Đedović Handanović: Rezerve gasa na istorijski najvišem nivou, nastavićemo izgradnju interkonekcija ka susedima

„Svaki novi skladišni kapacitet znači veću sigurnost u snabdevanju. Trenutno smo na blizu 700 miliona kubnih metara gasa u skladištima u Srbiji i Mađarskoj, što je istorijski rekord i veća zaliha ovog energenta nego na početku prošle grejne sezone. Izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, kojom će Srbija mogućnost da se poveže sa gasovodima TAP i TANAP, u završnoj je fazi i radovi će fizički biti završeni sredinom novembra, a paralelno će se raditi i na pribavljanju neophodnih dozvola", rekla je ministarka na otvaranju Gasnog foruma Jugoistočne Evrope 2023, koju organizuje portal „Energija Balkana“.
Ona je dodala da se do kraja novembra očekuje potpisivanje Memoranduma o razumevanju između ministarstava energetike Srbije i Azerbejdžana, kao i komercijalnog ugovora između azerbejdžanskog snabdevača i JP „Srbijagas", te da očekuje da snabdevanje počne do kraja godine.

Ministarka je, kako navodi ministarstvo, podsetila da je izgradnjom gasovoda Balkanski utok osnažena pozicija Srbije kao tranzitne zemlje, i to u jeku kovid krize, i osigurano sigurno snabdevanje građana i privrede uoči rata u Ukrajini.

„U periodu do 2030. po projekcijama se očekuje rast ukupne potrošnje gasa sa oko tri milijarde kubnih metara u 2022. na oko četiri milijarde kubnih metara gasa i potrebno nam je povećanje kapaciteta za skladištenje prirodnog gasa u Srbiji kao i izgradnja dodatnih interkonekcija ka susedima. To se pre svega odnosi na gasovode ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji koja će obezbediti gasnu infrastrukturu neophodnu za uvoz i tranzit gasa od oko 4,5 milijardi kubnih metara”, rekla je Đedović Handanović.

Ona je dodala da Srbija planira da diversifikuje i snabdevanje sirovom naftom, izgradnjom naftovoda ka Mađarskoj koji će omogućiti transport do četiri miliona tona nafte.

„Započeta je izrada tehničke dokumentacije za ovaj projekat, a investitor će biti preduzeće Transnafta. Uporedo s tim, radimo i na povećanju skladišnih kapaciteta za naftu i naftne derivate kako bismo imali veću sigurnost snabdevanja, u skladu sa nivoom rezervi koji je predviđen evropskim propisima”, navela je ministarka.

Ona je istakla da razvojni planovi za energetski sektor uključuju i značajnijiu ulogu gasa kao tranzicionog energenta u procesu dekarbonizacije.

„U planiranju energetske tranzicije sarađujemo sa većim brojem partnera, a jedan od najznačajnijih je Evropska unija, sa kojom ćemo u budućnosti razgovarati o dodatnoj pomoći u tom procesu, i finansijskoj i svakoj drugoj. Nastavićemo da unapređujemo naš regulatorni okvir i da još više težimo integrisanosti i povezanosti sa regionom”, rekla je ministarka.

Podsetila je i da je donošenjem izmena Zakona o energetici i formiranjem nezavisne Republičke komisije za energetske mreže, zadužene za kontrolu poslovanja operatora prenosnog sistema električne energije i operatora transportnog sistema prirodnog gasa, omogućena uspešna reforma gasnog sektora.

„Time na sistemski način postavljamo temelje za bolje upravljanje našim preduzećima i sprovođenje reformi u energetskom sektoru, koje su dugo odlagane, a preko su potrebne. Takođe, nastavićemo i da razvijamo naš transportni i distributivni sistem, kako bismo omogućili veće korišćenje gasa kao energenta koji je ekološki prihvatljiviji od drugih fosilnih goriva“, navela je ministarka.