Telekom od međunarodnih finansijskih institucija dobija kredite bez garancije, pohvalio se generalni direktor tog državnog preduzeća Vladimir Lučić. Prema njegovim rečima, to je rezultat dobrog poslovanja i ugleda kompanije u svetu. Sagovornici N1 kažu da dodatno zaduživanje nije za hvaljenje, već to treba da budu rezultati investicija u koje se taj novac ulaže.
Uzimanje kredita bez garancije obično znači skuplji kredit, pojašnjava nekadašnji guverner Narodne banke.
„Bez garancija krediti se mogu dobijati. Oni će najverovatnije biti manje povoljni nego što bi inače bili uz neku garanciju ili drugi vid obezbeđenja. Banke kada odobravaju kredite, bez obzira što nemaju eksplicitne garancije, mogu da budu relativno sigurne, ukoliko su u pitanju preduzeća koja imaju veliku imovinu i koje imaju redovne visoke novčane tokove“, kaže Dejan Šoškić.
Sve to ima Telekom Srbija, ali ima i državnu zaleđinu.
„Govorimo o državnom preduzeću. Kreditori, bez obzira što nema državne garancije, znaju da u konačnici, u slučaju neke loše situacije i loših rezultata, država neće ostaviti tu kompaniju da propadne na tržištu. Imali smo nekada situaciju sa JAT-om, pa sa nekim drugim preduzećima, gde država, iako nije bila garant, na kraju preuzela različite vrste dugovanja tih kompanija“, kaže Goran Radosavljević.
A dok dug Telekoma raste, ređaju se primeri galantnog trošenja novca kojim ta kompanija raspolaže.
Pročitajte još
„Postoje vrlo kredibilne analize, koje govore o preteranom zaduživanju i ulaske u nove oblike poslovanja koji su iziskivali ogromne investicije“, dodaje Šoškić.
„Neki parametri pokazuju da je Telekom previše platio određeni broj korisnika na tržištu, određene kompanije. Efikasnost tih investicija nija takva da oni donose određeni rast profita. I da bi to moglo u narednom periodu da ugrozi poslovanje“, ističe Radosavljević.
Analitičari već duže vreme govore o ulaganjima Telekoma, pre svega o njegovoj prezaduženosti i preskupim investicijama, čija profitabilnost je upitna – poput stotina miliona uloženih u kupvinu durgih kablovskih operatora ili u prava za prenos inostranih sportskih liga.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare