Dušan Uzelac o smanjenju rate za stan: Kratkoročna mera za dugoročnu stabilnost

Podsetimo, ova mera NBS odnosi se na dužnike koji su uzeli kredit pre avgusta prošle godine, do 200.000 evra, a nova kamatna stopa iznosiće 4,08 odsto.

"Ova mera je pre društvena, nego ekonomska, jer kada građani trpe finansijski pritisak i žongliraju da se snađu iz meseca u mesec, to dovodi do društvene tenzije. Kada ekonomski problem postane društveni, dolazi do reakcije države", rekao je Uzelac.

Na pitanje da li NBS može to da radi, Uzelac je odgovorio da NBS kao centralna banka spušta okvire poslovanja svim drugim bankama i "može i da ih promeni i preko noći".

"Mogla je i da ih smanji i na jedan odsto. Ona ima dvojaku ulogu. Tu je da obezbedi normlano funkcionisanje bankarskog sistema, ali i da štiti građane, dakle njen domen je na obe strane. Nekada vidimo da radi na strani banaka, ali desi se i ovo. Nije bio samo problem što su krediti skupi danas, već i neizvesnost do kada će to da potraje", objasnio je on.

Kamata je u aprilu prošle godine bila 2,26 odsto, u junu ove godine 6,6, a sada je 4,08 odsto, a Uzelac kaže da banke sigurno nisu zadovoljne ovom odlukom.
"Siguran sam da je bilo pregovora sa bankama pre nego što je ova odluka doneta. Naravno da poslovne banke nisu zadovoljne ovim. Mera je ograničena na 15 meseci, ali gledajte to ovako - to je kratkoročna mera za dugoročnu stabilnost", rekao je Uzelac.

Na pitanje da li će neki drugi troškovi porasti ili će banke prestati da odobravaju neke nove, Uzelac odgovara da ćemo saznati u oktobru.

"Odluka je doneta na tri strane - isključivanje euribora iz računice na 15 meseci, ograničavanje bankarske marže na 1,1 odsto i izbacivanje naknade za prevremenu otplatu, čime se otvara mogućnost refinansiranja. Sve tri strane su izbalansirane da smanje pritisak na običnog čoveka da on ne bi postao 'nenaplativ kredit', čega su se banke plašile. U Srbiji ima 150.000 stambenih kredita", kazao je on.

Na tržištu su bile i varijabilne, i fiksne i kvazifiksne kamate, podsetio je.

"Najgore su prošli oni koji su izabrali fiksnu kamatu, jer za njih ne može da se primeni ovo smanjenje. Postoji tu jedan finansijski manevar, a to je da traže od poslovne banke da vam snizi kamatnu stopu na osnovu zahteva. Ako jedna banka neće da smanji kamatu, korisnik kredita može da ga refinansira u drugoj banci, koja ima nižu kamatu - dobiće 5,1 a na šest odsto. Banke će uglavnom pristati, da ne bi izgubile klijenta", objasnio je.

Sve ove akcije snižavanja cena, pa i snižavanje cena kredita mogu da se povežu sa najavom izbora, rekao je Uzelac, podsećajući da je to klasična politika svih država sveta da umire narod pred izborne odluke.

"Ne sudim da li je to pogrešno ili ispravno. Kada je građanin rastgerećen sa plaćanjima koji su mu pravili problem, on to treba da koristi. Nakon 15 meseci će se plaćanje vratiti na ono koje je dogovoreno u ugovoru. Nikakav dug se neće akumulirati, ali da li kamatna stopa može da bude posle toga i veća od 6,6 odsto - recite mi koliko će biti euribor, pa ću vam odgovoriti. Dosta je kompleksnih pitanja otvoreno na globalnom nivou. Njihova rešenja odrediće i ekonomske tokove", kazao je on.

Prosečna kamatna stopa na stambene kredite u Eurozini u aprilu bila je 4,17 odsto u Italiji, u Nemačkoj 3,93, u Austriji 3,83, Francuskoj 2,6 odsto. Na pitanje zašto sekamatne stope toliko razlikuju u odnosu na onih 6,6 koliko je kod nas bilo u junu, Uzelac procenjuje da je marža banaka bila nesrazmenro visoka u odnosu na druge zemlje.

"Prvo da se razumemo, Eurozona je potpuno drugačiji sistem od nas. Mi imamo i drugu valutu, drugi bankarski sistem, manje smo tržište. Samim tim je novac skuplji na tržištu gde je rizik veći. Ali banke su u trenutku negativnog euribora iskoristile priliku da ne spuste marže. A negativni euribor im je dao prostor da u ugovoru upišu maržu ne od tri, nego od 3,20. I upravo je jedna od odluka da se marža smanji na 1,1 odsto", zaključio je on.

Pogledajte još: