"Mi ne znamo na šta je on mislio, pretpostavljam da je mislio da će ta 1,1 milijarda doprineti rastu BDP", rekao je u Danu uživo Gajić.
On je istakao da bi, kada su u pitanju građevinski radovi, oni mogli imati pozitivan uticaj na BDP, ali na kraći rok.

"Kada objekat bude završen on posle godinu dana vise ne utiče na rast BDP jer je, na primer, samo dat u zakup. Kada pričamo o velikim projektima, kao što su Olimpijada, EKSPO i slični, nisam siguran da oni imaju značajan efekat na privredu. Imaju godinu pre i u godini održavanja izložbe, ali posle toga ne možemo očekivati da generišu neki profit. Takvi veliki projekti u koje se mnogo ulaže retko kada mogu da isplate sami sebe", samtra ekonomista.

Međutim, Gajić je rekao da ako se govori o nekim projektima koje je pomenuo Vučić, kao što je gradska železnica, to ima smisla.

"Izgradnja železničke infrastrukture bi trebalo da unapredi sistem gradske železnice. Jer ako nemate dobru železnicu i treba vam sat i po da stignete do Surčina onda ceo EKSPO sistem teško da ima smisla. Te  infrastrukturne projekte koji su planirani godinama, organizacija EKSPO će pogurati i pomoći da se ti projekti završe. Međutim, plaši me to, jer mi uvek imamo kašnjenjs u završetku velikih infrastrukturnih projekata. Na primer, autobuska stanica, prokop i drugi. Pa pruga do Budimpešte, rečeno da će biti završena do 2018. godine, a mi sada u 2023. imamo samo njen kraći krak", rekao je ekonomista.

On kao problem za ambiciozne planove države vidi i kratak rok koji je pred njom.
"Imamo jako kratak rok, s u pitanju su velika sredstva. Mi treba da investiramo 4 milijarde evra godišnje, naredne tri godine. A to su otprilike godišnja ulaganja na nivou ukupnih javnih investicija u državi, znači u javna preduzeća, lokalne samouprave... Čini mi se  da će gro para namenjenih javnim investicijama otići na EKSPO jer mogućnost da mi sami povećamo investicije je mnogo manja, a mogućnost da na ovaj nivo investicija dodamo još 4 milijarde, koliko je godišnje potrebno za Ekspo, je nemoguće. Tako da će najverovatnije doći do spajanja dela sredstava", rekao je Gajić i dodao da ćemo svakako morati da se još zadužimo.

"Definitivno ćemo morati da se zadužujemo i ovo će biti dodatni dug. Zato je važno da u narednom periodu imamo umerenu javnu potrošnju. Ono što je dobro je što se očekuje da će radovi trajati tri godine, znači kratko, a to znači i da ćemo brzo moći da počnemo da otplaćujemo te kredite. To nije nemoguće da Srbija  isfinansira, ne bi trebalo da bude problem. Nama je sada problem što su kamatne stope zbog inflacije i restriktivnih monetarnih politika svetskih banaka po kojima se zadužujemo znatno veće i sada su između 6 i 7 odsto dok je to nekada bilo samo 1 odsto", objasni je Gajić.

Ako želite nemačke plate i standard morate imati nemačku privredu

Ekonomista Gajić je rekao da je dobro što se ulaže u javnu infrastrukturu jer je ona u Srbiji zapuštena i zastarela.

"Ali to nije dovoljno. Moramo imati dobar sistem zdravstva, dobar sistem obrazovanja, moramo primenjivati nove tehnologie jer bez njih nema ekonomskog rasta, a za to je potrebno znanje. Potrebno je da nema korupcije, da zakoni važe za sve jednako. Mi moramo imati državnu administraciju koja ne otežava privredi da se razvija i radi. Prvo to moramo da uradimo.  Moramo da imamo malu ali uređenu državu, koja će zaista zakone da primenjuje u praksi, a ne samo da ih usvajaju u skupštini po hitnom postupku. A ti zakoni de moraju primenjivati jednako na sve. To su naši najveći problemi. Moramo imati dobru osnovu jer bez nje nema razvoja", zaključio je Gajić.