„Delta“ gradi poslovne kule i luksuzni hotel u blizini „Sava centra“

Ekonomija 26. nov 202307:27 5 komentara
sava centar eksterijer
BETAPHOTO/DELTA HOLDING

Kompanija Delta ril estejt (Delta Real Estate) najavila je da početkom naredne godine, u Bloku 20 na Novom Beogradu, počinje izgradnju kompleksa "Delta distrikt" u okviru kog će se nalaziti dve poslovne kule i hotel visoke kategorije.

Kompanija „Delta“ nedavno je, nakon 20 meseci rekonstrukcije, otvorila kongresno-poslovni deo „Sava centra“, dok će čuvena Plava dvorana svoja vrata otvoriti sredinom iduće godine.

Tu se, međutim, ne završavaju planovi kompanije Miroslava Miškovića za ovaj deo Novog Beograda. Dugo najavljivana izgradnja kompleksa u Ulici Milentija Popovića, na parceli između hotela „Hajat“ i „Banke Inteza“, trebalo bi konačno da počne naredne godine.

Direktorka „Delta ril estejta“ Angelina Nekić izjavila je za sajt beogradske.rs da će ta kompanija kreće u realizaciju poslovnog objekta „Delta ajron“ (Delta Iron) u Novom Sadu, zatim višenamenskog kompleksa „Delta lend“ (Delta Land) na mestu Pamučnog kombinata u Bulevaru despota Stefana, kao i „Delta distrikta“ (Delta District) u novobeogradskom Bloku 20.

„Dve poslovne zgrade, hotel sa internacionalnim lancem, očekujemo da krene početkom naredne godine“, rekla je Nekić, govoreći o projektu na Novom Beogradu.

Reč je o izuzetno atraktivnoj lokaciji, u centralnoj poslovnoj zoni Novog Beograda, i neposrednoj blizini „Sava centra“ i hotela „Kraun plaza“ (Crowne Plaza) koji su takođe u vlasništvu „Delte“, kao i sedišta te kompanije koje se nalazi u savremenom poslovnom objektu „Delta haus“ (Delta House) koji je otvoren u julu 2021. godine.

Portal N1 obratio se kompaniji „Delta ril estejt“ sa molbom za više informacija o ovom projektu, ali do objavljivanja ovog teksta, odgovor nije stigao.

Skupština grada dala „zeleno svetlo“ u septembru

Lokacija na kojoj će biti izgrađen „Delta distrikt“ (Google Earth/Screenshot)

Plan detaljne regulacije (PDR) za ovaj deo Bloka 20, odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su na sednici 13. septembra, čime se stekao planski osnov za realizaciju planova kompanije „Delta“.

Sastavni deo tog urbanustčkog plana je i analiza kojom su vrednovane pogodnosti konkretne lokacije za izgradnju visokih objekata, na osnovu kriterijuma definisanih Planom generalne regulacije (PGR) Beograda.

Sa stanovišta urbanističko-arhitektonskih kriterijuma lokacija, kako je navedeno, ima potencijale za izgradnju visokih objekata, uz određena ograničenja.

Prvi planovi objavljeni još pre 15 godina

Beobuild

Da kompanija „Delta“ namerava izgradnju hotela i poslovne zgrade u Bloku 20 prvi put je najavljeno još davne 2007. godine. Tada je na portalu Beobuild objavljeno da na tom mestu biti izgrađena poslovna kula i hotel sa pet zvezdica, na ukupno 60.000 kvadrata.

„Postojeći tip blokovske izgradnje okolnih blokova, kao i volumen, visina i silueta objekata u okruženju, sa postojećim visokim objektima kao reperima, dopuštaju uklapanje buduće izgradnje u kontekst šireg prostora. Planirana izgradnja visokog objekata u bloku ne ugrožava zaštićene vizure i panorame“, ocenjuje se u tekstu Plana detaljne regulacije.

Dodaje se da se na jedinstvenoj građevinskoj parceli GP2, odnosno prostoru između hotela „Hajat“ i zgrade „Banke Inteza“, orijentacione površine 1,39 hektara planira izgradnja komercijalnih delatnosti (poslovne kule, hotel), maksimalne
visine do 100 metara.

Minimalni procenat slobodnih i zelenih površina na parceli je, prema PDR-u, 31 odsto, dok je minimalni procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom minimum 10 odsto.

Neboderi „proštepali“ panoramu Beograda

Ušće Novi Beograd Panorama
Shutterstock

Panorama Beograda je u poslednjih desetak godina umnogome promenjena izgradnjom nebodera, posebno u „Beogradu na vodi“, u kom se nalazi i najviša zgrada u glavnom gradu – „Kula Beograd“ – visoka 168 metara.

Vicešapmion se ugnezdio na drugoj strani reke Save, u Bloku 65 na Novom Beogradu. Reč je o stambenoj kuli West 65 koja je visoka 155 metara.

Istu visinu bi mogao da dostigne i novi kompleks koji će biti izgrađen na mestu hotela Jugoslavija, na obali Dunava. Tako je bar bilo navedeno prilikom nedavnog ranog javnog uvida za potrebe izrade PDR-a Bloka 11 i dela Bloka 10.

Do tada će treće mesto držati poslovna kula u kompleksu „Skajlajn“, u Ulici kneza Miloša, koja doseže 132 metra.

Od planiranog „Deltinog“ kompleksa u Bloku 20, čija je maksimalna dozvoljena visina 100 metara, više su i kule Ušće (104 metra bez antene), Geneks (115 metara) i Beograđanka (101 metar).

Osim „Delta distrikta“ na Novom Beogradu je planirana još jedna „stometrašica“, u Bloku 32, na raskrsnici Bulevara umetnosti i Bulevara Zorana Đinđića (gde se danas nalazi „Alta banka“).

Prošle godine je najavljeno da bi u Bloku 11a, na raskrnici Ulice trešnjinog cveta i Bulevara Mihajla Pupina, mogla da bude izgrađena stambeno-poslovna zgrada visine do 80 metara.

U susednom Bloku 12 bi, prema najavama iz 2020. godine, trebalo da se grade dve stambene kule visine 95 metara, ali do danas nikakvi konkretni radovi nisu započeti na toj lokaciji.

Studija visokih objekata se „udavila“ u „Beogradu na vodi“

Beograd na vodi Kula Beograd Belgrade Waterfront Novi železnički most noćna panorama
Shutterstock

Nakon 2000. godine u Beogradu se pojavilo više investitora sa željom da gradi visoke objekte, zbog čega se javila da se ta oblast reguliše.

Skupština grada Beograda je u septembru 2010. usvojila Studiju visokih objekata prema kojoj su zaštićena i prirodna dobra isključena kao potencijalni prostori za izgradnju visokih objekata, osim u devet centralnih blokova Novog Beograda.

Objekti visoki do 50 metara su, prema studiji, mogli da se grade u Novom Beogradu (između ulice Pariske Кomune, Bulevara Mihaila Pupina, Save i Tošinog bunara), uz važne gradske saobraćajnice, kao što je Bulevar kralja Aleksandra, i na dunavskom priobalju, predviđenom za totalnu urbanu transformaciju.

Objekti do 100 metara uglavnom mogli su da se grade u Novom Beogradu, kao i na južnom obodu centralne zone i uz autoput. Kao jedina zona za izgradnju objekata do 150 metara bio je opredeljen novobeogradski Blok 42.

Studijom je bilo zaključeno i da u Beogradu ne treba planirati ekstremno visoke objekte, više od 150 metara.

Studija je, međutim, 2014. pala u vodi zbog proejkta „na vodi“. Privremeni organ Grada Beograda je u aprilu te godine stavio van snage kako ne bi stajala na putu realizaciji projekta „Beograd na vodi“.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare