Debata privrednika: Bez ulaganja u zaposlene nema inovativnosti i konkurentnosti

Prema njegovoj oceni, potpuno je jasno da svaku firmu napred gura pet odsto natprosečnih i ostali koji moraju da znaju da ih prate.

"Metalac je tako funkcionisao i prethodne godine, ulagali smo u znanje, veštinu, digitalizaciju procesa i usluga", istakao je Dragoljub Vukadinović.

Njemu se čini da Metalac spremno dočekuje snažan rast tražnje koji se uskoro očekuje i podseća na važnost dobrog privrednog ambijenta.
"Mi radimo i u drugim državama i pokazalo se da je Srbija u nekim segmentima privrednog ambijenta još daleko od nekih zemalja. Veoma je za privredu važna vladavina prava i efikasno sudstvo“, predočio je Vukadinović.

On napominje i da je, ne samo u Srbiji, danas teško praviti poslovne planove i precizira da Metalac planira najduže za tri godine, jer su vremena potpuno turbulentna.

Slično mišljenje ima i Saša Popović, suvlasnik i direktor Vega IT iz Novog Sada, koji je ukazao da je početak pandemije, bez obzira na prirodu delatnosti, doneo firmi pad prihoda koji premašuje 30 odsto.

"Zahvaljujući angažovanju zaposlenih, pokrenute su neke nove aktivnosti. Napravljen je tim koji se bavi biznis razvojem i počeo da generiše nove poslove i klijente", objasnio je Popović i precizirao da je u proteklih šest meseci zaposleno još oko 100 ljudi.

On je istakao da se odluka da u što većoj meri diversifikuju svoje aktivnosti pokazala kao ispravna, uz konstantno ulaganje u dodatna znanja i veštine menadžmenta, pa i svih zaposlenih.

"I to ne samo u okviru svoje firme. Osnovali smo, u relativno kratkom periodu, sedam kompanija u Novom Sadu koje vode naše kolege iz firme i koji nas vide kao partnere", rekao je Popović i naglasio da kompanija koristi i mogućnost da "zaposleni koji to zaslužuju dobijaju udeo u našem d.o.o“.

Korist iz pandemije

Za Darka Budeča, osnivača i direktora firme Buck, pandemijska godina bila je pozitivno poslovno iznenađenje, jer je "firma iz pandemije izvukla sve moguće benefite".
"Kada je pandemija počela, otpisali smo 10 do 15 odsto kapitala, a nismo izgubili ništa", rekao je Budeč i podsetio da je firma u prethodnoj godini investirala, pripremala platforme za robotizaciju i spremno dočekala veliki investicioni ciklus.

"U narednom periodu doći će do velikog rasta tražnje. Zato smo se trudili da proširimo kapacitete i širenje firme u svakom smislu, kao i da radimo na razvijanju inovativnih proizvoda. Mislimo da dolazi naše vreme“, procenio je Budeč.

Ko god se oslanja samo na srpsko tržište, teško da može da ostvari uspeh u punom kapacitetu, dodao je on i naglasio da je njegova kompanija, zbog toga, od početka išla na to da su znanje i inovativnost konkurentska prednost.

"U najmanju ruku, baš taj pristup nas je i izvukao iz krize. Imali smo uvek proizvode koji su tri do pet godina ispred tržišta. To je ogromna zaštita od rizika", ocenio je Budeč.

On je najavio plan kompanije na čijem je čelu da uskoro, zajedno sa saradnicima sa beogradskog Mašinskog fakulteta, u funkciju stavi robote koji će zameniti određene postupke u neophodnim procesima, pre svega one koji nisu ekološki prihvatljivi za rad čoveka.

Luka Stanić, suvlasnik BG reklama, koji je i eksluzivni snabdevač kompanije Google, ističe da je pandemijska godina bila jedna od najboljih u istoriji firme, dok ove godine više osećaju posledice krize.

"Određen broj naših klijenata imao je ogroman pad, jer mi snabdevamo baš one koji fizički imaju maloprodajne objekte. Ali, neke druge industrije su imale veće prilive, pa samim tim i veće budžete, kao što su duvanska ili gejming industrija“, rekao je Stanić.

Kako je napomenuo, 95 odsto njihovog prometa kompanije ide u izvoz, najviše u Nemačku, Švajcarsku, Veliku Britaniju, Austriju, delom i u SAD.

Prema njegovom viđenju, pokazalo se da je posedovanje znanja važno u bilo kojoj industriji, budući da inovativnosti dolazi iz znanja ljudi koji rade.

Digitalizacija, kao alat, koristi ljudima koji mogu da je koriste. Nama je najveći izazov da zaposlimo i zadržimo ljude, istakao je Stanić.

On smatra da "svi treba da budemo zadovoljni što zbog podsticaja investicija u Srbiji pada zaposlenost, ali da je problem ako zbog tih investitora naše firme ne mogu da dođu do kadrova“.

U Srbiji je kliše jeftino zaduživanje kod banaka, pa se celo polje investicija svodi upravo na zajmove, rekao je Stanić i poručio da "u svetu postoji čitav spektar usluga, razni fondovi koji se mogu smatrati i pokretačkom snagom tih industrija".

"Niko iz Silikonske doline nije otišao u banku i obezbedio investiciju u svoju firmu kroz kredit“, konstatovao je Stanić, dok je dr Tanja Kuzman sa FEFA fakulteta saglasna sa ocenom da je danas teško praviti poslovne planove.

"Ipak, preduzetnici koji su shvatili da su danas u fokusu potrebe korisnika imaće konkurentniju poziciju. Ako možete da predvidite šta će biti potreba tržišta za tri ili pet godina, imate i kartu za globalnu konkurentnost", uverena je Kuzman.

S druge strane, kako je protumačila, investitori više ne žele da rade sa onima koji smatraju da njihova ideja pre realizacije u proizvod ili uslugu treba da bude tajna.

Prema njenom objašnjenju, "ako je neko drugi sposobniji da taj proizvod ili uslugu napravi kvalitetnije i jeftinije, znači da onaj čija je bila ideja nije dovoljno konkurentan i investitor odustaje“.