Bradaš o pravima radnika: Zloupotreba ugovora na određeno

Ekonomija 04. feb 202112:26 > 12:48 0 komentara

Inspekcija rada, koja kontroliše fabriku Šinvon u Nišu zbog toga što je 188 radnika ostalo bez posla, trebalo bi, prema rečima Sarite Bradaš, istraživačice Fondacije Centar za demokratiju, dodatno da proveri da li su stvarno postojali razlozi za angažovanjem radnika na određeno vreme. Ili su oni radili na poslovima koji su trajni, sistematizovani, što bi bilo - kršenje zakona.

„Smatram da je to i inače vrlo važan aspekt u kontroli i preveniranju ove vrste ugovora o radu – ugovora na određeno vreme“, rekla je Sarita Bradaš za Novi dan, na N1.

Povod za razgovor bilo je otpuštanje 188 radnika ove niške fabrike, inače kćerke-firme kompanije „Jura“, koji su sms porukama obavešteni da ne treba da dolaze na posao i da im se ugovor o radu – neće produžiti.

Bradaš ističe da prvo treba razjasniti šta je otkaz, a šta prestanak radnog odnosa.

„Koliko sam razumela iz dostupnog – radnici i radnice se sms obaveštavaju da im ugovor o radu neće biti produžen. Iz toga zaključujem da su radili po ugovorima na određeno vreme. Kada je reč o otkazu ugovora o radu, on može da se da pod tačno predviđenim uslovima i po propisanom postupku. Otkaz ugovora o radu ne može da se da preko sms, već mora da bude lično uručen u prostorijama poslodavca ili da radniku bude poslat poštom. Dakle, ovde nije reč o otkazu ugovora o radu“, pojašnjava Bradaš.

Ona ističe da smatra vrlo problematičnim praksu koja se ustalila od 2014. godine, kada je promenjen zakon (Zakon o radu, prim.nov).

„Ova vrsta radnog odnosa – na određeno, maksimalno je fleksibilizovana i trajnje je produženo sa  12 meseci na 24 meseca. Podaci pokazuju da od te 2014. godine imamo eksploziju rada na određeno, iako je zakonom precizno regulisano da osobu angažujete na određeno ako za to  postoje objektivni razlozi“, navodi Bradaš.

Sada, navodi, od ukupno zaposlenih u Srbiji imamo gotovo četvrtinu radnika i radnica koji rade na određeno.

Prelaz na neodređeno

„Važno je da radnici znaju, a to može da utvrdi inspekcija, da ukoliko je neko radio pet dana nakon isteka roka iz ugovora na određeno, njegov radni odnos prelazi u radni odnos na neodređeno vreme. To treba da znaju svi radnici i radnice koji su radili i nakon isteka ugovora na određeno“, ukazuje Bradaš.

To je, ističe, važno za ostvarivanje prava onih 188 ljudi koji su ostali bez posla.

„Važno je i da sve radnice po ugovoru na određeno znaju da, ukoliko su trudnice, ili su na porodiljkom odsustvu, ili odsustvu zbog nege deteta, njima ne može da bude prekinut radni odnos i on se produžava sve do isteka prava na odsustvo“, ukazuje Sarita Bradaš.

Na pitanje kakav bi mogao da bude konačan ishod posle kontrole inspekcije rada – da li bi 188 radnika moglo da se vrati na posao, ona odgovara da sve zavisi od toga šta konkretno piše u ugovorima o radu na određeno.

Ako tamo piše da radni odnos traje najkasnije do određenog dana, onda poslodavac ima pravo da prekine radni odnos sa zaposlenima i pre tog isteka. Ukoliko je taj datum fiksiran i oni su nastavili da rade i preko tog roka, ostvarivaće pravo u vezi tog posla“, pojasnila je Bradaš.

Problematično je, dodaje, što su obavešteni da im ugovori neće biti produženi.

Sada dolazimo do onoga o zloupotrebi ugovora o radu na određeno vreme. Gledala sam podatke iz finansijskiz izveštaja ove fire za 2019. godinu – prosečan broj radnika je tek nešto više od 600. Pitam se, da li je poslodavac ove ljude angažovao za poslove koji su trajni“, pita Bradaš.

Problematično u ovoj priči je, kaže, to što ovo daje sliku odnosa prema radnicima i radnicama u Srbiji – nisu našli za shodno da odvoje dva minuta za priču sa svakim od tih zaposlenih kojima će prekinuti radni odnos – da im to objasne i na vreme ih upozore.

„Ti ljudi su već u prrekarnom obliku rada, u stalnoj neizvesnosti, a strah od gubitka posla je jedan od ključnih na ovim prostorima. Ne samo ako radite na određeno i privremeno povremenim poslovima, već i ako radite na neodređeno. U ovoj zemlji sigurnost ne pruža ni rad na neodređeno vreme“, navela je ona.

Zloupotreba u javnom sektoru

Bradaš je podsetila da i kod zabrane zapošljavanja u javnom sektoru imamo zloupotrebu radnog odnosa sve vreme.

„Tokom 2019. godine tadašnji ministar Šarčević je uputio dopis školama da bi prednost pri zapošljvanju trebalo da imaju oni koji rade duže od pet godina na određeno vreme.  Tu je zakon prekršen, jer su ti ljudi na određeno vreme mogli da rade – samo dve godine“, ukazala je Sarita Bradaš.

 

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!