Ministarstvo ne upravlja informacionim tehnologijama na odgovarajući način zbog nepostojanja plana razvoja informacionih tehnologija, nedovoljnih kadrovskih kapaciteta i upotrebe velikog broja informacionih sistema, upozorila je Državna revizorska institucija.

Informacioni sistem Socijalna karta, navodi DRI - nije u potpunosti implementiran, a pored nedostataka u aplikativnim kontrolama, nisu ni svi predviđeni korisnici uključeni u informacioni sistem Socijalna karta.
"Ministarstvo nije uspostavilo sveobuhvatne mere kojima se obezbeđuje kontinuitet poslovanja u slučaju vanrednih okolnosti, havarija i prekida saradnje sa pružaocem usluge održavanja informacionog sistema Socijalna karta, uključujući i upravljanje rezervnim kopijama. Ministarstvo nije uspostavilo upravljanje informacionom bezbednošću na sveobuhvatan način, jer nije uskladilo Akt o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema sa propisima, kao ni organizaciono i kadrovski uspostavilo upravljanje informacionom bezbednošću, dok na nivou informacionog sistema Socijalna karta ne postoje pravila i procedure praćenja i kontrole zapisa o događajima (logova) niti saradnje sa pružaocem usluge održavanja, što može dovesti do narušavanja bezbednosti IS", ukazali su revizori.

Šta je Socijalna karta

Informacioni sistem Socijalna karta predstavlja "jedinstvenu i centralizovanu evidenciju u elektronskom obliku koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica i koja omogućava korisnicima podataka da obavljaju poslove obrade podataka radi utvrđivanja činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite".

"Nakon sprovedene revizije svrsishodnosti poslovanja utvrdili smo sledeće: Neophodno je da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja unapredi IT upravljanje, obezbedi kontinuitet poslovanja (i u slučaju prekida saradnje sa pružaocem usluge održavanja IS Socijalna karta) i obezbedi viši nivo informacione bezbednosti IS Socijalna karta", navodi DRI.

Iz izveštaja revizora proizilazi da ministarstvo nema ni odgovarajuće kadrove sa neophodnim nivoom stručnog znanja koji bi upravljali sistemom Socijalne karte.

Šta je bio cilj, a šta je ostvareno

Cilj uspostavljanja Socijalne karte je, kako se navodi u izveštaju - postojanje jedinstvene i centralizovane evidencije, u elektronskom obliku koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalnoekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica i koja omogućava korisnicima podataka da obavljaju poslove obrade podataka radi utvrđivanja činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite.
"A posebno radi efikasnijeg ostvarivanja prava i usluga socijalne zaštite, pravednije raspodele socijalne pomoći, unapređenja efikasnosti i proaktivnosti rada organa u oblasti socijalne zaštite, obezbeđivanja podrške u definisanju i oblikovanju socijalne politike i praćenja ukupnih efekata mera socijalne zaštite, kao i obezbeđivanje ažurnih podataka o korisnicima za slučaj vanredne situacije", ukazuje se u izveštaju.

Povezivanje Socijalne karte sa registrima i evidencijama iz člana 15 Zakona o socijalnoj karti izvršena je do 1. januara 2022. godine, a primena Jedinstvenog registra Socijalne karte otpočela je 4. aprila 2022. godine, podsetili su revizori.

Najveći problemi

Revizori su naveli sedam najavžnijih problema u dosadašnjoj primeni Socijalne karta.

Između ostalih, na spisku je i nedovršena primena sistema Socijalne karte, koja je trenutno u fazi integracije sa tri sistema: Sistemom za zaštitu i automatizaciju instrumenata socijalne zaštite (SOZIS), aplikativnim softveror za dečje i roditeljske dodatke i porodiljsko odsustvo  i sistemom Boračka i invalidska zaštita.

Broj korisnika sistema Socijalne karte je veliki. Naime, administratori i korisnici Socijalne karte su centri za socijalni rad, zatim jedinice lokalne samouprave koje obavljaju
poverene poslove, nadležni organi autonomne pokrajine za sprovođenje socijalne zaštite, nadležni republički organ za sprovođenje aktivnosti unapređenja socijalne zaštite i drugi organi državne uprave i institucije.

DRI naglašava da je završena implementacija samo prve faze informacionog sistema SOZIS, koja se odnosi na elektronsku arhivu i procese rada u centrima za socijalni rad.

"Druga faza još nije završena i odnosi se na finansijski modul, izveštavanje i povezivanje sa isplatama prava (Bankom Poštanska štedionica i Upravom za trezor)", ukazuje DRI.

Problem je i sinhronizacija podataka sa softverskim (pod)sistemima kojima upravlja Ministarstvo za rad.

"Takođe, podaci se vode u različitim informacionim podsistemima (za različita prava) i ne postoje na nivou Ministarstva ukršteni uporedivi podaci za svakog pojedinca o svim novčanim primanjima i uslugama iz oblasti socijalne zaštite koje ostvaruje, načinu na koji ih ostvaruje, pa samim tim ni o ukupnim novčanim sredstvima i uslugama koje ostvaruje", upozorila je DRI.

Problem je informaciona bezbednost sistema Socijalne karte pa time i njena pouzdanost, kao i kontinuitet poslovanja u slučaju neželjenih događaja.

"Kako se provera socio-ekonomskog statusa pojedinca vrši upotrebom informacionih sistema, neophodno je obezbediti funkcionisanje sistema uvek, a to znači i u slučaju neželjenih događaja", upozorila je DRI.

Ko se bavi informacionom bezbednošću

U okviru Ministarstva za rad organizovan je, navodi DRI, Sektor za informacione tehnologije koji je podeljen na dva odeljenja. Radna mesta načelnika oba odeljenja- nisu popunjena

"Uvidom u Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u ministarstvu iz opisa poslova 11 zaposlenih na poslovima operatera i kontrolora podataka zaključujemo da oni ne obavljaju IT poslove, već poslove unosa podataka sa rešenja i kontrole unetih podataka. U okviru Sektora za IT, nije sistematizovano radno mesto koje bi u svom opisu posla isključivo imalo poslove koji se odnose na informacionu bezbednost IKT sistema ministarstva i kontrolu primene mera IT bezbednosti, što je za organizaciju ove veličine i specifičnog područja rada neophodno", upozorili su revizori.
Ministarstvo, navodi DRI, nije prepoznalo značaj Sektora za IT i potrebu zapošljavanja/jačanja stručnih znanja zaposlenih.

"Značajno ograničenje u razvoju IT u Ministarstvu je nedovoljan broj stručno zaposlenih lica u Sektoru za IT, smanjena mogućnost zapošljavanja novih kadrova i pretežno oslanjanje na pružaoce usluga (dobavljače). Posledice nedostatka kadrovskih kapaciteta (manjka rukovodećeg i operativnog IT kadra), nepostojanje plana razvoja IT i nekoordinacije između sektora u Ministarstvu,su kašnjenja u sprovođenju IT projekata, nedovoljnoj IT bezbednosti i značajnoj zavisnosti od pružaoca usluge (dobavljača)", navodi se u izveštaju.

DRI je preporučila Ministarstvu za rad da uspostavi odgovarajuću organizacionu strukturu za IT upravljanje, uključujući jačanje kadrovskih kapaciteta i stručnih znanja zaposlenih.

Koji sistemi se koriste, a koji ne

Ministarstvo u svom radu koristi 13 različitih informacionih sistema.

"Dva informaciona sistema su stavljena van upotrebe, (npr DMS i Registar povreda na radu, koji su nabavljeni 2020. godine), a dva najvažnija informaciona sistema (Socijalna karta i SOZIS) nisu u potpunosti implementirana", ukazali su revizori.

Detaljan pregled informacionih sistema koji se koriste u Ministarstvu za rad i onih koji su stavljeni van upotrebe, pogledajte OVDE.

Nekome dostupno, nekome još nije

Podatke koji se obrađuju u Socijalnoj karti koriste korisnici podataka u organima nadležnim za sprovođenje socijalne zaštite, i to u centrima za socijalni rad, jedinicama lokalnih samouprava koje obavljaju poverene poslove, ministarstvu, nadležnom organu AP za sprovođenje socijalne zaštite, nadležnom republičkom organu za sprovođenje aktivnosti unapređenja socijalne zaštite i drugim organima državne uprave i institucijama, u skladu sa zakonom.

"U postupku revizije smo utvrdili da drugi korisnici (JLS koje obavljaju poverene poslove, nadležni organ AP za sprovođenje socijalne zaštite) nemaju pristup sistemu Socijalna karta... Predstavnici Ministarstva navode da drugi korisnici nemaju pristup sistemu Socijalna karta zbog nepostojanja L3VPN kanala komunikacije i da je to obaveza Kancelarije za IT i elektornsku upravu. Pojedine ustanove navedene u konkursnoj dokumentaciji za nabavku informacionog sistema Socijalna karta, nisu n i predviđene Zakonom o socijalnoj karti", navode revizori.