Čeprkanje Poreske po podacima agencija o platežnim turistima, nije u duhu zakona

Ekonomija 17. okt 202119:36 > 19:38 43 komentara

Poreska uprava Srbije tražila je od turističkih agencija da dostave lične podatke klijenata, koji su u toku jedne godine na aranžmane potrošili više od 5.000 evra. U dopisu su se pozvali na Zakon o utvrđivanju porekla imovine i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ali, da li su poreznici zaboravili Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, i da li je on prekršen ovim, za agencije, neobičnim zahtevom?

Na adrese nekoliko turističkih agencija stigao je zahtev Poreske uprave da dostave podatke o putncima koji su za odmore uplatili preko 5.000 evra.

Ove zahteve Aleksandar Seničić iz Jute vidi kao novi udar na rad agencija.

„Možemo očekivati da ljudi koji troše dosta novca na putovanja, sada posle ovakve aktivnosti poreske uprave, to svakako neće raditi preko turističkih agencija. Video sam da se tu pominje rok od sedam dana da se pošalju podaci i da će se u suprotnom snositi neke kaznene posledice“, navodi on

Seničić tvrdi da će agencije verovatno delovati u skladu sa dogovorom koji postignu sa svojim pravnim timovima.

Iako se, kako kaže ovako nešto do sada nije desilo, Poreska upava postupanje pravda Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu navode da time pokušavaju da utvrde da li kod određenih građana postoje razlike između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda.

„Poreska uprava može pribaviti podatke i iz svih vrsta evidencija i podataka koje vode, odnosno poseduju nadležni organi i druga lica o nepokretnim i pokretnim stvarima, privrednim subjektima, finansijskim instrumentima. U postupcima utvrđivanja porekla imovine koje vodi, Poreska uprava u potpunosti postupa u skladu sa primenom odredbi Zakona o zaštiti podataka ličnosti“, navode iz Poreske uprave.

Šabić: Očigledan nonsens

rodoljub šabić n1
N1

S tim se ne slaže pravnik i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

„Poreska uprava ne samo po Zakonu o poreklu imovine, već i po opštem Zakonu o poreskom postupku, može da traži podatke ali onda kada postoji ispunjena materijalno pravna petpostavka. Ovo je očigledan nonsens i ne slaže se sa onim što je duh zakona. Jednostavno oni očigledno misle da mogu da traže podatke o ličnosti kad god im padne na pamet“, kaže Šabić.

Da li su skupi aranžmani dokaz neprijavljenog uvećanja prihoda ili dokaze za to treba tražiti u kupovini luksuznih stanova, za koje Šabić kaže da su skuplje nego u evropskim prestonicama. Ili u računima na egzotičnim destinacijama.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare