Danas: Država rebalansom preuzela gubitke EPS-a i Srbijagasa

Biznis 05. nov 202211:2353 komentara
Struja, poskupljenje struje, električna energija, eps, elektro privreda srbije, zastava, logo
Izvor: N1

Rebalansom budžeta Srbije za 2022. godinu, budžetski deficit povećan je sa tri na 3,94 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je oko 80 milijardi dinara ili 670 miliona evra, jer je država preuzela gubitke Elektroprivrede Srbije (EPS) i Srbijagasa, preneo je Danas.

Rebalansom budžeta koji je juče usvojila vlada, tekući rashodi su povećani za skoro devet odsto, dakle manje od inflacije, ali pravi razlog za povećanje deficita je pokrivanje gubitaka EPS-a i Srbijagasa zbog uvoza električne energije i gasa.

Iza stavke „Izdaci za nabavku finansijske imovine“, koja je povećana za više od 1.000 odsto u odnosu na plan iz budžeta na 153 milijarde dinara ili 1,3 milijarde evra, stoje najvećim delom „intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize“, kako je to opisano u predlogu rebalansa.

Kako se navodi u obrazloženju rebalansa glavni razlog za povećanje ovih izdataka je povećano izdvajanje za održavanje puteva, za podsticaje poljoprivredi, železnički saobraćaj, investicije u rudarstvu, turističke vaučere…

Više od trećine subvencija namenjeno je poljoprivedi, za drumski saobraćaj 18 odsto, za železnice je otišlo 10 odsto, a za subvencije u privredi 11,25 odsto.

Za kapitalne investicije je povećano davanje sa 407 na 423 milijarde dinara. Ovaj novac je uglavnom namenjen infrastrukturnim projektima poput pruge Beograd–Stara Pazova i Novi Sad–granica sa Mađarskom, izgradnju deonica Preljina – Požega i Novi Beograd – Surčin, izgradnju beogradske obilaznice, puta Požarevac – Golubac, ali i za nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“.

Veliki rast potrošnje je i u okviru stavke „Ostali tekući rashodi“, za 35,69 milijardi dinara. Ovih 300 miliona evra se najpre odnosi na ublažavanje posledica kovida 19, ali odavde je isplaćena i pomoć mladima, novac za izbore, kao i za isplate po osnovu izgubljenih sporova pred sudovima.

Za socijalnu zaštitu povećani su rashodi za 15,7 milijardi dinara, uglavnom za isplatu pomoći za decu.

Na rashodnoj strani inflacija je dovela do povećanja izdataka za robe i usluge za devet odsto ili 14,3 milijardi dinara.

Zahvaljujući pre svega inflaciji u budžet će se ove godine sliti skoro 193 milijarde dinara više nego što je planirano originalnim proračunom. Sa 1.516 milijardi planira se povećanje prihoda na 1.709 milijardi dinara.

Poreski prihodi će biti veći za 13 odsto. Najveći procentualni rast zabeležiće porez na dobit od čak 41 odsto ili za 54 milijarde dinara.

U obrazloženju se kao glavni razlog za ovoliku korekciju navodi opreznost prilikom planiranja budžeta krajem prošle godine.

Ipak najveći nominalni doprinos došao je i od najizdašnijeg poreza, poreza na dodatu vrednsot (PDV) koji je povećan za 13,6 odsto ili 93 milijarde dinara.

Đogović: Umesto ekstraprofita prave ekstragubitke

N1

Ekonomista Saša Đogović kaže da je očekivano prebacivanje gubitaka energetskih javnih preduzeća na budžet i povećanje deficita.

„Očekivano je jer smo mi taoci partitokratskog upravljanja državom, resursima, pa i tim javnim preduzećima. Posledice su da energetsko preduzeće umesto ekstraprofita pravi ekstragubitke. To se prebacuje na budžet, odnosno na građane“, rekao je Đogović.

Istakao je i da su rebalansom pokrivena i razna plaćanja, kao na primer isplate pomoći mladima tri puta ove godine.

„To je potkupljivanje ljudi. Najčešće se to radi sa penzionerima, a evo sada imamo i sa mladima. Sve pod izgovorom sprečavanja emigracije, a u stvari mladima treba omogućiti da mogu da se zaposle sa svojim veštinama i znanjem, a ne da budu poslušnici što je sada glavni argument za neku poziciju“, rekao je Đogović.

Dodao je da se u trenutku kada treba da se štedi i da se pomaže ugroženima, razbacuju pare, što je posebno opasno, jer kamatne stope na zaduživanje rastu.

„Zato i ulazimo u aranžman sa MMF-om i Svetskom bankom, ali mislim da ćemo morati da se zadužimo i na tržištu“, ocenio je Đogović.

Komentari

Vaš komentar