Posle više od godinu i po dana čekanja najavljeno je da će se definitivno odustati od izgradnje tunela kod Autokomande koji je trebalo da bude deo unutrašnjeg magistralnog prstena Beograda. Jednostavnih rešenja nema, kaže sagovornik portala N1.

Neposredan povod je primedba Vojske Srbije koja ima objekte pod zemljom u delu kojim je predviđena trasa tunela. Pre Vojske Srbije, nezadovoljni su u jesen 2021. godine bili i građani obližnjeg naselja „Stadion“ koje se nalazi između stadiona Crvene zvezde i Partizana.

Ova najava ponovo je aktuelizovala ovaj projekat, a u nedostatku bilo kakvih detaljnijih informacija iz institucija, još jednom nametnulo pitanje da li je Beograd odustao od ovog projekta kojim bi trebalo da se smanje gužve, poveća brzina kretanja i smanji zagađenost.

Dušan Milovanović, nekadašnji direktor sektora za saobraćaj „Zavoda za urbanizam“, kaže da ovaj projekat neophodan, ali da jednostavnih rešenja koja će svima odgovariti, nema.

„Magistralni poluprsten je izuzetno potreban Beogradu jer bi se omogućile alternativne veze između raznih delova grada. Sada npr. ako želite sa juga na sever grada imate samo jednu ili dve mogućnosti“, kaže Milanović za portal N1.

On ističe da su i Most na Adi, ulica Nikole Dobrovića na Novog Beogradu deo prstena kojim bi trebalo da se rastereti saobraćaj u užem gradsko jezgru, a da je Beograd jedan od retkih većih gradova koji nema prsten, dok ostali slični imaju po nekoliko.

Milovanović navodi da stepen motorizacije, iako povećan, još daleko do evropskih standarda kada su u pitanju slični evropski gradovi poput Beča, Minhena, Budimpešte.

Zato je kako kaže neophodno planiranje kako bi se došlo do najbolje trase. Ipak, ističe da će u svakoj od opcija neko biti nezadovoljan.

„Gde god da se provuče trasa, nikada neće proći bezbolno. Ljudi sa perifierije mogu da kažu šta nas briga za građane iz centralne zone“.

Navodi i primer da u Beogradu kompletan teretni železnički saobraćaj prolazi kroz najuže gradsko područje.

Mostovi se ne grade
Vlast Srpske napredne stranke i pored nekoliko najava nije započela niti jedan most u Beogradu i okolini. Najavljivani su: most na Adi Huji preko Dunava, zatim drumsko- železničkog kod Vinče, biciklistički preko Save kod Bloka 70, kao i novi most preko Save kod Beograda na vodi.

Deluje, makar sudeći prema političkoj volji da najveće najveće šanse ima upravo most na Savamali. Da bi se izgradio novi, biće potrebno srušiti „stari savski“ što znači da bi Beograđani nekoliko godina imati most manje nego što je sada slučaj.

„Ako hoćemo da prevoz opasnih materija železnicom izmestimo iz centra grada npr. ka Vinči gde treba da se gradi most, onda će lokalci reći šta se nas tiče taj otpad. Treba biti jako obazriv“.

Milovanović kaže da je “velika prevara” tvrdnja da će metro rešiti sve saobraćajne problem.

„Može deo, ali ne i sve“.

Miloš Vučković iz organizacije „Po meri metro“ navodi kaže da je ova najava samo potvrda još ranije donešene odluke o odustajanju od tunela. On podseća da se javna rasprava o planu detaljne regulacije odlagala, ali da dok Skupština grada ne usvoji odluku, plan je i dalje važeći.

Zoran Bukvić, koordinator grupe za saobraćaj pokreta „Ne Davimo Beograd“ smatra da je glavnom gradu neophodan Unutrašnji magistralni prsten, ali je potrebno je uzeti u obzir potrebe stanara odnosno građana.

„Potrebno je naći rešenje koje najmanje smeta, a ako se već odustaje od tunela, treba dati alternative“.

Milovanović podseća da se već 40 godina traga za trasom i da se svašta se menjalo i ostavljalo za posle.

„Stvari su složene, a kod nas da kad se nešto radi bude “Vučićev metro”, “Đilasov metro”. Oni su kad je metro u pitanju objektivno diletantni. Ne rešava se ni plenumski, ni aktivistički, to je vrlo složen izazov. To je pitanje za struku, a ne političare. Izgradnjom prstena smanjio bi se broj prolazaka kroz grad, zatim vreme putovnja, zagađenje. Vreme je novac i pa i sati koji se potroše u putovanju su društveni trošak koji plaćamo svaki dan“.

U Beogradu se prema rečima struke obavi dnevno tri miliona putovanja, od čega 30 odsto je automobilom a 48 odsto javnih prevozom. Prema projektu iz 2008. godine ukoliko bi UMP postojao slika bi bila sledeća: sa tadašnjim brojem vozila na mreži u vršnom satu na mostu Gazela broj vozila bi bio manji za 27 odsto, na Brankovom mostu za 24 odsto, a u Bulevaru vojvode Mišića kod Sajma za 42 odsto. Prosečna brzina bi se povećala sa postojećih 19 na 26 kilometara na čas.