Osim onih osnovnih životnih namirnica, čije je cena država zamrzla - sve ostalo je, kako se čini, poskupelo. Najavljeno je da će poskupiti i bankarski proizvodi, krediti, dozvoljeni minus. Ekonomisti kažu da će inflacija u narednom periodu biti dvocifrena, a sagovornici N1 saglasni su da su izbori jedan od razloga zbog kog su cene veštački održavane na istom nivou.
Cene šećera, brašna, ulja, svinjskog buta i dugotrajnog mleka sa 2,8 procenata mlečne masti zamrznute su odlukom Vlade od novembra prošle godine. Ovo jesu osnovne životne namirnice, ali ne i jedine koje građani kupuju svakog dana. Kažu – poskupljenja su osetna.
Beograđani su to u anketi TV N1 prokomentarisali ovako:
„Puno su velike cene. Kafa je skočila sačuvaj bože. Mislim, to možete i sami da proverite.
N1: Šta sve stane u kesu?
„Evo za 1600 dinara – sladoled, šlag, kafa i cigarete“.
„Ne osećam neku razliku, zato što namirnice koje kupujem su standarne, čak su neke cene i povoljnije“.
„Pa poskupelo je sve, nema šta tu da se kaže. Šta vam je nekad trebalo za dve hiljade dinara da ponesete u dve ruke, sad vam treba duplo“.
„Ja moram da kupim sve isto, bez obzira koliko košta. Ali poskupelo je sve, najmanje 10 odsto“.
Povezane vesti
Prilikom kupovine namirnica treba racionalno promišljati na osnovu realnih potreba domaćinstva. Pre odlaska u nabavku treba planirati, upoređivati cene i izbegavati velika pakovanja namirnica i promotivnih proizvoda, kaže Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača.
„Bez obzira što mi sada delimo sudbinu sa evropskim potrošačima, situacija nije ista. Naprotiv, ona je za nas neuporedivo teža, jer mi veliki deo svojih prihoda koje ostvarimo izdvajamo upravo za hranu. Prema relevantnim pokazateljima, to je od 40 do 70 odsto u zavisnosti od veličine primanja. Dok je taj procenat u većini razvijenih zemalja Evropske unije oko 20 odsto“, napomenuo je Nikolić.
Do prošle nedelje cene se nisu toliko drastično menjale.
„Ja imam 90 odsto utisak da je to urađeno zbog izbora, 10 posto možda zbog uverenja vlasti da će nestabilnosti na tržištu trajati par meseci i da će se situacija smiriti, a da će oni zamrzavanjem cena najpre na 60 dana, pa na još 90 dana – uspeti da stabilizuju tržište“, rekao je glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk.
„Ja pretpostavljam da ovo donekle ima veze i sa izborima, ali ne nužno, jer je i do sad bio prisutan trend povećanja cena koje smo svakodnevno mogli da primetimo“, dodao je Nikolić.
Iz meseca u mesec inflacija raste, a Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu juče je saopštila da je indeks hrane u svetu dostigao apsolutni rekord. Za samo mesec dana od izbijanja sukoba u Ukrajini, hrana u svetu je poskupela za 12 odsto. Za sada u Srbiji cene pet namirnica još kratko su zamrznute.
„To ne može tako da traje večno. Onog trenutka kada isteknu vladine uredbe o zamrzavanju cena tog momenta, skaču cene hrane, koja ima veliki značaj za svakog građanina, pošto svaki drugi dinar plate ili penzije potroši na hranu. Za svakog nas pojedinačno inflacija već sada značajno dvocifrena. Zato što je voće poskupelo više od 20 odsto, povrće je poskupelo više od 20, gorivo, hrana za više od 15 odsto“, objašnjava Ćulibrk.
„Ono što bi moglo da otrezni građane je veći skok cena nego što bi to bio slučaj da administrativna zabrana povećanja cena nije ni uvedena“, zaključuje Ćulibrk.
Komentari (38)
Vidi sve komentare