamislite nekog poljoprivrednika čiji je bruto prihod od dva hektara posejane zemlje bio 200.000 dinara. Ali on će u narednim godinama sa tih istih dva hektara napraviti 250, 300.000 dinara. To je efekat cena, a nije realni rast. Međutim, ako se vratimo na onu prvu godinu - on jeste zaradio 200.000 dinara, ali je imao troškove 180.000 dinara. Bitan je njegov neto efekat nove vrednosti koje je stvorio - a to je 20.000 dinara", kazao je.

Pitanje je, nastavlja da li on od tih 20.000 dinara može da živi, napravi nove akumulacije i investicije, ili će verovatno morati da se zadužuje.

O projektovanih 100 milijardi BDP-a Drašković kaže da se ne vidi na osnovu kojih parametara je ta lepa slika napravljena.

"Da li će na njega uticati stvarna proizvodnja ili zaduživanje? Očito da dobar deo našeg BDP-a generiše ono što je potrošnja tuđe akumulacije. Model rasta koji projektuje Vučić se bazira na zaduživanju, ali ne na sopstvenom razvoju. To nije zdrav ekonomski rast", kazao je Drašković.

Kada je Vučić, ističe, rekao da će spoljni dug biti na nivou 50 ili 52 odsto, on je, kako konstatuje, posredno isprojektovao rast zaduženosti.

"Ako je to 100 milijardi, imaćete 50 milijardi ukupnog duga. Vi generišete dugovanja iz godine u godinu - od 2012. sa 14, 15 milijardi duga, vi ste 2023. došli na 36 milijardi. Kako je to potrošeno, a da nije stvarni ekonomski rast suštinski zadovoljavajući", postavlja pitanje.

"Sa 500 evra na rubu siromaštva"

Mi nemamo zdrav ekonomski rat i razvoj, rekao je Drašković i dodao da je na sličan način projektovan je i veliki vlast plata.

"Četvoročlana porodica koja ima jednu platu od 500 evra, nalazi se u apsolutnoj ravni siromaštva. To je podatak koji nisu saopštili, ali će reći kako su imali 300 evra, a sada imaju 500 evra. To je iluzija cifara. Šta on može sa 500 evra da kupi za normalan život", pita Drašković.

Kada imate visoku stopu siromaštva, ekonomski rast se ne preraspodeljuje na razuman način u društvu i pritom, sitiče Drašković - on nije dovoljan.

"Ta projekcija o 1.400 evra je lepa priča. Hajde da uz pretpostavku inflacija i fiksnog kursa (kada se kurs bude promenio, đavo će odneti šalu), vi ćete i sa 1.400 evra doći u situaciju da ne možete da kupite proizvode i usluge koji su vam potrebni za normalan život", istakao je.
Postavio je pitanje zašto se ne napravi paralela sa okruženjem i podsetio da Hrvatska sada ima oko 1.400 evra prosečnu zaradu.

"Da biste povećali minimalac, vi morate generisati stvarni rast ekonomije. Političari imaju sklonost da nam projektuju svetlu budućnost, ali mi nažalost imamo probleme", rekao je.

Stopa siromaštva je realno oko 28 odsto, dodaje.

"Na kraju krajeva, četvoročlana porodica koja zarađuje mesečno samo 56.000 je na rubu siromaštva", ponovio je on.

Poklonjeno zemljište

Da li je moguće da neko misli da siromaštvo možete da prevladate tako što svoj razvoj bazirate na stranim direktnim investicijama ili rasipanjem domaćih resursa, postavio je pitanje.

Kako je kazao, verovatno nikada nećemo saznati koliko je vrednosti jedan mali broj ljudi dobio donošenjem Zakona o ukidanju konverzije na građevinsko zemljište (čime su zemljište dobili vrlo jeftino), ali neki zaključci se mogu izvući iz primera IMT-a.

"IMT se nalazi na oko 80 hektara zemljišta, uzmite da je jedan kvadratni metar zemlje za gradnju 500, 600 evra - država je poklonila 400, 500 miliona evra nekome. Vi tako generišete nejednakost", naglasio je.

Nejendakost se generiše tako što vršite pritisak na radnu snagu, na njenu nesigurnost, niske zarade u ime nekog budućeg razvoja, naveo je.

"Istovremeno rudne, prirodne, zemljišne resurse poklanjate strancima. Čitav bankarski sektor ste dali strancima. Jako je teško u takvoj situaciji imati razvoj. Voleo bih da nam ljudi koji su projektovali ovaj model izađu i objasne nam šta je to realno, a šta nije", kazao je.

EXPO 2027 i "pijani milijarder koji razbacuje pare"

Prvo pitanje vezano za EXPO 2027 treba da bude iz kojih izvora vi to finansirate, ističe ekonomista.

"Ne možete iz budžetskih prihoda, jer već imate problem da finansirate zdravstvo, školstvo, vojsku... Znači, morate se dodatno zadužiti. Onda ćete deo uložiti u neproduktivne stvari kao što je stadion. EXPO će doneti posredan prihod - doći će izlagači, doći će više turista.
Ali ovde se radi o dugovečnoj investiciji kao što je nacionalni stadion. Vi ćete ulupati 500, 600 miliona u taj stadion, potpuno neproduktivno. Pritom, u redu će se izgraditi i 1.400 stanova. To mogu da razumem, ako cene tih stanova budu razumne ili ako ga daju nekoj socijalno ugroženoj kategoriji. Ali ne može se podržati plan u kome poklanjate zemljište i pravite neprodutkivne stvari. Pa nama samo u Beogradu zvrje prazna tri stadiona na kojima imate malo gledalaca i koji su ruinirani", podsetio je on.

Da li je neko napravio obziljnu analizu u narednih 20 godina, pita ekonomista.

"Ja je nisam video, ali ljudima koji hvale nešto apriori, ne verujem. Napravite matematiku u bar dve varijante - optimističnoj i pesimističnoj, pa ćete videti da li je nešto isplativo ili nije", kazao je on.

Na pitanje kako će neko ko živi u Leskovcu imati korist od EXPO, Drašković kaže - teško.

"Gradeći EXPO, veliki novac će biti uložen u beton, šljunak, armaturu, građevinski materijal, radnu snagu. Cementare su u rukama stranca i njima će otići neto efekat. Već imamo problem sa radnom snagom i uvozimo je, tako da će i tu strancima otići neto efekat - koji finansiramo iz zaduživanje. Prema tome, onaj u Leskovcu ili Užicu neće imati nikakvog benefita", kazao je.

Mora se postaviti pitanje, smatra Drašković - da li imate neproduktivne investicije kao da ste pijani milijarder?

"Zašto jednostavno nije ponuđeno privatnom sektoru da napravi stadion? Neće, jer ne vidi profitabilnost. Vučić nije rekao na koji način će se prikupiti novac za reverzabilnu hidrocentralu kod Kokinog broda. Pre nekoliko godina predložio sam model po kome bi to moglo da se uradi, a po kom bi to onda pripadalo našim građanima. E, to je nešto što ni on, ni gospoda pre njega ne žele. Oni prave dil sa strancima ko će ovde da skuplja kajmak. To je ono što se u literaturi naziva kompradorstvo - to su lokalni igrači unutar zemalja koji rade u interesu krupnog kapitala", objasnio je.

Kada je sinoć govorio o ljudima koji žive na teritoriji za koju je zainteresovan RioTinto, sa čijim se predstavnicima, kaže Drašković, Vučić sreo u Davosu, predsednik je posao poruku budućoj Vladi.

"Poslao je poruku svojoj Vladi koju će postaviti - da mora da odobri iskopavanje litijuma Rio Tintu. To je veliki problem za nas, jer dobićemo mrvice, a Rio Tinto će dobiti ogroman profit. SANU je imala dva skupa povodom tog litijuma i dokazali su da je potpuno za Srbiju neisplativo iskopavanje litijuma sa ovom tehnologiijom i mogućnostima. Ako već hoćete da raselite 200.000 ljudi, onda barem neka država Srbija bude vlasnik 60 odsto, pa neka desetine milijardi pripadaju Srbiju, a ne stranoj kompaniji. Oni su naši kompradori - a to je usud ovakih malih zemalja i zemalja u razvoju", zaključio je on.

Pogledajte još: