Dok naftna industrija i država trljaju ruke, građani i mali trgovci u problemu

Biznis 04. dec 202216:29 > 19:1223 komentara

Pojeftinjenje goriva u Srbiji je u odnosu na Evropu je zakasnilo. Na visokim cenama koje je određivala država naftna industrija je nagomilala rekordne profite, a u državni budžet slivao se porez od PDV-a, kažu stručnjaci za N1. U toj situaciji u problemu su građani koji plaćaju skupo gorivo, i mali trgovci kojima se ne isplati da drže pumpe zbog niske marže i čestih promena cena.

Plaćali se vozači, dovijale se benzinske pumpe, a ruke trljali država i naftna industrija – od početka zamrzavanja cena goriva u februaru.

„Država, određujući cenu derivata na ovaj način, ne da ne štiti građane, nego ih suštinski dodatno oporezuje, kroz veoma visoke cene derivata na benzinskim stanicama. Ona na taj način ne samo da suštinski pljačka građane, nego i uništava maloprodavce, kojima određuje fiksnu maržu na tako utvrđenu cenu. Oni kroz tu fiksnu maržu ne mogu da zadovolje sve svoje troškove, a onda tu cenu menja na sedam dana, povećava-smanjuje, pa su jedne nedelje kupili po višoj, a sada prodaju po nižoj ceni“, kaže ekonomista Goran Radosavljević.

Povezane vesti

Formula po kojoj se računaju cene goriva ne uzima u obzir to što cene sirove nafte na berzama od letos padaju, pa su najbolje prošli distributeri, pre svih NIS sa udelom u tržištu od preko 80 odsto.

„NIS ima najveće profite u ovoj godini, od svih ranijih godina. Sve to je dovoljno jasno, ovakav način formiranja cena apsolutno ide na račun NIS-u, a mi plaćamo to povećanje profita“, smatra predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

„Neto dobit (NIS-a) je porasla 260 odsto. Jedini razlog tome može da bude nenormalno visoka cena uz iste troškove. EBIDTA (operativni keš) 140 odsto, „cash flow“ 680 odsto. Znači oni plivaju u kešu“, navodi Radosavljević.

Nasuprot veleprodaji, vlasnici benzinskih pumpi su u velikom problemu jer moraju da se snabdevaju većim količinama, a cene variraju od petka do petka. Uz ograničenu maržu od sedam dinara, mnogima se više i ne isplati da rade.

„Većina potrošača gorivo plaća karticom, banke uzimaju 1,6 odsto, tako da od tih sedam dinara ostaje samo 3,5 dinara benzinskoj pumpi. Apsurdno je da nešto što košta 200 dinara, pravi razliku za onog koji prodaje od 3,5“, objašnjava Atanacković.

Žale se trgovci, žale se vozači – ali uz naftnu industriju ruke je trljala država, jer, iako se odrekla dela akcize, zaradila je od PDV-a na visokim cenama. Ipak se poslednjim pojeftinjenjima odrekla dela kolača u korist potrošača.

Komentari

Vaš komentar