Da li se vidi kraj paušalnoj naplati vode?

Najava ukidanja ove prakse je rešenje Ministarstva trgovine u kome se navodi da je Javno komunalno preduzeća Kikinda “činilo povredu kolektivnog interesa potrošača i to obmanjujuću poslovnu praksu u pogledu iskazane potrošnje količine vode, kao i načina obračuna cene”.

Na ovaj način JKP je povredilo kolektivni interes potrošača time što je, primenom nezakonite odredbe iz odluke lokalne samouprave o javnom vodovodu prema kojoj se vodomeri očitavaju najmanje dva puta godišnje, na potrošače primenjivalo nepoštenu, i to obmanjujuću poslovnu praksu.

Istorijsko rešenje za Kikindu

"U svom, slobodno možemo reći, istorijskom rešenju za srpske potrošače, Ministarstvo je utvrdilo da sporni član 66 stav 1 Odluke o javnom vodovodu grada Kikinde nije u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, a da nepoštena poslovna poslovna praksa postoji. Ova presuda zapravo pokazuje poštovanje zakonskih propisa sageldanih u Zakonu o zaštiti potrošača, čije odredbe su krovne i njihova primena je obavezujuća. ZZP jasno kaže u članu 90 da je komunalno preduzeće dužno da omogući potrošaču da prati svoje zaduženje i potrošnju a da obračunski period može biti najviše mesec dana. Pošto postoje i dokazi, u vidu obaveštenja JKP Bg vodovod, da očitavanja vrše jednom ili dva puta godišnje, to znači da mesečni računi koje građani dobijaju nisu validni, već predstavljaju paušalno određene iznose, po principu “koliko nam treba", kaže za portal N1 Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva.

On navodi da je vodovod iz Kikinde jedan je od mnogih iz Republike Srbije, uključujući i onaj iz Beograda, koji nezakonito očitavaju vodomere jednom do dva puta godišnje, umesto da to rade jednom mesečno kako je propisano.

Ministarstvo trgovine u odgovoru portalu N1 navelo je da je rešenje Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine koje je doneto u postupku zaštite kolektivnog interesa potrošača odnosi se samo na trgovca protiv koga je i vodjen postupak, u ovm slučaju JP za komunalnu infrastrukturu i usluge “Kikinda”.

"Rešenjem je utvrđeno da očitavanjem vodomera dva puta godišnje potrošači ne mogu da prate potrošnju i zaduženje na mesečnom nivou, čime su dovedeni u zabludu u pogledu isporučene količine vode i cene ili načina na koji je obračunata cena. Dakle, drugi pružaoci usluge isporuke vode, mogu svoje poslovanje da usklade sa gore pomenutim rešenjem i bez vođenja postupaka i određenih naloga za postupanje", piše u odgovoru Ministarstva.

Slučaj iz Beograda

Zbog ovakve prakse do sada je pokrenut veliki broj sporova pred sudovima. Jedan od njih je i onaj porodice Dimitrijević Mijailović, koja se 10 godina sudi zbog višestruko uvećanih mesečnih računa, a koji se kreću od 10 do 50 hiljada dinara mesečno. Neki od iznosa su i teoretski nemogući, odnosno ne bi bilo tolike potrošnje i kada bi sve slavine curele 24 sata dnevno. Međutim, spor se godinama vodi pred sudom u Beogradu.
Njih je tužio Infostan koji naplaćuje iznos po visini zaduženja koje im prosledi nadležno komunalno preduzeće, a to je Vodovod. U ovom slučaju oba Javna preduzeća nisu pokazala spremnost, a ni želju da se bave ovim problemom iako je ova porodica dovedena na ivicu dužničkog ropstva bez ikakve krivice, jer joj se kako se osnovano pretpostvalja stavlja na račun potrošena voda u četiri domaćinstva i jednom restoranju.

Paradoks je da tužene Violete Dimitrijević nema u evidenciji Vodovoda ali se računi šalju JKP Infostan. Nepobitna činjenica je da se ovaj vodomer nalazi pod vodom tako da je veliko pitanje da li se i kako proverava potrošnja. Ništa se nije promenilo ni kada je pošto je priključak iskljčuen, bez vode ostao obližnji restoran.

Priča sa srećnim krajem?

Ovaj slučaj će možda dobiti srećan rasplet ne toliko zbog rešenja Ministarstva trgovine koliko zbog presudu kojim se poništava rešenje o izvršenju naplate na osnovu potraživanja Infostana.

Sud je u obrazloženju prokomentarisao da tužilac (Infostan) nije dokazao kako je moguće da jedna stambena celina koja ima četiri stana i restoran ima jedan vodomer, a da je taj vodomer je prebačen na jedno domaćinstvo. Navedeno je i da nisu jasno opredeljene ni sume ni način na koji su obračunavali tu potrošnju vode.
"Radi se o tome da je poslednjih 10 godina možda dva puta izmerena voda, sve ostalo je bilo paušalno merenje. Otprilike se prepiše prethodno stanje. U ovom slučaju znamo i da je šaht bio pod vodom prethodnih 10 godina tako da mu se nije moglo ni prići. Samim tim, način obračuna i izračunavanja nije dokazan. Zato je poništeno rešenje", kaže za portal N1 Siniša Mrkajić, advokat tužene porodice sa Dimitrijević Mijailović.

On navodi da iako ova presuda nije obavezujuća za sudove, ona je svakako značajna jer će se uzimati u obzir prilikom sličnih procesa.

Mrkajić ukazuje na lošu praksu gde Infostan ili Vodovod kao monoplisti koriste situaciju i poziciju jačeg da nametnu običnom čoveku određene dažbine koje u faktičkom stanju nekad i ne postoje.

"Infostan ne zanima ko će da plati, a taj koji je platio neka se tuži dalje u novim procesima, što je u redu s pravne tačke gledišta da Infostan zaštiti svoja prava, ali s druge to je ogromno materijalno i psihološko opterećenje za običnog građana", kaže Mrkajić.

Ona ukazuje da bi u konkretnom slučaju Violeta trebalo da se sudi sa komšijama, restoranom i Vodovodom.

"Zakon to dozovoljava ali u suštini to nije pravično, nije ekonomično postoje i drugi parametri i načela sudskim postupaka i zdravog razuma koji govore o svrsishodnijem načinu postupanja. Nažalost trenutno u Srbiji veliki pritiskaju male, a na malom je da se bori i čupa iz toga bio kriv ili ne", zaključuje Mrkajić.

U udruženju građana za zaštitu potrošača "Efektiva" navode da je ovaj problem jako čest u Beogradu ali da ovakve presude zajedno sa rešenjem Ministarstva trgovine mogu dovesti do toga da građani glavnog grada napokon počnu da dobijaju račune za ono što su stvarno potrošili, a ne na paušalno određene iznose.

"Dosadašnja praksa izdavanja računa, po kojima stambene jedinice plaćaju vodu po površini stana ili broju članova domaćinstva, takođe je nezakonita jer ne predstavlja stvarnu potrošnju. U dva stana jedne zgrade, iste vertikale, dakle istih površina, može se desiti da u jednom živi lice koje se kupa tri puta dnevno, a u drugom da živi troje ljudi koji se ne kupaju i vodu troše samo za wc šolju. To ne znači da ovo troje treba da plaća više, od onog jednog, a to je logika Vodovoda", kaže Gavrilović.