Državna pomoć od 30 evra pojedincima nas košta već sada, jer se finansira zaduživanjem, izjavio je za N1 Slaviša Tasić, ekonomista i autor onlajn biltena Tržišno rešenje.
On objašnjava da uz poslednju podelu pojedincima, koja je ukupno vredna 400-450 miliona evra, treba dodati i pomoć od 50 evra penzionerima i još više novca isplaćenog prošle godine.
Povezane vesti:
Obrazloženje da se time podstiče domaća potražanja Tasić smatra “lošim razlogom”, jer neće biti veliki podsticaj i većim delom će se “preliti” na uvoz, kako navodi.
Ipak, kaže da vraćanje novca građanima po njemu “nije nikakav skandal” i nije loša socijalna politika, mada je mera nesavršena jer se sredstva uplaćuju i siromašnima i bogatima.
Na pitanje da li za Srbiju postoji opasnost od “dužničkog ropstva”, govori da to “stalno visi nad glavom”.
Objašnjava da Srbija sada ima povišen javni dug, kao i sve zemlje, ali su kamate na svetskom nivou rekordno pale prošle godine i “mi sad plaćamo jako niske kamate, iako imamo veliki dug”.
Prema njegovim rečima, kamata je manja od dva odsto u evrima, a prošle godine je bila još manja.
“Evropska centralna banka cilja inflaciju od oko dva odsto godišnje u evrima, a vi plaćate kamatu koja je niža od toga, što znači da je realna kamata kad se oduzme inflacija bliska nuli”, kaže Tasić.
“Ovo su niske kamate za Srbiju, dok imate rast koji je veći od ta dva posto to zaduživanje nije strašno”, dodao je.
Međutim, problem bi mogao da izazove splet događaja sa strane, poput porasta kamata na svetskom nivou, ako bi Srbija morala da se zadužuje da refinansira postojeći dug, govori ekonomista.
“Ako kamate u svetu porastu, to će biti veliki problem”, rekao je on.
Upitan o podsticajima privrednicima za neotpuštanje, kaže da je taj podsticaj prošle godine bio veći I da firme vide da je to problem za one koji su zadržali veliki broj zaposlenih.
“Sada polako na videlo mora da ispliva prava slika – da je ekonomija ipak pala, da je i zaposlenost pogođena”, rekao je on i dodao da se i dalje ne vide pune posledice pandemije.
Smatra da dodatna pomoć ljudima koji su vakcinisani ima jedno ekonomsko opravdanje, jer podstiče ljude da se vakcinišu i time podstaju bezbedniji za ostale.
“Imate dosta pasivnih ljudi koji bi se vakcinisali a prosto im nije palo napamet. Oni mogu biti podstaknuti ovom merom. Kako se to upakuje u političku prezentaciju, to je druga stvar”, smatra on.
Evropski paket od 750 milijardi evra – poklon uz uslove
Evropska unija prošle godine je usvojila budžet u kom je 750 milijardi evra opredeljeno članicama za pomoć u saniranju ekonomskih posledica pandemije.
Tasić kaže da će pomoć možda krenuti da stiže tokom leta, a da će zemlje sa manjim BDP, koje su najviše pogođene koronom, dobiti najviše novca.
Kako je rekao, Hrvatska će dobiti najviše, gledano po glavi stanovnika.
“Hrvatska može dobiti šest milijardi gotovog novca, a ostatak može dobiti u kreditima koji su jako povoljni”, rekao je ekonomista.
Taj novac “ne možete trošiti na šta hoćete”, nego na stvari poput digitalizacije i ekologije, objašnjava on.
“Ali opet, bolje je i sa tim uslovima jer to je besplatan poklon”, rekao je Tasić.
Ističe da je pitanje rasporedele novca unutar EU širi problem, i da je pitanje šta misle poreski obveznici drugih zemalja o tome što plaćaju da bi neko drugi digitalizovao.
“Oni imaju razvijen osećaj solidarnosti, ali mislim da I tome ima kraja”, kazao je on.
Celo gostovanje Slaviše Tasića na N1 pogledajte ovde:
