Jedan mesec, dve-tri brojke: Ekonomija Srbije u 2025.

JANUAR 2025.

0 DINARA

Javni prevoz u Beogradu besplatan je od 1. januara 2025.

Tačno 48,28 milijardi dinara će za 2026. godinu biti izdvojeno iz budžeta grada i to će otići za funkcionisanje gradskog prevoza, rekao je godinu dana kasnije za N1 Ivan Banković iz Sindikata Centar - GSP Beograd.

"Nažalost, od tog novca nećemo imati investicije. Dakle - nula metara nove tramvajske mreže, nula metara nove trolejbuske kontaktne mreže. Od tog novca neće biti kupovana nova vozila, a ja moram da podsetim da ove godine, iako su planovi bili ambiciozni da se kupi 300 autobusa za GSP, sto novih tramvaja i remont 25 španskih tramvaja - ništa od toga nije realizovano. Pa smo došli do toga da nabavljamo 25 novih autobusa naredne godine i 80 tramvaja, ali to neće biti nabavljeno od ovih sredstava, već od novih kredita i zaduženja," naveo je Banković.

2,24 milijarde dinara

potrošeno je manje za vreme generalnog štrajka 24. januara, kada su studenti pozvali građane na bojkot kupovine na svim prodajnim mestima, u odnosu na potrošnju sedam dana ranije, 17. januara. Istovremeno, Poreska uprava Srbije zabeležila je 1,1 milion fiskalnih računa manje u odnosu na isti dan nedelju dana ranije.

8 puta

odlagana je puna primena američkih sankcija NIS-u nakon što je 10. januara 2025. godine OFAC (Odeljenje za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije SAD) uvelo sankcije Naftnoj industriji Srbije, sa obrazloženjem da većinski ruski vlasnik profitom finansira rat u Ukrajini.

OFAC je 10. januara stavila kompaniju NIS na takozvanu SDN listu. Istovremeno izdata je Opšta licenca OFAC-a br. 117 koja je obezbedila odlaganje pune primene sankcija do 27. februara 2025. godine.

Nakon toga OFAC je izdao osam posebnih licenci koje su odložile stupanje sankcija na snagu u punom obimu.

Izdata licenca istekla je 8. oktobra 2025.

Posle osam odlaganja, sankcije stupaju na snagu 9. oktobra 2025.

Međutim, 31. decembra uveče ministarka Đedović-Handanović objavljuje: "Naftna industrija Srbije dobila licencu američkog OFAC-a za nastavak rada do 23. januara". Ovo znači i da će Rafinerija u Pančevu posle 36 dana moći da nastavi sa radom, dodala je.

FEBRUAR 2025.

11%

rasta penzije bila je tema pokušaja dijaloga penzionera Miloja Sarića iz sela Toljevac kod Varvarina sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

"Rekao sam sebi Mile, sad ili nikad", priča ovaj penzioner koji je invalid od svoje 24 godine kada je na poslu ostao bez ruke.

Zato je odlučio da ode u Varvarin i lično Vučiću postavi pitanje u ime svih invalida rada.

“Rekao sam sebi – Mile, sad ili nikad. Pa sam onda rekao sebi - Mile, 'el imaš srce, il nemaš srce. Presvukao sam se i otišao pešice na autobus...“, ispričao je Sarić za N1.

I to je bio lakši deo posla. Mnogo teže je bilo doći do mikrofona.

Miloje je, naime, pokušao da predsedniku države tokom njegove posete Rasinskom okrugu predstavi kako to u praksi izgleda povećanje penzije od 11 odsto, kada neko za svoj invaliditet dobija pomoć od tek nešto više od 8.000 dinara mesečno.

Šta je Mile pitao predsednika, a šta mu je i kako predsednik Srbije odgovorio - pročitajte OVDE.

50.688 dinara

iznosi prosečna penzija za februar 2025. godine. Oko milion penzionera ima penzije ispod ovog iznosa.

Republički zavod za statistiku redovno objavljuje, na osnovu podataka Fonda PIO, koliko iznosi godišnji realni rast prosečne penzije u Srbiji.

Podaci su jasni i nedvosmisleni, a portal N1 je u tabelama dao pregled kako su se kretali počev od 2000. godine do kraja 2023 - kada su i koliko penzije realno rasle pročitajte u OVOM tekstu.

MART 2025.

50-100%

smanjena je plata prosvetarima koji su bili u obustavi nastave.

"Ne znamo da li je cilj bio da nas međusobno posvađaju, ali svi mi u potpunoj blokadi smo, po dosadašnjim informacijama koje razmenjujemo, u različitim školama primili različite iznose na ime prvog dela februarske plate, a neki - ni dinara. Čak je u jednoj beogradskoj gimnaziji velika razlika između procenta umanjenja plata nastavnicima koji su istovremeno ušli u obustavu nastave". Ovim rečima su prosvetari u obustavi sa kojima smo razgovarali u martu 2025. opisali tadašnju situaciju kada je reč o uplati prvog dela zarade za protekli mesec.

230 miliona dinara

vrednost je razrezanog posebnog poreza po osnovu porekla imovine, za svega tri građanina Srbije.

Bogatašima bez porekla imovine razrezano je 230 miliona dinara poreza - Poreska uprava u martu je, na Kopaonik biznis forumu, obelodanila da su od pre pet godina, otkako je usvojen Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, poreznici za svega troje građana Srbije utvrdili da su stekli značajnu imovinu kojoj ne mogu da dokažu poreklo. Za toliko ih je završen postupak kontrole, pa im je razrezano da plate ukupno oko 230 miliona dinara, što je oko dva miliona evra.

APRIL 2025

95%

je šteta na ovogodišnjem rodu kajsija, koja je među kulturama najviše stradalim od mraza.

Mrazevi su u drugoj polovini marta i u aprilu oštetili voće u Srbiji, a najviše je stradala kajsija, pa je šteta na tom voću u pojedinim krajevima i do 95 odsto, ukazao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.

Da je mraz ponovo desetkovao kajsije pokazalo se i kroz cene u kasnijoj ponudi ovog voća na pijacama i prodavnicama.

Kako je za N1 rekao agroekonomista Milan Prostran, u pitanju je treća godina u nizu da kajsije zahvati mraz. Kako je naveo, u Srbiji postoje tri velika područja pod kajsijama - okolina Čačka, Grocka i severni deo Bačke.

Zbog poznih prolećnih mrazeva, Srbija je 2024. izgubila dosta voća, između 160.000 do 200.000 tona. Prostran navodi da su se osim kajsija, na udaru našle rane sorte bresaka i trešanja.

Detaljnije pročitajte u OVOM tekstu.

Inače, voćarstvo je u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje u 2024. godini učestvovalo sa 17,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

11,2 MILIJARDE DINARA

dali su građani za godinu dana na ime pretplate za RTS.

U aprilu su objavljeni završni računi RTS za 2024. godinu. Od ukupno 15,44 milijarde dinara, koliko je tokom 2024. godine prihodovala Radio-televizija Srbije, najveći deo je dobijen od tv pretplate. Naime, samo od taksi koje građani i firme plaćaju RTS-u uz račune za struju, za godinu dana se u kasu ovog javnog medijskog servisa slilo 11,2 miijarde dinara, što je više od 95 miliona evra. Na ovo treba dodati još 2,5 milijardi dinara, što je oko 21 milion evra, plaćene takse za Radio-televiziju Vojvodine, koja je tokom 2024. zabeležila ukupne prihode od 4,3 milijarde dinara.

MAJ 2025.

22,3 MILIJARDE DINARA

duguje 20 najvećih dužnika za električnu energiju, pokazali su podaci Elektroprivrede Srbije objavljeni u maju, a sa presekom na dan 25. april 2025. Među njima je i Politika AD koja je od početka prošle godine svoj dug za struju uvećala za čak 1,2 milijarde dinara.

JUN 2025.

2.468 MILIJARDI DINARA

ukupna je vrednost 56 kapitalnih projekata u koje država planira da investira novac. To je oko 21 milijardu evra, pokazali su podaci objavljeni u junu, u Nacrtu Fiskalne strategije za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu.

Do tada je u te projekte uloženo 929,7 milijardi dinara, a u ovoj i naredne tri godine planirani trošak je još 920 milijardi dinara.

EXPO, procenjen na ukupno 139,6 milijardi dinara, nije najvredniji među njima, već je to projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, procenjen na ukupno - 367,9 milijardi dinara.

Revidirana Fiskalna strategija pokazala je drugačije podatke - poskupeli su i EXPO i Nacionalni stadion.

Opštirnije pročitajte u OVOM tekstu.

JUL 2025.

121 MILION EVRA

uplate na račune Elektroprivrede Srbije u Alta banci i Poštanskoj štedionici građani tokom jednog meseca na ime računa za utrošenu električnu energiju, pokazuje računica po osnovu prosečnog utroška od 322 kWh mesečno po domaćinstvu.

Alta banka je, inače, novo uplatno mesto za namirivanje računa za utrošenju struju na području Beograda.

Opštirnije o toj temi pročitajte OVDE.

AVGUST 2025.

81,4 odsto

poskupelo je domaće voće za godinu dana.

Domaći poljoprivredni proizvodi su za godinu dana, od juna 2023. do juna 2024, ukupno gledano poskupeli 13,4 odsto. Međutim, cene domaćeg voća su u tom periodu porasle za čak 81,4 procenta, stoji u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, objavljenom u avgustu 2025.

SEPTEMBAR 2025.

20%

sme da iznosi maksimalna trgovačka marža za proizvode iz 23 kategorije, propisano je novom uredbom Vlade Srbije.

Od 1. septembra 2025. na snazi je Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe. Uredbom su ograničene marže u trgovinama na 20 odsto za proizvode iz 23 kategorije. Prilikom usvajanja ovog podzakonskog akta, ministar finansija izjavio je da će "u svim maloprodajnim lancima biti snižene cene do 20.000 proizvoda".

Uredba je ubrzo "pretrpela" nekoliko izmena - čak četiri.

Opširnije - u OVOM tekstu.

OKTOBAR 2025.

9.

zahtev Naftne industrije Srbije za odlaganje američkih sakcija, nije prihvaćen od strane Odeljenje za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije SAD (OFAC).

Posle osam odlaganja, pune sankcije američkog OFAC-a prema NIS-u stupaju na snagu 9. oktobra 2025.

Od tada NIS nije dobijao sirovu naftu za preradu hrvatskim naftovodom JANAF, pa je njegova rafinerija u Pančevu radila do početka decembra, prerađujući zalihe. Međutim, 31. decembra uveče vlast je objavila da je NIS dobila licencu američkog OFAC-a za nastavak rada do 23. januara". Ovo znači i da će Rafinerija u Pančevu posle 36 dana moći da nastavi sa radom, rekla je resorna ministarka.

6,6%

iznosi prosečno poskupljenje električne energije od 1. oktobra.

Od 1. oktobra, domaćinstva i mali kupci utrošenu električnu energiju plaćaju skuplje - u proseku za 6,6 odsto. Takođe, od danas potrošači brže ulaze u takozvanu "crvenu zonu" potrošnje - čim pređu 1.200 kWh na mesečnom nivou, čime im se automatski kilovat sati obračunavaju po znatno višim cenama. Granica između ove dve zone do sada je bila na 1.600 kWh.

337 dinara

nova je minimalna cena rada od 1. oktobra 2025. godine.

Minimalac se za prethodne mesece u 2025. obračunavao po ceni od 308 dinara po radnom času neto.

Od naredne godine nova minimalna cena rada biće 371 dinara po radnom času.

NOVEMBAR 2025.

300,1 milion evra

platiće tri operatora za licence za 5G.

Telekom Srbija, Yettel i A1 ispunili su uslove i dobili licencu za 5G na javnom nadmetanju održanom 14. novembra, objavio je RATEL. Sva ti operatora će ove licence platiti po nešto više od 100 miliona evra - Telekom 100.050.530 evra, Yettel 100.028.170 evra i kompanija A1 100.020.730 evra. "Ukupan prihod od prodaje radiofrekvencijskog spektra iznosi 300.099.430 evra", navodi RATEL.

453,3 milijarde dinara

predviđeno je da se od akciza slije u budžet Srbije tokom 2026. godine.

Predlogom budžeta za 2026. godinu prihodi od akciza projektovani su ukupnom iznosu od 453,3 milijarde dinara. One čine deo poreskih prihoda za koje se planira da će 2026. biti 2.080 milijardi dinara.

"Akcize na naftne derivate planiraju se u iznosu od 244 milijarde dinara, akcize na duvanske proizvode 154 milijardi dinara, dok su ostale akcize planirane u iznosu od 55,3 milijarde dinara", navodi se u obrazloženju Predloga zakona o budžetu za 2026. koji je u četvrtak 6. novembra usvojila Vlada Srbije.

DECEMBAR 2025.

0 litara

sirove nafte ostalo je za preradu u Rafineriji nafte Pančevo koja u decembru obustavlja rad postrojenja zbog američkih sancija NIS-u.

U Rafineriji nafte Pančevo 2. decembra 2025. počela obustava rada proizvodnih postrojenja usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo prema kompaniji NIS, saopštila je ova kompanija. Licencu je od OFACA NIS dobio, kako je objavljeno 31. decembra uveče, i to 23. januara, a to znači i da će Rafinerija moći da nastavi sa radom.

5 miliona

nelegalnih objekata postoji u Srbiji, procena je države i oni sada mogu da se upišu u katastar.

Od 8. decembra 2025. građani - vlasnici nezakonito izgrađenih stanova i kuća, mogu svoje nepokretnosti da upišu u katastar po posebnom zakonu - Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

Rok za upis u katastar po ovom zakonu je 60 dana, do 8. februara 2026.

120 dinara

bio je prodajni kurs evra u menjačnicama u pojedinim gradovima Srbije.

U Bujanovcu se evro u utorak, 9. decembra, u menjačnicama prodavao i po 120 dinara, uz ocenu da će, zbog velike tražnje kurs biti - još viši. I u drugim gradovima prodajni kurs u menjačnicama je porastao, dok se u Beogradu kretao uglavnom do 118,8 dinara.

Narodna banka Srbije reagovala je izmenom postojećih propisa, među kojima je i ukidanje prava na proviziju menjačnicama od 1% na prodaju evra.

NBS je prethodno, 8. decembra, saopštila da tokom poslednje dve nedelje došlo do rasta tražnje za stranom valutom na domaćem deviznom tržištu, što je delom rezultat uobičajenih sezonskih kretanja, pre svega u sektoru domaćih kompanija, ali u značajnijoj meri rezultat povećane tražnje za stranom valutom od strane građana nakon objave informacija u vezi sa kompanijom NIS. Opširnije - u ovom tekstu.

JANUAR 2026.

4 evra

po toni emitovanog ugljen-dioksida i ekvivalentnih gasova moraće da plate domaći proizvođači, predviđeno je Zakonom o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ovaj namet neće plaćati sva preduzeća, već isključivo pravna lica i preduzetnici koji kao operateri postrojenja imaju obavezu da poseduju dozvolu za emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Reč je o sektorima proizvodnje veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, zatim proizvodnje gvožđa, čelika i ferolegura, aluminijuma, kao i - proizvodnji električne energije.

Podsetimo, od 1. janaura primenjuju se dva nova zakona vezana za zelenu tranziciju Srbije - Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

Kako je Ljubo Maćić, specijalni savetnik u Ekonomskom institutu, ukazao na otvaranju Međunarodne konferencije Elektrane 2025, najveću cenu dekarbonizacije platiće - EPS.

Istovremeno, od 1. januara, Evropska unija će izvoznicima iz Srbije naplaćivati takozvanu CBAM taksu.

U Evropskoj uniji od 01. januara 2026. počinje finalni period EU CBAM, čije troškove će plaćati uvoznici šest roba (električna energija, cement, aluminijum, đubriva, gvožđe i čelik i vodonik), koje se uvoze iz celog sveta. Ovi uvoznici će nastojati da troškove prenesu na izvoznike tih roba iz drugih, pa i iz naše zemlje, ukazao je Maćić, prenosi Energija Balkana.