Srbija se danas zadužila za 1,75 milijardi dolara prodajući na međunarodnom tržištu dve emisije evroobveznica - jedna na naplatu dospeva za pet godina, a druga za deset. Ovaj dolarski dug je, kroz takozvane "hedžing transakcije" odmah konvertovan u evro dug. Tako je na ovaj način Srbija, od međunarodnih investitora, pozajmila 750 miliona dolara po kamatnoj stopi u iznosu šestomesečni euribor plus 2,9 odsto, i još milijardu dolara na koju ćemo investitorima platiti kamatnu stopu u iznosu šestomesečni euribor plus 3,1 odsto. Pošto je šestomesečni euribor sada na nivou od 2,832 odsto, to znači da je kamatna stopa na obveznice kraćeg dospeća trenutno 5,7 odsto, a na hartije koje dospevaju na naplatu za deset godina - 5,9 procenata. I Ministarstvo finansija, i Narodna banka Srbije obe emisije euroobveznica ocenjuju veoma uspešnim, tražnju investitora značajnom, a postignutu kamatnu stopu - odličnom.
Republika Srbija je danas na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala dve emisije evroobveznica u dolarima, navela je Narodna banka Srbije.
Pročitajte još:
„Kombinovana tražnja investitora za ovim hartijama premašila je tokom dana iznos od 11 milijardi dolara, što predstavlja jasnu potvrdu poverenja međunarodnih investitora u dugoročno zdrave i održive ekonomske pokazatelje naše zemlje“, navodi NBS.
Ova izuzetno visoka tražnja investitora je, kako ocenjuje NBS, preko šest puta veća od nominalne vrednosti prodatih evroobveznica, pri čemu je interesovanje pokazalo oko 500 investitora iz celog sveta (SAD, Velike Britanije, Evrope i Azije).
„Evroobveznica ročnosti pet godina emitovana je uz kuponsku stopu od 6,25 odsto, dok je evroobveznica ročnosti 10 godina emitovana uz kuponsku stopu od 6,50 odsto. Imajući u vidu okolnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, koje odlikuje visok nivo kamatnih stopa (kao reakcija na globalne inflatorne pritiske), današnje emisije evroobveznica Republike Srbije mogu se okarakterisati kao veoma uspešne“, navela je NBS.
Kako se navodi u saopštenju, tokom aukcije su smanjeni troškovi finansiranja (a to su zahtevane stope prinosa investitora) za 0,45 procentnih poena.
„To je značajnije smanjenje u poređenju sa uporedivim evroobveznicama zemalja iz okruženja, emitovanih tokom ovog meseca“, navodi se u saopštenju.
Međunarodni investitori su, tvrdi NBS, bili spremni da prihvate i nižu stopu na srpske hartije od ‘fer vrednovane’ (negativan iznos premije za novu emisiju), odnosno da pristanu na nižu stopu od tržišne, za razliku od zemalja u regionu kod kojih su zahtevali dodatni prinos za novu emisiju.
„Činjenica da za Republiku Srbiju kontinuirano postoji ogromno interesovanje najuglednijih investitora, čak i u ambijentu višestruke krize koja je pogodila svet u prethodnih godinu dana, govori o visokom poverenju koje kreatori ekonomskih politika u našoj zemlji uživaju u investicionoj javnosti, odnosno o uverenosti investitora da Srbija čuva ukupnu makroekonomsku stabilnost”, istakla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
U saopštenju se ističe da je snažna tražnja investitora omogućila da predstavnici delagacije Republike Srbije u razgovoru sa investitorima dodatno smanje troškove finansiranja (snize kamatnu stopu) za 0,45 procentnih poena u slučaju obe hartije (tzv. tightening), čime je konačna stopa prinosa bila značajno niža u odnosu na smernice sa početka aukcije. Smanjenje stope prinosa tokom dana je obimnije u poređenju sa prosečnim smanjenjem koje su postigle uporedive zemlje iz regiona u prethodnim danima (poput Mađarske i Rumunije), a koje je iznosilo oko 0,20 procentnih poena.
„U razgovorima sa investitorima prethodnih dana isticali smo da srpsku ekonomiju karakterišu dve ključne reči: stabilnost i pripremljenost – stabilnost domaćih prilika u ambijentu globalnih neizvesnosti i pripremljenost unapred za potencijalne šokove iz međunarodnog okruženja. Ovakvo mišljenje dele i međunarodni investitori, s obzirom da su oni danas pristali na stope prinosa na srpske hartije koje su povoljnije ili na nivou onih koje su u prethodnim danima prihvatali u slučaju pojedinih zemalja iz regiona, investicionog ranga i članica Evropske unije”, naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Iz dolara u evro
NBS je navela da je, sa ciljem smanjenja i deviznog i kamatnog rizika javnog duga, pokazujući odgovornost za njegovu održivost, Republika Srbija zaključila i hedžing transakcije, tj. obaveze po osnovu emisije dolarskih evroobveznica odmah je konvertovala u obaveze u evrima. Time je pored smanjenja izloženosti deviznom riziku kretanja dolara prema evru, smanjen i faktički trošak zaduživanja Republike Srbije, tako da on nakon hedžinga za petogodišnju obveznicu iznosi 6M EURIBOR uvećan za 2,9 procentna poena, a za desetogodišnju obveznicu 6M EURIBOR uvećan za 3,1 procentna poena.
„S obzirom na to da se očekuje dalji rast stopa prinosa na međunarodnom tržištu, Republika Srbija je odlučila i bila spremna da koristi trenutno najpovoljnije uslove na tržištu, kako bi prikupila neophodna sredstva za dalju finansijsku stabilnost i dalji rast privrede, te spremno dočekala ovu godinu. Vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija je zaključilo unakrsnu valutnu svop transakciju kojom obaveze po osnovu emitovanih obveznica konvertuje u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi“ rekao je potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.
Na ovaj način je, kako je naveo Mali, a saopštilo Ministarstvo finansija, „iskorišćen povoljan odnos kursa evra i dolara u ovom trenutku, kao i trenutna divergencija između dolarskih i kamatnih stopa u evrima na međunarodnom tržištu kapitala, i postignuta najpovoljniju cenu zaduživanja“.
„U protekle tri godine Ministarstvo finanansija aktivno hedzuje svoj portfolio, te smo zabeležili i značajne uštede kako na kamatnim stopama, tako i na razlici u deviznom kursu prilikom otplate duga“ rekao je Mali.
On je dodao da globalna kriza, sukob u Ukrajini i energetska nestabilnost podižu cenu novca na tržištu, tako da ćemo morati da sačekamo kraj ove krize kako bismo opet došli do kamatnih stopa od dva odsto koje su nam bile dostupne 2021. godine.
Mali: Postignuta odlična kamatna stopa
Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali je, kako je saopštilo Ministarstvo finansija, rekao da je Srbija postigla ogroman uspeh, jer su investitori pokazali veliko interesovanje za kupovinu srpskih državnih hartija od vrednosti, te da je tražnja bila čak šest puta veća od ponude.
„Ukupna tražnja investitora je iznosila čak 11 milijardi dolara, i bila je šest puta veća od ponude. Ovo je veliki uspeh za našu zemlju i za sve građane Srbije, i potvrda ekonomskih rezultata koje smo ostvarili u prethodnom periodu. Pokazalo se da investitori i dalje imaju veliko poverenje u Srbiju i u našu ekonomsku budućnost. Više od 500 respektabilnih investitora iz celog sveta je pokazalo interesovanje za naše hartije od vrednosti“ rekao je Mali i dodao da je reč o najvećoj tražnji od kada Srbija emituje obveznice na međunarodnom tržištu.
Mali je istakao da je Srbija „postigla odličnu kamatnu stopu, pogotovo uzimajući u obzir da je naša zemlja na tržištu kapitala prošla slično kao Mađarska, koja je članica Evropske unije i ima investicioni rejting, a bolje od Rumunije, koja takođe ima investicioni rejting i članica je EU. Kako je rekao, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, prinosi na obveznicama su u proteklom periodu porasli, usled globalne ekonomske krize kao i konflikta u Ukrajini, čak dvanaest, četiri, odnosno pet puta“.
Proaktivan plan otplate javnog duga
Siniša Mali je istakao da je plan otplate i finansiranje obaveza napravljen proaktivno, kao i da se koristilo vreme niskih kamatnih stopa da se prevremeno otplate stari dugovi i fiksiraju kamate na kredite, tako da je sada prosčna stopa zaduživanja na portfolio javnog duga krajem godine iznosila 2,8 odsto, te će srpske javne finansije moći da iznesu nove cene na tržištu.
On je podsetio da je svet već tri godine u krizi, da je 2023. godina u kojoj će biti mnogo izazova, ali da su srpske javne finansije stabilne i spremne za prelivanje svetskih ekonomskih trurbulencija.
“U takvim vremenima najvažnije je da ste likvidni. Srbija ima novca na računu, imamo podršku međunarodnih institucija, što nam je u ovakvim godinama podrška za neophodnu stabilnost, koju želimo da očuvamo uz sve do sada postignute ekonomske rezultate”, rekao je Mali.
On je zaključio da je jedan od prioriteta naše ekonomske politike efikasno upravljanje i kontrola javnog duga, te da će krajem meseca januara udeo javnog duga u BDP-u iznositi 50,2 odsto.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare