Brze pruge - krvotok modernog sveta

Rast i napredak jedne zemlje sa paralelnim razvojem brzih pruga se najbolje ogleda na primeru Kine. Kinezi su u poslednjih deset godina izgradili više kilometara brze pruge nego ceo svet zajedno.

Iako gradnja takve pruge u toj dužini u kratkom vremenskom periodu izaziva polemke u svetu, ali i u samoj Kini, od toga da se ne može isplatiti do kritika megalomanskih projekata sadašnje vlasti, ona za sada pokazuje neverovatan benefit. Kina ovim poduhvatom uspeva značajno da prebaci tešku industriju daleko od gradova, a da se u isto vreme zbog brzine svojih vozova od preko 400km/h to ne oseti.
Ovakvim potezom Kina sebi obezbeđuje mesto među visoko ekološki osvešćenim zemljama. Uz nezaobilazan problem ekologije u ogromnim gradovima i transport radne snage, njihov projekat je imao i politički karakter spajanja udaljenih regija što je značajno doprinelo političkoj stabilnosti.

Kina je svoju železnicu uspela da projektuje i na jednoj od najviših tačaka na svetu, Tibetu. Brzina od 120 kilometara na čas, koju voz postiže na toj pruzi, nije velika kao na brzim prugama, ali je i dalje veoma impozantna s obzirom na vremenske uslove kroz koje voz prolazi.

Verovatno zbog svoje veličine, Azija je definitivno lider kada su pruge u pitanju.

Rusija

Uz Kinu, koja je svoje pruge dovela na ovaj nivo u poslenje dve decenije, najviše se ističe Rusija, čije pruge imaju dugu i zavidnu tradiciju.

Najpoznatija pruga u Rusiji je svakako Transsibirska linija koja je jedna od najznačajnijih poveznica Zapadne Evrope (London, Pariz…) i krajnje Azije (Vladivostok u Rusiji, kineska železnica, Japan…), a danas predstavlja jednu od vodećih svetskih turističkih atrakcija.

Sama linija se računa od ruske prestonice Moskve, do najudaljenijeg ruskog grada na istoku zemlje, Vladivostoka. Linija je dugačka 9.289 kilometara i zvanično je puštena u rad daleke 1916. godine.

Ostale poznate rute koje se vode kao vodeće turističke atrakcije spajaju Moskvu i Peking preko Mongololije (7621km) i istu razdaljunu preko Mandžurije (8986km).

Japan

Kada se spominje Azija u kontekstu brzih vozova neizostavno je pomenuti i Japan.

Najpoznatija mreža, Tokaido Šinkansen, je jedna od najboljih, najmodernijih i najprometnijih na svetu. Spaja najveće japanske gradove Tokio, Nagoju i Osaku i procenjuje se da godišnje preveze 165 miliona putnika.

Brzina brzih vozova u Japanu se kreće između 250 kmh i 320 kmh i do pojave kineskih su imali najviše prevezenih putnika godišnje.

Zapadna Evropa

Kada je reč o Evropi, zemlje kao Engleska, Nemačka, Francuska, Španija i druge ne samo što imaju međugradske brze i "srednje" brze pruge, nego su brzim prugama povezane i međunarodno, što značajno doprinosi razvoju turizma i obrazovanja.

Međugradski železnički saobraćaj u ovim zemljama je od vitalnog značaja zbog svoje dobre povezanosti sa metroima u velikim gradovima. Švajcarska, koja mnogo ulaže u zaštitu životne sredine, svojim manjim mestima u Alpima, turističkim atrakcijama i prirodnim oazama, ne dozvoljava pristup motornim vozilima već isključivo vozom, što značajno doprinosi očuvanju prirode.

Međugradski saobraćaj se takođe uglavnom svodi na vozove što drastično smanjuje aerozagađenja. Ovolika upotreba pruga dovodi do toga da, iako skupa, uz pravo upravljanje, železnica može biti finansijski održiva.

SAD

Sjedinjene Američke Države za sada ne beleže značajno uvećanje železničko-saobraćajnih linija zbog jeftine cene motornog goriva (jednoj od stavki na kojoj se zasniva američka ekonomija) i zbog dobre putne infrasturkture drumskog saobraćaja, ali je veoma važno istaći da se kompletna industrija poslednjih sto godina oslanja upravo na ovaj vid transporta, koji se navodi kao jedan od ključnih stavki u razvijanju SAD u ekonomsku silu kakva su danas.

Treba istaći podatak da je samo nekoliko deonica brzih pruga na svetu profitabilno (po Američkom izveštaju iz 2013. godine linija Pariz-Lion, Tokio-Osaka i Hakata-Osaka).

Većina železnica na svetu se oslanja na vladinu pomoć, što pruge stavlja u red sa neprofitabilnim projektima od ogromnog društvenog i nacionalnog značaja.