Ekonomista iz Libeka Mihailo Gajić rekao je u Danu uživo da ne misli da će situacija sa urušavanjem banaka u svetu izazvati finansijsku krizu. Govorio je i o tome kakvo je stanje bankarskog sektora u Srbiji, ali i o stambenim kreditima.
Prema njegovim rečima, banke u SAD nisu dobro upravljale rizikom.
„Jedan od rizika je rizik kamatnih stopa, a Silikon Veli Benk nije na to dovoljno obraćala pažnje. Kada je dobila veliki priliv kapitala tokom 2020. i 2021. godine, kao posledicu jako niskih kamatnih stopa i jeftinog kapitala koji je preplavio tržište, njima se utrostručila aktiva, oni su u aktivi imali 2019. malo manje od 70 milijardi dolara, a već 2020. su imali 210. Morali su taj novac negde da plasiraju. Banka je jako specifična, nisu mogli da sva ta nova sredstva plasiraju u nove usluge i kredite kompanijama i startapovima, rešili su da kupe državne obveznice, a one su niskorizične, jer se podrazumeva da američka država neće nikad da bankrotira. Kupite obveznicu koja ima rok trajanja 10 godina, tek 10. godine dobijate punu cenu te obveznice, ako vam zatreba keš, morate da je prodate na tržištu po nešto sniženoj ceni. Visoka kamatna stopa znači nisku cenu hartija od vrednosti“, kaže on.
Pročitajte još
Kako je rekao, onda je došlo do povlačenja novca iz banke.
„To je mala uska skupina ljudi koja se međusobno poznaje i komunicira. Kako je jedan krenuo da povlači novac, krenuli su svi, onda je banka morala da prodaje hartije od vrednosti, što je više prodavala, više je gubila“, kaže on.
Objasnio je da postoji paradržavna šema osiguranja depozita.
„Kod nas je granica 50.000 evra, ukoliko se desi da neka banka propadne, vaš ulog će biti plaćen. Tako je i u SAD, ali kod njih je granica bila 250.000 dolara. To pokriva najveći deo ovih deponenata. Da bi se vratilo poverenje u finansijski sistem, da ljudi ne bi strahujući počeli da povlače novac iz drugih banaka, onda su američke vlasti da će da isplate novac svima koji su držali novac u tim bankama“, kaže.
Centralne banke, kaže on, u svim državama obraćaju pažnju na velike banke, kako posluju.
„Centralna banka upravlja time kako te velike banke plasiraju svoje kredite. Silikon Veli Benk i Silver Benk iz Njujorka su bile manje banke“, kaže on.
Objasnio je da za sada još ne znamo šta se desilo sa Kredi Suis Bankom.
„Nemamo tačne informacije koje su došle u javnost i da su potvrđene, sigurno da je ta banka imala kriminalno loše upravljanje rizicima. Imali smo nekoliko afera, promenili su dva generalna direktora, morali su da daju ostavke zbog velikih malverzacija koje su se desile, drugi je nezakonito snimao zaposlene u banci. Zapravo su i u publikaciji, brošuri, priznali, njihov revizor je rekao da im knjige nisu u redu sa standardima. Nameštali su brojeve, kasnije su to čak i priznali, ali nikome nije jasno do kog nivoa se to dešava“, kaže on.
Ne misli da će ovo izazvati finansijsku krizu, ali objašnjava da je pojava finansijske krize nešto što će uvek nastaviti da se dešava.
Osvrnuo se i na potencijalne rizike za nas bankarski sektor.
„Prema podacima koje objavljuje NBS, ne vidim da postoji nekakav ozbiljan problem sa bankarskim sektorom u Srbiji. Kod nas su banke visoko likvidne, visok nivo kapitala. Kod nas su ti standardni zadovoljeni čak i po dva, dva i po puta. Banke su bezbedne, visokoprofitabilne ovde kod nas, ne postoji trenutno potreba da brinemo o bankama, bilo da su domaće ili strane“, kaže Gajić.
Kako je rekao, banke kapital koji plasiraju kod nas najčešće pozajmljuju u inostranstvu.
„Srbija ima jako nisku štednju, to nije čudno, jer kada imate platu 500, 600 evra, ne ostaje vam mnogo da štedite. Veliki deo novca koji se kreće kroz naš bankarski sektor je pozajmica iz inostranstva. Banke moraju da plaćaju kamatnu stopu, a i tamo raste“, kaže.
Na pitanje da li banke mogu na neki način da izađu u susret klijentima koji imaju stambene kredite, kaže da nije siguran da banke imaju interes za to.
„Osim ako ne osete da se jako povećava nivo nenaplativih kredita. Ako uzmete kredit da kupite stan, onda se desi nešto kao sa kreditima u francima, ili pad tržišta nekretnina, ne možete da isplaćujete kredit, prodate stan da biste ga vratili, ali i dalje ste dužni, to se na primer u Americi ne dešava“, kaže Gajić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare