Drugo ime za zaduživanje Srbije po Siniši Malom – ogroman uspeh

Biznis 22. jan 202319:2046 komentara

Tek je prvi mesec u 2023. godini a Srbija se već zadužila za novih 1,75 milijardi dolara. Ministar finansija Siniša Mali tvrdi da je novo zaduženje ogroman uspeh za našu zemlju, dok kritičari poručuju dug nam samo raste, dižemo kredite da bismo vratili kredite i zemlja nam se duplo zadužila od 2012. Međutim u svom autorskom tekstu "500 svetskih investitora htelo je naše obveznice" potpredsednik Vlade kritičarima poručuje - "Teško mi je da zamislim da postoji zemlja sa više fudbalskih i političkih analitičara, pa nekada rezultati nisu jasni od kakofonije koju proizvode ovi drugi".

A kakvi su nam to rezultati u poslednjih 10 godina?

Povezane vesti

„Realan dug 2012. godine bio je oko 17-18 milijardi, tako da je on u poslednjih 10 godina dupliran“, kaže kolumnista Nove ekonomije Bogdan Petrović.

Međutim u autorskom tekstu koji je pisao ministar finansija i koji počinje kao sastav – kako sam proveo zimski raspust – tog podatka nema. Ministar počinje time da je Srbija – „zemlja prirodnih lepota, ljubaznih domaćina, pristupačnih ljudi, dobrog humora, ukusne hrane, vrhunskih sportista“. Pa dodaje da nas „tako stranci najčešće opisuju poslednjih godina“. Nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija poslednje godine ne vidi baš tako, pa ni protekle mesece.

„Završili smo prošlu godinu zaduživanjem od MMF, od UAE, počinjemo Novu godinu sa zaduživanjem, u poslednja četriri meseca napravili smo rekord u zaduživanju od pet milijardi evra, i to ne možemo nazvati uspehom“, kaže Dušan Nikezić.

Možemo, kaže ministar Mali dalje u svom tekstu, u kojem novi dug od 1,75 milijardi dolara i ne naziva dugom, pa objašnjava da je tražnja za državne evroobveznice bila šest puta veća od ponude.

„Mi smo, dakle, za dalja ulaganja u železničku i putnu infrastrukturu, za izgradnju bolnica, domova zdravlja, škola, vrtića, prikupili 1,75 milijardi dolara po kamatnoj stopi kakvu ne ostvaruju ni zemlje Evropske unije, jer je došlo vreme kada novac postaje sve skuplji i skuplji“, kazao je Mali.

Malo li je na ovu skupoću? A kamata? Kolika je kamata, autor teksta ministar finansija, ne pominje ni onim malim, sitnim slovima.

„Kamata je vezana za Euribor, trenutno je oko šest posto, ali ako Euribor poraste, ta kamata može biti 7,5 do osam posto na godišnjem nivou. Rizik ovog zaduživanja jeste što on nosi promenljivu kamatu“, ukazuje Bogdan Petrović.

Rizik je isto reč koje nema u tekstu Siniše Malog. Ministar umesto nje koristi reč „ugled“, i tvrdi da je Srbija finsijski stabilna, dok predstavnici vlasti od pre 2012. računaju koliko je sad svaki građanin zadužen.

„Javni dug će na kraju godine preći 35 milijardi evra. To znači da smo se u zadnjih 10 godina zadužili preko 20 milijardi evra. Kada to svedemo na svako domaćinstvo znači da će svaka porodica u Srbiji biti zadužena za 15 hiljada evra“, navodi Nikezić.

Ako pažljivo nastavite da čitate autorski tekst Siniše Malog ni tih podataka nema, ali zato ministar piše kako je Srbiji u svetskoj krizi.

„Ovo je prva svetska kriza u kojoj Srbija ne grca u dugovima, ekonomski parametri ne zveckaju bankrotom, ima planove za ulaganje u budućnost, a ne samo planove kako da preživi, čemu smo svedočili godinama“, piše Mali.

„Dospeće obaveza od prošlosti je nešto ispod pet milijardi, ali moramo da se zadužimo i za deficit, mi nemamo uravnotežen budžet, tako da moramo i tu dodatno da se zadužimo. Potreba za zaduženjem na godišnjem nivou je sedam milijardi“, navodi Petrović.

Čitaćemo dakle i o Uskršnjem, letnjem, jesenjem raspustu… i kako je zaduživanje baš dobar potez. A za kraj zimskog zaduženja Mali poručuje -„Danas živimo ono čemu je toliko generacija pre nas moglo samo da se nada – Da žive u Srbiji, zemlji investicija, razvoja i napretka.“

Komentari

Vaš komentar