"Centralne banke bi trebalo da budu na oprezu": Glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju za N1

Prema njegovim rečima, uvek postoji zabrinutost da se kretanja cena mogu preokrenuti, iako je energetska kriza iza nas.

"Različita ograničenja u trgovini su u opadanju, međutim, uvek postoji zabrinutost da veliki porast plata u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana, Evropi i Centralnoj Aziji može da dovede ponovo do inflacije. ECB tvrdi da će nastaviti da se pridržavaju restriktivnih monetarnih politika dok ne spuste inflaciju na željenu meru. Pod pritiskom su da se ranije popusti, to bi bila velika greška", smatra on.

Centralne banke, objašnjava, daju projekcije svojih inflacija.

"Nisu savršene, ali ako projekcije pokazuju na usporavanje inflacije i okolnosti to potvrđuju, onda ćemo znati trenutak i videćemo. Projekcija je da će inflacija nastaviti da pada, ne može se reći da će činjenica da je smanjena garantovati da će nastaviti da pada, stoga bi centralne banke trebalo da budu na oprezu", kaže.

Misli da NBS zna šta treba da uradi, jer im dobro ide.

"Imaju svoje projekcije, ako pokazuju da inflacija pada, trebalo bi da se ponašaju u skladu sa tim. Ne znači da ako ECB smanji stope isto treba da uradi i NBS, to nije automatska odluka", kaže on.
Svaka vlada mora da donese priroritete, ukazuje on.

"Rade se kost benefit analize, tako se utvrđuju prioriteti. Ministar Siniša Mali je na ovom forumu govorio o javnim investicijama, vlada zna koje su investicije profitablinije, odnosno važnije u kratkom roku u odnosu na duži rok, na osnovu svojih analiza", kaže.

Smatra da su ekologija i zelena energija dobro mesto za investicije.

Govorio je i o direktnim stranim invesiticijama, ali i o domaćim.

"Moguće je da domaći preduzetnici čekaju signale od stranih kompanija, od većih preduzeća, možda hoće da vide jasne znakove da ekonomija EU napreduje. Svi ti faktori zajedno ako se budu kretali u istom smeru, mislim da će to dovesti do porasta domaćih privatnih investicija u budućnosti", kaže.

Prema njegovim rečima, "ono što je čuo od predstavnika vlade i guvernerke je da postoji konsenzus da je pridruživanje EU prioritet".

"Mislim da je to dobra prilika za Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana, EU je mašinerija velika, kojoj kada se pridružite usklađujete sve investicije, to se pretvara u veći prihod. Ja nisam video oklevanje kod predstavnika Vlade, i dalje verujem da je pridruživanje EU prioritet, za to je potrebno vreme, pregovori oko svih poglavlja", kaže on.

Javni dug, kaže, oapda.

"Tokom kovida je vlada uvela veliki fiskalni paket. Javni dug pada, čini mi se. Imali smo velike krize koje su pogodile zemlju i ceo svet, kovid, rat u Ukrajini, mislim da je pametna politika vlade da planira manji deficit i da će na taj način u budućnosti smanjiti javni dug još manje, vlada mora da održi investicije, nivo javnog duga zavisi od nivoa deficita", kaže Izvorski.