Ekonomisti: Viškom u budžetu za 2023. trebalo je smanjiti deficit i javni dug

Ekonomija 05. sep 202317:00 1 komentar
Shutterstock/Andrey_Popov

Povećane prihode u državnoj kasi je rebalansom budžeta Srbije za 2023. godinu trebalo iskoristiti za smanjenje fiskalnog deficita i duga države, a povećati penzije i analizom utvrditi koje plate treba da porastu, rekli su ekonomisti za Betu.

Profesor fakulteta Fefa Goran Radosavljević je ocenio da je potrebno voditi odgovorniju fiskalnu politiku i povećane prihode budžeta iskorititi za smanjenje fiskalnog deficita i duga države, kao i za korekciju nekih plata.

„Ovako kako je predložen rebalans, bilo je i očekivano zbog najavljenih izbora. Nastavlja se bacanje para ‘iz helikoptera’, vlast se na to navukla kao na kocku i spirala podele novca se nastavlja, a u krajnjoj liniji to je rizik i za građane i vlast“, rekao je Radosavljević.

Rebalansom budžeta, zbog većih prihoda od 60,6 milijardi dinara, predviđeno je neznatno smanjenje deficita u odnosu na originalni proračun, sa 3,3 odsto na 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali su predviđene nove rashodne mere, povećanje plata i penzija, podela po 10.000 dinara deci do 16 godina, veći izdaci za kamate na javni dug od 5,2 milijarde dinara, a najveće povećanje je za subvencije poljoprivredi.

Predlogom rebalansa predviđeno je i povećanje izdataka za javne investicije za 25 milijardi dinara, ili oko 200 miliona evra, a za Ekspo 27 u ovoj godini biće izdvojeno 3,9 milijardi dinara, u 2024. 37,6 milijardi i u 2025. godini čak 70 milijardi dinara, ukupno skoro milijardu evra, ne računajući troškove u 2026. godini kada bi trebalo da bude gotova lokacija za održavanje izložbe.

Za Nacionalni stadion će ove godine biti ukupno isplaćeno 12,3 milijardi dinara, sedam milijardi dinara sledeće godine i još milijardu 2025. godine.

Radosavljević je ocenio da je trebalo utvrditi zašto su opali prihodi od poreza na dodatu vrednost (PDV), kako tvrdi Fiskalni savet i povećati, ako je moguće, njegovu naplatu, umesto što se vanredno povećava akciza da bi se napunio budžet, čime se podgreva inflacija.

„Trebalo je ‘preskočiti’ odluku o vanrednom povećanju akcize i obuzdati nerealne investicije, kao što su fudbalski stadioni, izmeštanje Beogradskg sajma i izgradnju puteva koji ne znamo da li su i koliko isplativi“, rekao je Radosavljević.

Naveo je da je osnovni problem to što se ne rade studije opravdanosti, pa se i ne zna koliko će biti isplativi pojedini projekti.

„Nikada nije napravljena studija isplativosti o nekom projektu, već izađe jedan čovek u javnost i kaže šta je odlučio da se gradi, a da to nije u njegovoj ingerenciji, a o znanju da ne govorimo“, rekao je Radosavljević.

Inflacija je, kako je rekao, obezvredila plate nekih radnika i trebalo je napraviti analizu ko je koliko pogođen padom standarda, pa tek onda videti koje zarade treba korigovati.

„Mnogo je veći problem veliki broj zaposlenih na minimalcu koji su najviše pogodjeni rastom cena“, rekao je Radosavljević.

Ekonomista Danilo Šuković je rekao da je penzije trebalo povećati jer su prosečne penzije nekad bile 60 odsto prosečne plate, a danas su pale na 42 odsto.

„Treba uvesti socijalnu penziju podići i neke plate kao u prosveti i zdravstvu, ali ne i ekstremne u javnim preduzećima. U Srbiji ima više desetina hiljada ljudi bez ikakvih primanja“, rekao je Šuković.

U Srbiji se, po njegovim rečima, duplo manje izdvaja za socijalna izdvajanja nego što su evropski standardi, pa treba smanjivati jaz između siromašnih i bogatih.

Istakao je da „izgradnja stadiona nema nikakvog smisla u ovako siromašnom društvu“.

„Kako žive siromašni, to nikoga ne interesuje. Budžet se sastavlja tako kako bi najbolje uticao na politički rejting“, rekao je Šuković.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare