Jedan mesec, jedna brojka: Ekonomija Srbije u 2024.

JANUAR 2024.

1,5 milijardi evra

1,5 milijardi evra iznose kamate na javni dug koje je trebalo da otplaćujemo tokom narednih 12 meseci, dakle cele 2024. godine.

"Javne finansije Srbije su u solidnom stanju, glavni budžetski rashodi su pod kontrolom, a porezi se uredno naplaćuju, međutim, država se u 2023. dosta zadužila po visokoj kamatnoj stopi, pa će to 2024. godine koštati 1,5 milijardu evra", rekao je u januarskom intervjuu za Betu glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

Na zaduživanje države bitno su, kako je rekao uticali neki nestandardni troškovi države koji ne bi trebalo da budu deo redovnog budžeta. Jedan takav trošak bila je pomoć Srbijagasu, više od 500 miliona evra, dok je drugi razlog za zaduživanje države je vanredna isplata pomoći građanima, koja je ekonomski i socijalno upitna – 20.000 dinara svim penzionerima, 10.000 dinara za decu do 16 godina, a 10.000 dinara za srednjoškolce, ukazao je tada Brčerević.

FEBRUAR

63.000 evra

63.000 evra cena je najskuplje prodatog garažnog mesta u Srbiji, stoji u izveštaju koji je Republički geodetski zavod objavio u februaru.

Prema tom izveštaju RGZ, u četvrtom kvartalu 2023. najskuplji stan prodat je u beogradskoj opštini Vračar po ceni od 1,54 miliona evra, dok je najskuplja kuća prodata, opet u Beogradu - u opštini Savski venac, za 1,9 miliona evra.

I dalje se sve najčešće pazari - za keš.

MART

27 miliona evra

27 miliona evra, i nešto malo više, cena je po kojoj je prodat Hotel Jugoslavija.

Hotel Jugoslavija prodat je 22. marta na licitaciji po početnoj ceni od 3.176.997.271 dinara, što je nešto više od 27 miliona evra. Kupac je MV Investment, u vlasništvu Milenijum tima.

Istog meseca, ali nešto ranije, prodat je i dugo pominjani "stan sa stanarima" u Geneks kuli u Beogradu.

Kupoprodajna cena bila je - devet miliona dinara.

Ko je kupio stan, i ko se sve za njega nadmetao - pročitajte u OVOM tekstu.

APRIL

35.000 vozača

35.000 profesionalnih vozača nedostaje Srbiji.

Generalni direktor poslovnog udruženja Drumskog saobraćaja Srbijatransport Beograd Goran Aleksić izjavio je da Srbiji nedostaje gotovo 35.000 profesionalnih vozača autobusa i kamiona i da čak ni plata od 3.500 evra nije dovoljna da se jave za posao, prenela je u aprilu Radio-televizija Srbije (RTS).

Po njegovim rečima, zbog toga je Srbija primorana da uvozi radnu snagu.

Aleksić je rekao da su podaci o manjku od 20.000 vozača, koji se najčešće spominju u javnosti, još iz 2019. godine i da je od tada situacija dodatno pogoršana.

„Od tada je značajno smanjen priliv novih vozača, tako da je van srednjih škola došlo, kroz stručnu profesionalnu kompetenciju, negde oko novih 1.000 vozača, a trebalo je oko 15.000, 16.000“, rekao je Aleksić.

On je dodao i da se "manjak vozača nadoknađuje radnicima koji dolaze, recimo, iz Indije".

MAJ

4,5% inflacija

Međugodišnja inflacija na kraju 2023. godine bila je 7,6 odsto, potom je u januaru usporila na 6,4 procenta, u februaru je bila 5,6 odsto, dok je u martu usporila na pet procenata. U aprilu je ostala na nivou od pet odsto, dok je u maju "ušla" u granice ciljane inflacije i iznosila je 4,5 odsto.

Junska međugodišnja inflacija je dodatno usporila, na 3,8 odsto, dok je u julu porasla na 4,3 odsto, da bi u avgustu ostala na tom istom nivou. U septembru je blago usporila na 4,2 procenta, dok je u oktobru ubrzala na 4,5 odsto, da bi u novembru opet usporila na 4,3 odsto, što je i dalje iznad septembarskog nivoa.

JUN

2,04 milijarde dinara

2,04 milijarde dinara platila je država Etihad ervejzu da bi postala jedini vlasnik Er Srbije.

Kada je u novembru 2023.  godine država postala jedini vlasnik Er Srbije, u to ime je platila 2,04 milijarde dinara, što je oko 17,4 miliona evra. Toliko nas je koštao izlazak Etihad ervejza iz vlasničke strukture nacionalnog avio-prevoznika.

Ono što se krilo kada se obelodanilo, više nije tajna – da bi postala stoprocentni vlasnik kapitala Er Srbije, država je od Etihad ervejza otkupila preostalih 16,42 odsto akcija nacionalnog avio-prevoznika.

To su potvrdili i državni revizori.

„Isplata sredstava u iznosu od 2.038.956.000 dinara je izvršena na račun Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na osnovu Ugovora o prenosu akcija Er Srbije i Zaključka Vlade kojim je Vlada dala saglasnost za kupovinu 3.354.050 običnih akcija Er Srbije a.d“, konstatovala je Državna revizorska institucija kontrolišući završne račune Ministarstva finansija za 2023. godinu.

Izveštaj DRI nosi datum 24. jun 2024.

Državni revizori su naveli da je država vlasnik akcija u domaćim javnim i privatnim nefinansijskim preduzećima i institucija u vrednosti od 88,14 milijardi dinara.

Detaljnije pročitajte OVDE.

JUL

17,8 milijardi evra

Koliko košta EXPO 2027, a koliko najavljeni program ulaganja "Skok u budućnost" - od milijardu, dve, pa do gotovo 18 milijardi evra raspon je vrednosti investicija koje su se pominjale u vezi sa troškom za EXPO 2027, odnosno za pomenuti skok u budućnost. O kojim je tačno investicijama reč (precizan spisak) i koliko će, konkretno, svaka od njih da košta i kako, kada, odakle i koliko ćemo za njih davati u julu 2024. nije bilo poznato.

Samo je MMF objavio, za tada „najdetaljiniji“ prikaz investicija – postoje ukupno 323 projekta u vrednosti od 17,803 milijarde evra. Sastoji se od pet stavki: EXPO 2027, infrastruktura, industrijalizacija, modernizacija i „integralni razvoj i turizam“.

Tek u revidiranoj Fiskalnoj strategiji za 2025, objavljenoj u novembru, dat je pregled 56 investicija vrednih ukupno 313,6 milijardi dinara. Među njima je naveden trošak za izgradnju Nacionalnog stadiona od 67,5 milijardi dinara.

Zašto je Fiskalni savet prethodno rekao da je plan izdataka za Nacionalni fudbalski stadion sa pratećom infrastrukturom u 2025. i 2026. godini „više nego udvostručen“ i da iznosi gotovo milijardu evra (112,4 milijarde dinara) i ko se tu zaračunao - Fiskalni savet ili ministar Siniša Mali pročitajte detaljnije u OVOM tekstu.

AVGUST

911 miliona dinara

911 miliona dinara beleži štetu Fond PIO zbog - ćutanja uprave.

Neažurnost i nesavesnost u radu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO) kada su u pitanju zahtevi stranaka da ostvare svoja prava doveo je do velikog gubitka za ovaj fond. Naime, Fond je godinama, usled neodgovaranja na vreme na zahteve građana, bio tužen zbog takozvanog „ćutanja uprave“ – i zbog toga pretpreo štetu od oko 911 miliona dinara.

Broj upravnih sporova zbog ćutanja uprave uvećan je od 2012. godine do danas 1.000 puta, odnosno od svega 55 sporova u 2012. godini do oko 50.000 sporova u 2023. godini, zbog čega PIO fond ima štetu od oko milijadru dinara, naveo je Savet za borbu protiv korupcije u svom poslednjem izveštaju, objavila je u avgustu Nova ekonomija.

Razlog za uvećanje broja uspravnih sporova čiji je osnov „ćutanje uprave“ su višestruki.

Kako je objašnjeno u dokumentu koji je Savet predao i Vladi Srbije, PIO fond je raspolagao celokupnom dokumentacijom odnosno dosijeima stranaka koje su uredno podnosile zahtev za ostvarenje nekog od prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

SEPTEMBAR

5% kamatna stopa

Pet odsto biće maksimalna kamatna stopa na stambene kredite do kraja 2025, predviđeno je izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koje je trebalo da stupe na snagu 1. januara 2025.

Pošto će sednica Skupštine na kojoj će poslanici raspravljati o tom predlogu zakona biti tek u januaru 2025, NBS je donela meru sa kamatnim stopama identičnim onima u zakonu - kako bi ograničenje cena kredita moglo da zaživi kada je i planirano.

Prvobitnim nacrtom izmena pomenutog zakona koji je Narodna banka Srbije objavila u septembru, predviđeno je ograničenje kamatnih stopa na stambene zajmove čije bi se maksimalne vrednosti utvrđivale dva puta godišnje i zavisile bi od prosečne ponderisane kamatne stope na već odobrene kredite.

Naknadno, u novembru, NBS je Skupštini uputila na glasanje predlog zakona koji bi tokom cele 2025. godine podrazumevao da nijedan korisnik stambenog kredita u Srbiji ne može rate da otplaćuje po stopi višoj od pet odsto.

Šta je predviđao prvobitni nacrt pročitajte OVDE, a kako izgleda finalni predlog koji je dostavljen poslanicima na glasanje pročitajte na OVOM linku.

OKTOBAR

4 velika trgovca

4 velika trgovinska lanca našla su se na udaru antimonopolske komisije.

Zbog sumnje da su dogovarali cene Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri trgovinska lanca: Delez, Merkator S, DIS i Univereksport.

Postupak je pokrenut 10. oktobra.

„Komisija je izvršila nenajavljeni uviđaj u njihovim prostorijama, a nenajavljni uviđaj je istovremeno izvršen i u poslovnim prostorijama društva Cenoteka, kao trećeg lica. Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije“, navodi se u saopštenju Komisije.

Opširnije o pokretanju postupka pročitajte OVDE, a detalje o tome koje cene je Komisija poredila u ova četiri trgovinska lanca možete pronaći u OVOM tekstu.

NOVEMBAR

15 žrtava

15 žrtava pada nadstrešnice tek renovirane Železničke stanice u Novom Sadu i još dvoje teško povređenih mladih ljudi 1. novembra 2024.

Čija računica, i koliko "teška" je dovela do užasne nesreće sa nesagledivim posledicama - još nije otkriveno.

Tokovi novca u vezi sa celim projektom "modernizacije železničke pruge Beograd – Subotica – državna granica (Kelebija)", što je uključivalo i renoviranje stanične zgrade u Novom Sadu i dalje - nisu objavljeni.

DECEMBAR

195 dokumenata

195 dokumenata u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu objavila je 13. decembra Vlada Srbije nakon pokretanja studentskih protesta i blokada.

U sredu 11. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će "javnost dobiti na uvid celokupnu dokumentaciju o projektu rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu" i tom prilikom, tokom konferencije za novinare u Predsedništvu,  pokazivao je papire podeljene u osam registratora.

„Sva dokumentacija do koje smo došli, sve ono sa čim raspolaže tužilaštvo, biće stavljeno na uvid celokupnoj javnosti. Očekujem da sutra do kraja radnog vremena kompletna dokumentacija bude postavljena“, rekao je tada Vučić.

Međutim, pomenutih 195 dokumenata je daleko manji broj od "celokupne dokumentacije koju ima tužilaštvo".

Tužilaštvo je, naime, u isto vreme imao četiri puta više dokumenata.

Prema saznanjima Forbes Srbija dobijenim iz uvida u naredbu o sprovođenju istrage i objavljenim 12. decembra, tužilac u svom posedu ima više od 850 dokumenata, tačnije - 857.

Građevinski fakultet u Beogradu 19. decembra objavio je preliminarni zaključak analize dokumenata u koju je javnost dobila uvid.

Zaključak je da ključna dokumentacija - nedostaje.

U međuvremenu, Vlada Srbije je na svom sajtu objavila i dodatnu dokumentaciju, a deo je objavilo i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Studenti u blokadi su objasnili i zašto njihov prvi zahtev - objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu - nije ispunjen.

Koji su njihovi zahtevi i šta nedostaje od dokumentacije pročitajte OVDE.

JANUAR 2025.

0 dinara

Nula dinara koštaće, prema najavi gradonačelnika Beograda Aleksandara Šapića, gradski prevoz u glavnom gradu za sve putnike.

Računica koliko će to da košta Grad i Beograđane - nije objavljena.

Ali je, zato, preko noći promenjen iznos planiranih investicija Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, pa je Skupština Beograda, dala zeleno svetlo GSP-u da se kod banaka zaduži za još 22 milijarde dinara za nabavku novih tramvaja i autobusa.

Zna se i da će Beograđani od 1. janaura vodu plaćati skuplje za 17,5 odsto, a sahrane su, sa svim pratećim uslugama, još sredinom septembra poskupele za čak 60 odsto...