Agencija za privredne registre podnela je, zaključno sa 30. januarom, ukupno 1.943 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv privrednih društava i drugih obveznika koji nisu evidentirali stvarne vlasnike, kaže za portal N1 Milan Lučić, direktor APR. Do sada je, navodi, doneto ukupno 36 presuda. Lučić apeluje na sve obveznike, a pogotovo na udruženja građana, da evidentiraju stvarne vlasnike. Postupak je, navodi, potpuno elektronski i bez troškova, a kazne za one koji to ne učine kreću od - pola miliona dinara, pa naviše.
U javnoj Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika koju vodi APR nalaze se podaci o pravim vlasnicima ovdašnjih preduzeća, udruženja, zadruga, fondacija, zadužbina, ustanova… Ako je vlasnik nekog preduzeća u Srbiji ofšor firma – stvarni vlasnik bio bi osnivač te ofšor firme i on mora da bude upisan u ovu elektronsku evidenciju.
Do 23. aprila je stvarne vlasnike upisalo ukupno 86,53 odsto obveznika. To znači da još 22.150 firmi, udruženja i drugih obveznika to mora da učini.
Najrevnosnije su, po ovom pitanju – zdravstvene ustanove (manje od osam odsto nije upisalo vlasnike), ali i preduzeća, gde je stvarne vlasnike upisalo njih 89,23 odsto. Najlošija situacija je kod ustanova (vlasnike upisalo 76,33 odsto) ali i udruženja, gde ovu obavezu treba da ispuni još njih 22,83 odsto, odnosno ukupno 8.038 udruženja.
Milan Lučić, u razgovoru za portal N1 ističe da je zakon definisao ko su obveznici evidentiranja stvarnih vlasnika i da međunarodne organizacije koje se time bave – poput Komiteta Saveta Evrope Manival (Moneyval) i FATF (Međunarodno telo za borbu protiv pranja novca) traže da Srbija pokaže posvećenost ovom poslu i iskaže rezultate.
„Zakon je definisao obveznike, evidencija je potpuno elektronska i svi vrlo jednostavno – samo sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, bez ikakvog troška, mogu da upšišu stvarnog vlasnika“, kaže Lučić.
Kako smatra – nemar i neobaveštnost najčešći su razlozi zbog kojih firme ne prijavljuju stvarne vlasnike, dok se „verovatno u promilima“ meri broj onih koji ovu obavezu izbegavaju jer su umešani u neke kriminalne radnje.
„S obzirom da smo smo evidenciju implementirali, da nam je broj upisanih stvarnih vlasnika kod privrednih društava na evropskom nivou a da kod drugih pravnih lica nije na tom nivou, a nema razloga da ne bude, još jednom apelujem da oni koji nisu upisali stvarne vlasnike to što pre urade da ne bismo došli u situaciju da podnosimo prekršajne prijave. Mi kao agencija vodimo tu evidenciju i prijave podnosimo po službenoj dužnosti“, ukazuje Milan Lučić.
Prekršajne kazne, navodi – zaista nisu male.
„Minimalna novčana kazna za pravno lice je 500.000 dinara, a ide i do milionskog iznosa, dok je za ovlašćeno lice prekršajna novčana kazna od 50.000 dinara pa naviše“, ukazuje sagovornik N1.
Kako navodi – čak i kad sudovi presude da se plati samo minimalna kazna to je – značajan iznos.
Brojke
Prema podacima APR, broj podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za neevidentiranje stvarnih vlasnika zaključno sa 30. januarom iznosi 1.943, a broj donetih presuda 36.
Broj podnetih zahteva za novoosnovane registrovane subjekte iznosi 917,a broj donetih presuda do sada – 1.
Rok za upis u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika istekao je 31. januara ove godine.
