Da li biste radili godinu dana bez plate: „Mladi ne žele da žive kao njihovi roditelji – da rade 12 sati za bednu zaradu“

Ekonomija 17. maj 202418:54 159 komentara

Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika, komentarišući spornu izjavu preduzetnice koja se širi društvenim mrežama, da mladi treba da rade i do godinu dana bez plate, navodi da je upravo to doprinelo da na površinu ispliva konflikt koji već postoji, a to pokazuju i poslednja istraživanja o jazu između poslodavaca i zaposlenih.

Viralni snimak koji se širi društvenim mrežama, u kojem preduzetnica Olgica Samoilović poručuje mladima koji su na početku karijere, da ako im se pruži prilika da rade u nekoj od dobrih, većih kompanija, rade i do godinu dana bez plate bio je povod za pregršt negativnih komenatra.

„Ako vam se negde ukaže prilika da radite, u nekoj dobroj firmi, bez plate – idite i radite bez plate. To je ono što sam ja pre neki dan studentima kojima sam držala jedno predavanje rekla: Radite bez plate godinu dana. Nemojte odmah da mislite da ste vi bogom dani. Vi ste došli na posao, vi odmah pitate kolika vam je plata. Tako neko kad mi dođe, meni odmah nije dobro…“, navela je preduzetnica.

Potom je u izjavi za portal Nova, objasnila da je njena rečenica izvučena iz konteksta i da se odnosila na to da mladi treba da pristanu da uče, da stiču nova znanja i da niko ne treba da radi bez plate.

Tanja Jakobi komentarišući spornu izjavu navodi da je upravo ona doprinela da ispliva konflikt koji već postoji.

„Verujem da ima poslodavaca koji bi vrlo rado podržali ovu preduzetnicu kada bi mogli. Ako pogledate istraživanja poslodavaca, oni govore da bi zaposlili nekog mladog samo ako bi država dala pare. Sa druge strane, mladi kažu da ih poslodavci vrlo ružno tretiraju, da im daju poslove ispod njihovog obrazovnog nivoa, da gledaju da ih iskoriste i generalno su veoma nezadovoljni svojim iskustvima na mestima na kojima rade. To je konflikt koji je u ovom trenutku eskalirao zahvaljujući društvenim mrežama ali je zapravo rezultat jednog priličnog nerazumevanja između poslodavaca i mladih ljudi i jedan sukob očekivanja“, objašnjava Jakobi.

Kako navodi, poslodavci bi želeli da imaju što manje posla sa mladim ljudima.

„Njima je važno da svaki čovek odmah postane šraf u mehanizmu koji imaju i nemaju dovoljno vremena da se posvete nikome“, ističe.

Sa druge srane, smatra, mladi dolaze na radna mesta sa užasno velikim očekivanjima o tome kolika će biti njihova zarada i želeli bi da rade jedan kreativni posao.

„Kod nas očito ne postoji komunikacija između poslodavca i zaposlenih. Zaposleni su u velikoj meri nezadovoljni, pogotovu mladi koji imaju veoma drugačije stavove o tome kako treba da izgleda njihov život i kvalitet tog života i zbog toga ih ne možemo osuđivati. Oni ne žele da žive kao njihovi roditelji, da se radi 12 sati, da se dobija bedna plata, da se nema vremena za slobodan dan, za decu, za odmor i žele nešto drugo. Zbog toga su daleko skloniji da ako im se uopšte ukaže prilika da rade nekad i vrlo brzo promene mesto nadajući se da će na nekom drugom mestu to moći i da ostvare“, objašnjava.

A kada je reč o tome da li mladi treba da rade bez ikakve naknade, Jakobi navodi:

„Verujem da u dobrim firmama vredi uložiti trud i imati strpljenja da bi se posle napredovalo u karijeri. Ono što se dobija na toj praksi ne može da se plati i ne može da se ne dobije ni u jednoj školi, kursu već se uči u samoj firmi.“

Važno je, navodi, da mladi steknu iskustvo rada sa drugim ljudima, da razumeju organizaciju posla, da se upozna sa radom preduzeća jer nemaju nikakvo prethodno iskustvo kako to zaista izgleda.

„Čovek ako je imao i loše iskustvo na mestu gde je volontirao, na sledeće radno mesto odlazi sa mnogo boljim znanjem o tme kako izgleda taj posao i i šta treba da pita. Mladi treba da isputaju mogućnosti u nekoj firmi i da prema tome vrednuju da li im se isplati ili ne da u nekom kolektivu ulože svoje vreme i volju da nešto nauče“, zaključuje.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare