DRI: Nosioci gazdinstava stariji od 60, a poljoprivredne mašine od 20 godina

"Prosečna starost nosioca gazdinstva u Republici Srbiji je 61 godina, i u odnosu na 2012. godinu povećana je za dve godine", rekao je Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI).
Kako je istakao, poljoprivredna mehanizacija u Republici Srbiji smatra se zastarelom - više od 80 odsto traktora i kombajna starije je od 20 godina.

Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja je planirano povećanje učešća nosilaca poljoprivrednih gazdinstava do 35 godina starosti tako da dostigne 20 odsto u ukupnom broju nosilaca poljoprivrednih gazdinstava.

Pejović je naveo da je učešće nosilaca gazdinstava mlađih od 35 godina smanjeno sa 4,6 odsto u 2012. godini na 3,1 odsto u 2018. godini.

Prema njegovim rečima, u periodu 2017-2019. godine ukupna realizovana sredstva za podsticaje merama ruralnog razvoja iznosila su 26 milijardi dinara - iz budžeta  Srbije 78 odsto, iz budžeta jedinica lokalne samouprave 16 odsto i iz budžeta Vojvodine  šest odsto.

"Izveštaj je pokazao da, iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera", ukazano je na predstavljaju ovog dokumenta.

Đurđa Kovačević, vođa tima za sprovođenje revizije, je naglasila da je DRI u fazi planiranja revizije poslala upitnike na adrese 145 opština i gradova i utvrdila da samo 26 odsto njih ima usvojene strateške planove ruralnog razvoja u 2019. godini.

"Upravo gradovi i opštine koji izdvajaju najviše sredstava za podsticaje merama ruralnog razvoja, nemaju strateške planove", kazala je Kovačević.

Ministarstvo ne prati efekte

Prema oceni DRI, Ministarstvo poljoprivrede nije u dovoljnoj meri pratilo efekte mera podsticaja ruralnog razvoja, nije pratilo realizaciju Strategije i nije je usklađivalo sa realnim potrebama u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, što, naglašeno je, stvara rizik od neefektivnosti sprovođenja politike ruralnog razvoja.

Ministarstvo poljoprivrede, navedeno je u izveštaju, ne vodi ni Registar podsticaja, u kome bi trebalo da budu javno dostupni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, a takođe često menja obim podsticaja, kriterijume za ostvarivanje prava na podsticaje, što je dovelo do izostanka potpunog efekata realizovanih mera.

Takođe, Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, jer ne vrši uvid u evidenciju korisnika podsticaja, što stvara rizik od nenamenskog korišćenja podsticajnih sredstava.

Izveštaj DRI je pokazao i da Ministarstvo poljoprivrede ne izveštava adekvatno o efektima realizacije mera podsticaja ruralnog razvoja, jer u "Zelenoj knjizi" objavljuje samo podatke po programima mera ruralnog razvoja koje realizuje Uprava.

"Ovakav način merenja efekata ima za posledicu da realizovana sredstva u iznosu od najmanje 1,8 milijardi dinara u periodu 2017-2019. godine nisu obuhvaćena izveštavanjem", naveli su iz DRI.