Previranja su izazvana spletom odvojenih, ali međusobno povezanih faktora. Američki rat sa Iranom ponovo se rasplamsava, što povećava američku potrošnju za odbranu, ali i cene nafte, benzina, dizela i avionskog goriva, piše u analizi CNN-a.

Taj skok cena energenata dodatno podstiče strah od inflacije na tržištu obveznica koje je već uznemireno zbog američke planine duga od 40 biliona dolara. Prinos na referentne desetogodišnje američke državne obveznice, koji pokazuje koliko američku vladu košta novo zaduživanje, u sredu je porastao na najviši nivo u gotovo tri godine.

Pritisak na tržištu obveznica učiniće skupljim stambene kredite za građane, zaduživanje kompanija, ali i plaćanje obaveza američke vlade.

Rizik je da se situacija pretvori u začarani krug - što se rat više bude intenzivirao, to će više uznemiravati tržište obveznica i usporavati privredu i tržište akcija.

„Čini se da se kratkoročno ne nazire kraj problemima sa inflacijom, ratom ili deficitom“, rekla je Hardika Sing, ekonomska strateginja u investicionoj istraživačkoj kompaniji Fundstrat.

Globalni fenomen

Tržište akcija privlači najveću pažnju medija, ali prava moć leži na tržištu obveznica. A investitori na tržištima obveznica širom sveta ovog leta nisu oklevali da pokažu tu moć.

U Nemačkoj je prinos na desetogodišnje obveznice nedavno dostigao nivo koji nije viđen od 2011. godine. Prinos na britanske 30-godišnje obveznice dostigao je najviši nivo od 1998. U Japanu, koji se nakon decenija bez inflacije iznenada suočava sa njenim naglim rastom, prinos na desetogodišnje državne obveznice premašio je tri odsto prvi put od 1996. godine.

Viši prinosi na obveznice umanjuju privlačnost akcija jer investitorima nude ono što se tradicionalno smatra alternativom bez rizika. Pošto je američka vlada uvek izmirivala svoje dugove, što se prinos na američke desetogodišnje obveznice više približava nivou od pet odsto, sve je teže opravdati kupovinu tehnoloških akcija čije su vrednosti istorijski visoke i mogle bi da padnu.

Kada je predsednik Donald Tramp krajem februara šokirao svet napadom na Iran, američki zvaničnici naglašavali su da će sukob biti kratak - da će trajati nedeljama, a ne mesecima.

Međutim, rat sada traje više od šest meseci i remeti protok energenata iz najvažnijeg regiona za snabdevanje na svetu. To je primoralo investitore da ponovo procene cene energenata, inflaciju i obveznice.

Energetski šok podstiče inflaciju

Alternativna rešenja - među kojima su tajno izvođenje naftnih tankera iz Persijskog zaliva i kinesko smanjenje uvoza nafte - ograničila su štetu. Ali šteta i dalje postoji.

Prošli mesec bio je najskuplji avgust za benzin u istoriji SAD, prema podacima AAA. Cena dizela, goriva od ključnog značaja za privredu, skočila je 51 odsto od početka rata.

Što rat bude duže trajao, to će više povećavati ionako visoku inflaciju i prinose na obveznice.

„Ovo postaje začarani krug sve dok se ne pronađe verodostojan način za izlazak iz ovog rata“, rekao je Art Hogan, glavni tržišni strateg kompanije B. Riley Wealth Management.

Investitori sumnjaju da će američke Federalne rezerve na sastanku o monetarnoj politici kasnije ovog meseca morati ozbiljno da razmotre povećanje kamatnih stopa. Čak i predsednik Feda Kevin Vorš deluje otvorenije prema mogućnosti da uskoro reaguje.

„Tržište obveznica može da prestane da paniči kada Fed počne da paniči“, rekao je Hogan. „Ako Fed pokaže da je spreman da započne ovu borbu protiv inflacije, možda će se prinosi na državne obveznice smanjiti.“

Ratovi su skupi

Još jedan problem za tržište obveznica jeste činjenica da ratovi koštaju - a ti troškovi obično nisu predviđeni budžetom.

Sukob sa Iranom košta Sjedinjene Države milijarde dolara dodatnih izdataka za odbranu, što ih primorava na još veće zaduživanje.

I ovo je globalni fenomen.

Evropa, Japan i Južna Koreja povećali su izdvajanja za odbranu zbog različitih globalnih pretnji.

„Nažalost, izgleda da je svet ušao u novu eru beskrajnih ratova - a to je veoma skupo“, rekao je Dejvid Keli, glavni globalni strateg kompanije JPMorgan Asset Management.

Zašto su prinosi na obveznice važni

Viši prinosi na obveznice obično usporavaju privredu jer povećavaju cenu kapitala.

Kompanije moraju da plaćaju veće kamate za svaku fabriku koju žele da otvore. Mala preduzeća suočavaju se sa skupljim kreditima kada razmišljaju o proširenju poslovanja.

I sam Vašington trpi posledice viših kamata na državni dug, koji je prošlog meseca prvi put u istoriji dostigao 40 biliona dolara.

Sjedinjene Države su samo u dosadašnjem delu ove fiskalne godine potrošile 931 milijardu dolara na neto kamate, znatno više od 804 milijarde dolara potrošenih na nacionalnu odbranu, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

Prema proceni Fondacije Peter G. Peterson, organizacije koja prati fiskalnu politiku, neto izdaci SAD za kamate u narednoj deceniji premašiće 16 biliona dolara. To je otprilike tri puta više od ukupnog duga Amerikanaca po kreditnim karticama, studentskim kreditima i kreditima za automobile.

„To je konzervativna procena, a ti troškovi mogli bi da budu još veći ako kamatne stope dodatno porastu“, navela je Fondacija Peterson u izveštaju objavljenom u sredu.

Američka država suočava se i sa novom konkurencijom u borbi za pozajmljeni novac – kompanijama koje ulažu ogromna sredstva u infrastrukturu za veštačku inteligenciju.

Tehnološke kompanije troše bilione dolara na izgradnju infrastrukture za skupi procvat veštačke inteligencije, podižući centre podataka širom sveta. Veliki deo toga finansira se preko tržišta obveznica, čime se povećava konkurencija američkoj vladi za pozajmljeni kapital.

„Potpuni fijasko“

Prinosi na obveznice prošlog meseca toliko su porasli da je američki ministar finansija Skot Besent iznenadio tržište kontroverznom intervencijom.

Njegov plan - obećanje da će najmanje udvostručiti otkup državnih obveznica - funkcionisao je, ali samo nekoliko sati. Rasprodaja obveznica ubrzo je nastavljena, a prinosi su premašili nivoe zabeležene pre intervencije.

„To je bio potpuni fijasko“, rekla je Sing iz Fundstrata. „Ako ništa drugo, možda je problem postao još veći. Besent je pokazao svoje karte. Investitori su reagovali u stilu: 'O, Bože, on je zabrinut. Trebalo bi i mi da budemo zabrinuti.'“

Keli iz JPMorgana rekao je da Besentova intervencija nije bila efikasna jer nije učinila ništa da promeni strukturni problem ogromnih budžetskih deficita.

„To je samo premeštanje gomile pozajmljenog novca. To neće ništa suštinski promeniti“, rekao je Keli. „Ako ne pronađu način da zaista promene putanju našeg duga, vlada je nemoćna da ovo zaustavi. Maksimalno smo zadužili kreditne kartice.“

Keli sumnja da bi čak i umeren pad cena nafte mogao presudno da utiče na tržište obveznica zbog ogromne količine novca koju je potrebno pozajmiti.

„Jedini siguran način da dođe do velikog oporavka tržišta obveznica jeste ogromna recesija“, rekao je.

„To bi rešilo stvar.“