Da li će nam od kraja godine biti jeftiniji krediti u evrima: Kada bi kamatne stope mogle da padnu

Ekonomija 17. apr 202408:19 5 komentara
Shutterstock/Berit Kessler

Evropska centralna banka mogla bi već u junu, prema mišljenju finansijskog konsultanta Vladimira Vasića, da “popusti kaiš” i spusti kamatnu stopu, zbog značajnog usporavanja privrednog rasta u EU, “bez obzira šta se bude dešavalo u svetu”. "Očekujem da se taj talas na naše tržište prelije pred kraj ove godine ili početkom sledeće, u smislu obaranja kamatnih stopa kada je reč o evrima", kaže Vasić. Profesor ekonomije Veroljub Dugalić, pak, smatra da su prognoze, zbog situacije na Bliskom istoku, kao i rusko-ukrajinskog rata - neizvesne. “Ekonomija ne može da bude izolovana od političkih događanja, veoma zavisi od političke situacije”, ukazuje Dugalić.

I Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije zadržale su protekle nedelje svoje kamatne stope na istom nivou. NBS najavljuje skoro vraćanje inflacije u okvire cilja. Istovremeno, raste cena nafte i zlata na svetskom tržištu, imamo nove sukobe na Bliskom istoku, rat u Ukrajini ne jenjava…

Sagovornici portala N1 saglasni su da na inflaciju u Srbiji značajno utiču spoljni faktori koji su van naše kontrole, ali ne dele mišljenje kada je reč o prognozi početka smanjenja kamatnih stopa.

“Mnogo je toga što utiče na nas, a da mi nismo u prilici da utičemo na te situacije, događaje i promene”, kaže za portal N1 profesor ekonomije Veroljub Dugalić.

Činjenicu da se Iran uključio u rat na Bliskom istoku Dugalić ocenjuje veoma ozbiljnom.

“Ne možemo da predvidimo u kom smeru će sukob Izraela i Palestine ići. S druge strane, ne jenjava ni rat u Ukrajini, a Ukrajina je bila žitnica Evrope sa nepreglednim poljima pšenice, suncokreta i kukuruza – rat je izazvao poremećaj na tržištu hrane”, ukazuje Dugalić.

On pominje da ne treba zaboraviti ni “velike pare koje se daju za naoružanje u Srbiji sa nejasnim ciljem”.

“Ako bismo mogli da predvidimo sa sigurnošću šta će se tamo dešavati, onda bismo sa velikom izvesnošću mogli da predvidimo i šta će se ovde dešavati sa inflacijom. Inflacija se u Evropi smiruje, to je tačno. Ali, naša privreda je vrlo osetljiva na promene koje se dešavaju u Evropi, ali i van nje. Prognoza je vrlo neizvesna. Mi u velikoj meri zavisimo od toga. Ne možemo da budemo izolovano ostrvo. Tako da je prognoza o kretanju inflacije, a time i kretanju kamatnih stopa – neizvesna”, navodi Dugalić.

Uz to, on ističe i političku situaciju u Srbiji i problem sa izborima, ali i pitanje usvajanja Rezolucije o Srebrenici, što će potencijalno uticati na pogoršanje odnosa sa državama u regionu.

“Ekonomija ne može da bude izolovana od političkih događanja, veoma zavisi od političke situacije”, navodi on.

Iz svega ovoga, kaže, proističe pitanje kretanja inflacije i kamatnih stopa.

„Torba para za kesu namirnica“

“Znate kako se kaže: Inflacija je kad poneseš veliku torbu para a kupiš namirnice koje stanu u jednu kesu. To je inflacija – vidi se po džepu”, kaže Dugalić.

Sagovornik portala N1 se osvrnuo i na trošak za EXPO 2027, koji je za sada 17 milijardi evra.

“Tih 17 milijardi evra je trećina našeg spoljnog duga, a utrošiće se bez ikakve kontrole, po leks specijalisu”, naveo je on.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić takođe ukazuje da, kada je reč o kretanju inflacije i pitanju pada kamatnih stopa – mnogo toga ne zavisi od nas.

„I onda je suština procenjivanja daleko nezvesnija, nego kada imamo neku mirniju situaciju u svetskim okvirima. Ali, kada pričamo o evru i evropskoj ekonomskoj politici – sve zavisi od brojnih faktora. U Evropi imaju značajno usporavanje privredne aktivnosti na 0,3 odsto za ovu godinu projektovano, eventualno 0,4 procenta, što je jako malo za privredu kao što je EU. Tu postoje brojni faktori, nije to od juče – starosna struktura, populacija, procenat investicija itd. Vidite da je Folksvagen, koji je izvozio u Kinu, sad počeo iz Kine da uvozi osnovu za proizvodnju električnih vozila. Tu su i sukobi na relaciji Rusija-Ukrajina što znači da nema više jeftinih energenata”, nabraja Vasić.

Ipak, kaže da mu se čini da će EU morati da “popusti kaiš”.

„Verovatno u junu će Evropska centralna banka spustiti kamatnu stopu da bi narod počeo da troši, da bi se nešto desilo, jer – privreda staje, a sutra ćete biti na kolenima”, objašnjava Vasić.

A to je, dodaje, problem recesije.

“Kad padnete na kolena je jedno, a kad se pružite po podu celom težinom to je druga priča – tada ne možete da se vratite tako lako. Mislim da je to jedan od ključnih razloga zbog kojih će Evropa morati da popusti kaiš, bez obzira šta se dešavalo u svetu. Moraće, takođe, da rešavaju druge strukturne probleme – Kinezi će nas ‘pojesti sve’ u smislu konkurencije, ako se ne probudimo, a dubok nam je san, uključujući EU”, upozorava Vasić.

On navodi da Kina tehnološki “brzo trči” i da je to realnost.

Hrana i energenti

“U tom smislu je poruka da mi jesmo mala ekonomija sa 6,5 miliona stanovnika. Ako možemo da smanjimo zavisnost od energenata – što je jako teško u kratkom roku i zato se pominje ta nuklearna energija, pošto je potrebno neko vreme da se elektrane naprave. Nama EU jeste najveći spoljno-trgovinski partner sa kojim imamo najveći uvoz i izvoz i dosta zavisimo od toga šta se zbiva kod njih“, kaže on.

On bi, dodaje, mnogo toga u Srbiji posvetio poljoprivredi.

“Uvek pominjem Holandiju, koja je od mora ‘otela’ 18 odsto teritorije, a druga su zemlja na svetu po izvozu poljoprivrednih proizvoda, a mi svi na Balkanu imamo dovoljno zemlje, ali nešto nam fali da primenimo to što oni primenjuju. Da sam ‘negde neko’ – ja bih ‘prepisivao’ upravo od njih. Sve se vrti oko energetike i poljoprivrede, odnosno hrane”, ističe Vasić.

Kamatne stope na evre i dinare

Vladimir Vasić kaže da bi zaduženi u evrima mogli da očekuju umanjenje kamatnih stopa već na leto.

“Mislim da bi u junu, julu ECB mogla u prvoj tranši da spusti vrednost kamatne stope za 0,25, a do kraja godine još jednom za 0,25, a da smanjenje u 2025. bude još 1,5 tokom cele godine, ukoliko se ne desi ništa drastično”, ističe on.

Za dužnike u Srbiji je to značajno, pošto je više od 90 odsto stambenih kredita u Srbiji indeksirano u evrima.

“Očekujem da se taj talas na naše tržište prelije pred kraj ove godine ili početkom sledeće, u smislu obaranja kamatnih stopa kada je reč o evrima. Siguran sam da će i NBS da prati ovaj ritam smanjenja referentnih kamatnih stopa ECB, jer nam je EU najveći spoljno-trgovinski partner. I naša inflacija ide na dole“, navodi Vasić.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare