Đavo je u detaljima: Umesto najavljenih 11 gas poskupljuje 24 odsto

Biznis 01. dec 202208:0172 komentara
Izvor: Shutterstock

Od oktobra ove godine kada se počelo sa novim obračunom potrošnje gasa, sudeći prema dostupnim dokumentima došlo je i do povećanja toplotne energije gasa koji se uvozi u Srbiju. To, prema novom obračunu potrošnje, znači i veću cenu iako je prilikom promene najavljeno da će cena ostati ista. Razlog rasta jeste obračunavanje maksimalne toplotne moći koja postoji samo u strogo kontrolisanim uslovima, umesto realne, donje toplotne moći, što prema sagovorniku N1 Slobodanu Jerotiću znači da će najavljeno poskupljenje od 11 odsto biti u realnosti 24. Na pitanje N1 da li Srbija možda od prvog oktobra uvozi gas sa većom toplotnom vrednošću kompanije Srbijagas i YugoRozGaz nisu odgovorile. Ministarstvo rudarstva i energetike u odgovoru navodi da je gornja toplotna moć uvedena zbog regulative EU i dalje tvrdi da to nema veze sa poskupljenjem i da će računi ostati isti. Agencija za energetiku nije odgovorila na pitanja N1.

Sudeći prema dostupnim podacima o toplotonoj energiji koji su dobijeni u nekoliko gradova u Srbiji od oktobra se zaračunava veća toplotna moć nego što je to bio slučaj pre nego što se krenulo sa novm obračunom. Prema njemu, umesto doskorašnjeg obračuna u kubnim metrima, meri se toplotna moć, odnosno primarna energija koju gas sadrži.

„Vidi se da je povećanje toplotne moći gasa u oktobru 2022. godine u odnosu na avgust 2022. veće za 17,42 odsto”, kaže za portal N1 stručnjak za energetsku efikasnost i obnovljive izvore Slobodan Jerotić.

Kada se pogleda toplotna moć gasa to izgleda ovako:

Oktobar 2022 – 11,49799 kWh/m3

Avgust 2022 – 9,7919 kWh/m3

Januar 2022 – 9,71389 kWh/m3

Oktobar 2021 – 9,6783 kWh/m3

April 2021 – 9,6505 kWh/m3

Januar 2021 – 9,66916 kWh/m3

Kao glavni razlog tome, vidi način obračuna odnosno računanja gornje toplotne moći. Radi se o članovima 44 i 45 Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom usvojene aprila ove godine.

Povezane vesti

Prema njegovim rečima, gornju toplotnu moć je moguće odrediti samo u laboratorijskim uslovima upotrebom gasnog hromatografa kojim se vrši analiza sastava prirodnog gasa ili kalorimetarske bombe koja se koristi u naučne svrhe i nema praktičnu primenu. Tako određena energija je više stvar teorije i u praksi se ne može iskoristiti za grejanje prostora ili sanitarne vode.

„Donja toplotna moć je primenljiva u praksi, odnosno pokazuje realno stanje stvari. Iako je po zakonu sve u redu od toga građani nemaju koristi. Može se nazvati primerom nepoštene prakse jer se fakturiše energija, koju je nemoguće iskoristiti. Građani i kompanije koje gas koriste za grejanje, u najboljem slučaju mogu delimično da iskoriste primarnu energiju koju nosi prirodni gas koristeći najsavremeniju tehnologiju, odnosno u kondenzacionim gasnim kotlovima koji nisu u velikom broju zastupljeni u srpskim domaćinstvima zbog visoke cene takvih uređaja“, kaže mašinski inženjer Jerotić.

Ministarstvo rudarstva i energetike je u odgovoru na pitanje portala N1 potvrdilo da se u obračunu isporučene energije u kWh/m3 koristi gornja toplotna moć isporučenog prirodnog gasa.

“Kao što je do sada za sva mesta isporuke korišćena donja toplotna moć, tako će se na isti način za sva mesta isporuke i na transportu i nas distribuciji koristiti gornja toplotna moć”, piše u odgovoru navodeći da je razlog prelaska Regulative Evropske unije pod brojem 703/2015 o uspostavljanju mrežnih pravila o saradnji operatora transportnih sistema i pravilima za razmenu podataka, a kojim je propisano korišćenje gornje toplotne vrednosti prirodnog gasa.

Shodno ovim podacima, od Nove godine najavljeno povećanje cene gasa od 11 odsto bi u u praksi iznosilo 24 odsto, ako bi potrošnja ostala ista.

Povezane vesti

“Ako pomožimo odobrenu cenu nakon prelaska sa obračuna u din/m3 na din/kWh sa toplotnom energijom i procentom povećanja dobijamo 43,6487 dinara po metru kubnom (m3), dok je pre usaglašavanja cena iznosila 35,11 dinara. Tako se “na mala vrata” uvodi veće poskupljenje nego što je najavljeno. Ako država smatra da je cena prirodnog gasa koju građani plaćaju neodrživo niska i nanosi štetu budžetu Srbije i da je zato treba povećati za 24 odsto, onda je sasvim u redu da koristi svaku pa i ovu metodologiju koju su usvojile nadležne državne institucije. Ali, nije korektno da država građanima objašnjava kako je gas poskupeo 11 odsto, a onda se služi različitim egzibicijama pa kroz skrivene troškove dobaci do 24 odsto”, pojašnjava Jerotić.

Kako 24 odsto?

Bivši direktor toplane u Šapcu Slobodan Jerotić objašnjava kako se formira cena:

„Cena od 3,42 din/kWh je odobrena posle prelaska sa obračuna u din/m3 na din/kWh. Ona se množi sa  11,49799 kWh/m3 odnosno gornjom toplotnom moć i 1,11 koliko je poskupljenje. Dobija se 43,6487 dinara/m3. Pre usaglašavanje je bilo 35,11 dinara/m3. Dakle poskupljenje: 43,6487 / 35,11 = 1,2432 odnosno 24,32%

Podsetimo da je, prema standardima u Srbiji, kubni metar gasa sadržavao 9,24 – 9,30 kilovat-časova toplotne energije, što je i bila osnovica za obračun.

Ta moć, se malo po malo, uvećavala na 9,6 a sa novim obračunom stigla je na preko 11. Agencija za energetiku, kada je donela Odluku o izmenama i dopunama metodologije za određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje, navela je da će se postojeći tarifni elementi izraženi u kubnim metrima deliti brojem – 10,26, što je tada bilo iznenađenje za one koji su u ovom poslu jer se nije znalo da li to znači da ćemo početi da uvozimo drugi, kvalitetniji gas.

„Usaglašavanje sa normama Evropske unije nije sporno, ali ostaje nejasno kako onda može da se fakturiše cena gasa sa toplotnom moći 10,26 kWh/m3, a kao prilog se pošalje izveštaj o merenju u kome piše da je 11,4 kWh/m3. To znači da je obračun na štetu Srbijagasa i države a povećanje cena značajno veće od najavljenih 11 odsto“, smatra Jerotić.

Da toplotnu vrednost gasa nije moguće tehnološki povećavati posle uvoza potvrdili su na Mašinskom fakultetu u Nišu.

Sagovornik N1, doktor Marko Mančić sa smera energetika i procesna tehnika Mašinskog fakulteta u Nišu, navodi da toplotna moć zavisi pre svega od sastava gasa, a kada je reč o prirodnom gasu, najveći uticaj ima udeo metana u smeši gasova koja se isporučuje. On kaže da udeo metana zavisi od izvora prirodnog gasa pa samim tim i toplotna moć može da varira. Sličan slučaj je i sa mešanjem gasova različite toplotne moći.

Toplotna moć se tipično iskazuje u kJ/kg ili kWh/m3 gde je m3 oznaka za metar kubni na normalnom uslovima pa se koristi kao standardna vrednost za iskazivanje toplotne moći, jer je gas stišljiv pa zapremina može da se menja u zavisnosti od stanja odnosno promene pritiska i temperature.

“Takođe, može da bude bitna i metoda i izbor uređaja za merenja isporučenog gasa i preciznost te metode, ali bi to trebalo da kod krajnjih potrošača bude standardizovano.  Na osnovu elementarnog sastava gasa, može da se sračuna njegova toplotna moć, a na osnovu toga i isporučena energija”, kaže profesor Mančić.

Na novinarsko pitanje poslato Srbijagasu i YugoRozGasu o sastavu gasa, kako bi saznali da li se od oktobra uvozi gas sa većom toplotnom moći još nije dobijen odgovor.

Ministarstvo rudarstva i energetike je i pored vidljive promene obračuna, bez dodatnog objašnjenja ponovilo stav da novi način računanja neće uticati na račune građana. Umesto toga, istakli su će građani biti odgovorni za održavanje gornje toplotne moći, odnosno kotlovi koje koriste.

“Upotrebom visoko efikasnih gasnih kotlova utiče se ne samo na smanjenje potrošnje prirodnog gasa, već i na smanjenu emisija produkata sagorevanja”,navode iz ministarstva.

Ono što se zna jeste da ne postoji kotao koji može da zadrži svu toplotu, a efikanost se kreće od 90 do 98 odsto, a ostalo je nedorečeno da li će krajnjim potrošačima gas biti dostavljen bez gubitaka u transportu.

Komentari

Vaš komentar