Ekonomista o Trampovim carinama: Rizik od globalne recesije značajno porastao

N1: Gospodine Ganguli, šta je bila vaša prvobitna rekacija, kao ekonomiste, kada su objavljene tarife, na dan koji je Tramp nazvao "Danom oslobođenja"?

Ganguli: Ja sam bio, naravno, veoma uznemiren i zbunjen kada su carine objavljene prvi put iako smo već neko vreme očekivali da će biti uvedene neke carine. Ali obim i razmere i brojnost zemalja me je iznenadio. Ovo je,iskreno govoreći, gubitnička situacija za sve, i kratkoročno i dugoročno ako carine ostanu. Niko ne dobija ako carine ostanu, nijedna zemlja. Svet je nekoliko decenija radio na tome da ukine barijere, carine, a Sjedinjene države su bile vodeći igrač u tim pritiscima globalizacije. U ovome što izgleda kao krupni, ključni obrt u politici sada se vraćamo unazad. To znači da će cene proizvoda u Sjedinjenim državama porasti, ali te povišene cene će uticati i na globalne cene iako na mnogo manjem nivou. Globalna trgovina će se usporiti, kompanije i ekonomije koje su deo trgovine će pretrpeti štetu. Sjedinjne države će štetu pretpeti odmah od uvođenja carina, jer će se američki potrošač suočiti sa posledicama carina bez odlaganja.
Carine su, kao što ste primetili, izazvale i veliki finansijski šok koji i dalje traje na globalnim berzama. Globalne berze su veoma zabrinute zbog efekta na kompanije, na profitabilnost kompanija, buduću potražnju. i zato i vidimo to što vidimo. I što duže sve ovo bude trajalo to je veća varovatnoća da će kompanije stopirati svoje planove za investiranje, da će ljudi biti zabrinuti za svoje poslove, i da ćemo se suočiti sa globalnom recesijom. Zaista mislim da je u poslednjih nekoliko dana rizik da će biti globalne recesije značajno porastao.

Kljčna stvar u svemu je da jedna država ne mora da bude dikretno izložena da bi osetili posledice šoka. One zemlje koje imaju obimnu trgovinu sa SAD će sasvim neposredno osetiti posledice većih carina kako bude opadala potražnja za njihovim proizvodima. No i one zemlje koje ne trguju u velikoj meri sa SAD-om ne mogu da se opuste i da misle da su na sve ovo imune, jer je globalna ekonomija veoma povezana. Zemlje su međusobno povezane, i ako ne trguju direktno sa SAD-om, onda trguju sa zemljom koja trguje. Ne možmo posmatrati ovo kao nešto što će se dotaći svega nekoliko zemalja, ovo ima globalne posledice, i finansijske i ekonomske.

N1: Pomenuli ste globalne berze koje su u padu od trenutka kada je Tramp objavio carine. Mnogi ljudi kažu: zašto bi me to bilo briga kada ja nemam nikakve akcije nigde? Zašto bi trebalo da nas je sve briga?

Ganguli: Da, mnogi ljudi ne poseduju globalne akcije i možda za njih ne postoji neposredna zabirnutost. No kada globalne berze padaju, kada se ruše kako se sada ruše to je takođe znak da se finansijski uslovi pooštravaju. A pooštravanje finansijskih uslova je od velikog značaja za korporacije, i radna mesta u korporacijama koje ljudi imaju. To što se finansijski uslovi sada značajno zaoštravaju širom sveta ugroziće planove koje komanije imaju za širenje svojih poslova, investicije, prodaju robe širom sveta. Svi oni će sesti i ponovo promisliti o tome da li je sada pravo vreme za to. To onda koči globalnu ekonomiju. Kočenje globalne ekonomije na ovaj način znači i da firme moraju da ponovo promisle o svojim planovima da zaposle ljude. Padanje globalnih berzi je i znak da je svet veoma zabrinut, da bi svet mogao da upadne u recesiju. Ako se to desi, to onda znači da ne samo da će kompanije staviti na led svoje investicione planove, već da će se možda i povući i da čak počnu i da otpuštaju ljude. To što niste na finansijkim berazama ne znači nužno da ste bezbedni. To je simptom, to je znak da su pred globlanom ekonomijom mračna i turbulentna vremena.

N1: Šta možemo da očekujemo odmah, na kratak rok?  A šta će se desiti dugoročno gledano?

Ganguli: Neke od neposrednih posledica ovih poteza već vidimo preko finansijskih tržišta. Takođe cene u SAD-u će skočiti. Može da se desi da američke firme uvoznici odlože prebacivanje novih troškova carina na potrošače, tako što će ih same apsorbovati, ali to onda utiče na njihov profitabilnost i marže i nije verovatno da će troškove u potpunosti apsorbovati, a svako to neće raditi neko duže vreme. Zbog toga će američki potrošači dobiti više cene. Ako američki potrošači pokušaju da potraže domaće proizvode, onda će to podići cene domaćih proizvoda. Dakle, rast cena će biti najočigledniji u SAD-u. U drugim zemljama uticaj carina na rast cena biti skromniji i to svakako zavisi od toga kako bude valuta te zemlje odreagovala na sve ovo. Može da se desi da efekat vezan za rast cena se potre zbog pada cena energenata koje su drastično pale prethodnih nekoliko dana. Stoga me rast cena u drugim zemljama ne zabrinjava toliko koliko rast cena u SAD-u. Mislim da je sa globalne tačke gledišta, mnogo važnije što je skočio rizik od recesije. Potezi SAD-a sa carinama prema tgovinskim partnerima nosi sa sobom veliki rizik od pokretanja globalne recesije od koje nijedna zemlja neće biti imuna.

N1:  Šta sve ovo znači za globalnu industriju? Rekli ste ranije da je svetska ekonomija globalna. Uzmimo industriju automobila. Stelantis u americi otpušta radnike. Mi ovde imamo kompaniju čiji je vlasnik Stelantis. Da li naši radnici mogu isto da očekuju otpuštanje sada kada je SAD- mojoj zemlji nametnula carinu od 37 odsto?

Ganguli: To je dobro pitanje i tiče se onoga što sam rekao ranije o tome kako je globalna ekonomija povezana. Hajde da prvo kažem o globalnoj industriji,  nju ova nova politika SAD-a može da preuredi u potpunosti. Američka politika, sudeći prema onome što je rekao američki predsednik, tiče se i toga da se poslovi vrate u SAD. To zahteva značajno preuređivanje globalnih lanaca snabdevanja. To znači da kompanije koje proizvode robu u drugim delovima sveta će hteti da te poslove vrate u SAD, da vrte svoju proizvodnju u SAD. Ako to urade, u zemljama u kojima su robu proizvodile ili gde trenutno proizvode, moraće da smanje svoje aktivnosti. I to nije dobra vest za te kompanije. Istovremeno, cena tih proizvoda će porasti, jer seljenje proizvodnje nazad u SAD košta. To će se dešavati, naravno, jer to SAD želi, ali to ide u suprotnosti sa onim što se radilo nekoliko decenija, a to je da su komapnije odlazile da poboljšaju svoju proizvodnju time što su se selile u mesta gde je jeftinija proizvodnja. Nešto od toga se sada menja. Globalnu industriju čekaju teška vremena dok se preuređuju lanci snabdevanja. To naravno zavisi od toga koliko dugo će se primenjivati ove carine. Ako se carne brzo povuku onda veliki deo te štete ne mora da se desi, može da se sanira. Ja se međutim bojim da će udarac na poverenje biti veoma težak i dugotrajan, ali makar nećemo morati da vidimo svo to preuređuvanje lanaca snabdevanja. Međutim, ako carine potraju to će se desiti.

Govorili ste o Stelantesu i carinama od 37 odsto koje su uvedene Srbiji, i to je veoma zabrinjavajuće. Kao što znate, Srbija i SAD ne trguju u velikoj meri. SAD nije za Srbiju jedan od glavnih trovinskih partnera, ali to ne znači da će Srbija biti imuna. To se odnosi na ono što sam već govorio o povezanosti globalne ekonomije. Srbija dosta trguje sa Evropom, Nemačka je jedan od glavnih partnera. Ono što se u desi u Evropi imaće posledice i za Srbiju. To bi mene brinulo. Kanali prenošenja efekta, ako nisu direktni, postoje posredni kanali prenošenja efekata i to može da ima posledice na domaću ekonomiju uključujući i fabriku FKA čak iako ona nije uključena u direktan izvoz u SAD-e.

N1: Šta vi mislite da je najbolji odgovor sveta koji bi ga spasio od odlaska u globalnu recesiju - da razgovara sa Trampom, da odgovori istom merom, da veže pojas? 

Ganguli: Najbolji od svih odgvora bio bio kada bi SAD odustale od ovih carina. Čini se da nemaju nikakvu korisnu svrhu što se tiče globalne ekonomije. Čini se da nema dobrog ishoda za globalnu ekonomiju, finansijska tržišta ga svakako ne vide. A to nije dobro ni za poslove ni za investicije širom sveta. Najbolje bi bilo kada bi SAD povukle carine što je pre moguće, da shvate da je to greška i da se povuku. Što se tiče odgovra sveta, mislim da ćemo videti različite odgovore i to već vidimo. Kina je uvela recipročne carine od 34 odsto, Evropska Unija razmatra paket carina. Već je saopštno da će objaviti paket sancija kao odgovor na prvi američki paket sankcija na čelik i aluminijum. Sada razmatra nove proizvode da ocarini kao odgovor na nove carine od 2. parila. Videćemo da li će to i sprovesti. Dakle, neke zemlje žele da odgovore istom merom, neke žele da udovolje americi i gledaće da postignu neke dogovore. Ne znam koliko će uspešni biti u tome. Sve što su carine učinile jeste da su uvele ogromnu nesigurnost u globalnu ekonomiju jer niko nije siguran gde će sve da se završi.